Kako prepoznati postporođajnu depresiju? Dr Marija Rovčanin otkriva zašto je fizička aktivnost važna

Postporođajna depresija pogađa jednu od deset žena, ali se o njoj i dalje retko govori, pa mnoge majke ostaju same sa svojim osećanjima tuge, anksioznosti i bezvoljnosti. Međutim, naučna istraživanja potvrđuju da postoje načini da se taj rizik smanji - a jedan od njih je fizička aktivnost.

Dr Marija Rovčanin za naš portal otkriva kako prepoznati simptome postporođajne depresije, na koji način fizička aktivnost pomaže i koje su preporuke stručnjaka.

- Prvi znaci postporođajne depresije mogu se ispoljiti već nekoliko nedelja nakon porođaja, a najčešće se javljaju u prvih šest nedelja. Prema novijim dijagnostičkim kriterijumima, simptomi se najčešće javljaju u prva tri meseca, a najkasnije do godinu dana nakon porođaja. Takođe, u literaturi aktuelan je i pojam predporođajne depresije koji ukazuje na to da ovaj poremećaj može da se razvije još tokom trudnoće. Simptomi mogu biti blagi, umereni do izraženi, a pacijentkinje najčešće prijavljuju da se osećaju tužno, "prazno", beznadežno i zabrinuto. Subjektivne tegobe koje navode su i pesimizam, melanholija, osećaj krivice, neadekvatnosti, neuspeha, samooptuživanje, samoponiženje - objašnjava dr Rovčanin.

Postoje promene i u kognitivnom funkcionisanju, najčešće izražene kroz sporost misli i poteškoće s koncentracijom. Govor može da bude spor i nejasan, a korišćene fraze tokom govora mogu da ukazuju na apatiju i ravnodušnost, dodaje. Moguć je osećaj umora praćen poteškoćama u donošenju odluka u smislu nedostatka inicijative, gubitka volje za radom i svakodnevnim aktivnostima, a česti su i gubitak apetita, smanjen libido, glavobolja, nesanica i poremećaj kvaliteta sna.

- Može doći i do zanemarivanja deteta i njegovih potreba, međutim, najveći problem i ujedno i alarm za medicinsko osoblje predstavljaju samoubilačke misli koje pacijentkinje mogu opisivati kao prisilne misli o smrti, ponavljajuće samoubilačke misli ili namere, pokušaj ili razrađeni plan samoubistva i/ili čedomorstva - upozorva doktorka.

Pokrenite se

Naša sagovornica je proučavala delotvornost fizičke aktivnosti na postporođajnu depresiju zato što je to najjeftiniji i najdostupniji način prevencije širokog spektra stanja (pre svega hroničnih nezaraznih bolesti) s gotovo nepostojećim neželjenim efektima. Naglašava da je kod žena koje pate od postporođajne depresije centralni nervni sistem osetljiviji na stres zbog promena u nivou hormona nakon porođaja.

- Vežbe u bilo kojoj meri imaju brojne benefite po mentalno zdravlje, pre svega jer povećavaju koncentraciju neurotransmitera kao što su serotonin, dopamin i noradrenalin. Pored toga, povećava se i sekrecija takozvanog moždanog neurotrofnog faktora (BDNF), čiji se nedostatak upravo povezan sa depresijom i drugim poremećajima raspoloženja. Vežbanje, takođe, stimuliše proizvodnju hormona rasta i hormona rasta sličnog insulin (IGF-1), koji su odgovorni, između ostalog, za regulaciju sna, bolje kognitivne funkcije i viši nivo raspoloženja. Stoga se može reći da fizička aktivnost doprinosi poboljšanju kvaliteta života žene, odnosno osećaju mentalnog blagostanja i smanjenju nivoa umora tokom postpartalnog perioda - sugeriše ginekolog.

Potražite pomoć od porodice, prijatelja, lekara

Vrlo ćesto trudnice i porodilje smatraju da nisu u mogućnosti da traže podršku od svoje porodice, prijatelja i šireg okruženja, pre svega zbog stigmatizacije, navodi doktorka, te je edukacija žena, njihovih partnera i okoline jako važna. Već pri prvim, blažim simptomima poželjan je pregled specijaliste psihijatrije kako bi se sprečio razvoj ozbiljnije kliničke slike, dodaje.

- Potrebno je pre svega obratiti se svom lekaru, a svojim najbližima reći kako se osećate. Neophodna je podrška porodice, dok je medicinsko osoblje spremno da sasluša, pruži podršku i, naravno, pomogne ukoliko je to potrebno. Pored navedenog, potrebno je izdvojiti vreme za sebe, vreme za odmor, prerasporediti obaveze, dobro se organizovati, kao i težiti ka socijalizaciji, razgovarati, jer je društvena izolacija u postporođajnom periodu upravo i jedan od faktora rizika za razvoj ovog poremećaja mentalnog zdravlja. Imati problem nije sramota, a mentalno zdravlje majke je jako važna stavka i u odrastanju deteta - poručuje dr Marija Rovčanin.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Tri doktorke iz Srbije dobitnice "medicinskog oskara": Marija Rovčanin, Ana Banko i Aleksandra Plavšić osvojile prestižne Medis nagrade