Virusna infekcija kao okidač za autoimune bolesti: Dr Ana Banko otkriva da jedan od patogena ima 90 % osoba, a povezan je sa multiplom sklerozom

Autoimune bolesti su među najvećim izazovima modernog zdravlja, sa više od 40 miliona ljudi pogođenih samo u Evropi. Ove bolesti, koje uključuju stanja poput multiple skleroze, reumatoidnog artritisa i sistemskog eritemskog lupusa, uzrokuju hronične tegobe, iscrpljenost i ozbiljna oštećenja organizma. Iako je osnovni uzrok autoimunosti prepoznat kao nekontrolisana reakcija imunog sistema, sve više istraživanja ukazuje na značaj virusa, posebno Epštajn-Bar virusa (EBV), kao njihovog okidača. Koje su trenutno najveće prepreke u razumevanju uloge virusa u nastanku autoimunih bolesti, a šta se do sada postiglo u istraživanjima ovog polja, objašnjava za naš portal prof. dr Ana Banko, specijalista mikrobiologije sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

U osnovi autoimunosti je nespecifična i nekontrolisana samoreaktivnost u 70 odsto slučajeva pokrenuta faktorima iz spoljašnje sredine, dodaje.

- To znači da imunski sitem, nesposoban da selektivno uništava samo strane agense poput virusa i bakterija, pa i tumorski izmenjenih ćelija, uništava i sopstvene zdrave ćelije. Među brojnim virusima koji ovu nekontrolisanu imunoreaktivnost pokreću, najznačajniji su Epštajn-Bar virus (EBV), Humani herpes virus 6 i drugi. Za EBV, konkretno, pre nekoliko godina dokazan je čak 32 puta veći rizik kada je u pitanju razvijanje multiple skleroze. Mehanizmi kako do toga dolazi, međutim, još uvek su na bazi hipoteza - sugeriše dr Banko. 

Epštajn-Bar virus imamo skoro svi

Za EBV nažalost ne postoji dovoljno efikasan specifičan lek, niti postoji prevencija u vidu vakcine. Virus je izuzetno rasprostranjen, i 90 odsto populacije dobiće ovu infekciju tokom svog detinjstva ili perioda adolescencije.

- Otežavajuće je takođe da je ovo virus koji nikada ne napušta organizam, već se uspešno skriva u našim imunskim ćelijama. Za većinu ljudi EBV neće voditi ka teškim posledicama. Ali, svaka imunosupresija poput teških bolesti ili nakon transplantacije organa, onemogućavaće telu da uspešno kontrološe virusnu aktivnost, čime će otpočeti prekomerno umnožavanje sa potencijalno životno ugrožavajućim stanjima, pa i nastankom tumora. U kliničkoj praksi zato se ovi pacijenti pomno prate redovnim laboratorijskim testiranjem, a kod naznaka virusnog umnožavanja balansira se celokupna terapija, jer ona može da smanji imunske kapacitete neophodne za borbu sa infekcijom - objašanjava virusolog. 

Ukoliko je virus jedan od okidača tumora ili autoimunskih poremećaja, sprečavanje nastanka infekcije smanjuje šanse za posledicama, dodaje.

- Upravo je razvijanje EBV vakcine označeno kao razvijanje prevencije multiple skleroze. Postavlja se pitanje kojih to sve bolesti ne bi bilo kada bismo sprečili infekcije poput virusa iz grupe kojoj pripada EBV ili drugih tzv. tumorskih virusa. Konačno, ukoliko je virus presudni faktor za razvijanje kancera, kakav je HPV u karcinomu grlića materice, onda je značaj vakcine koju i imamo, ključ za eliminaciju ovih tumora, ukoliko se većina populacije imunizuje - naglašava doktorka. 

Virusi ozbiljniji nego što se čini

Virusi su obično shvaćeni kao uzročnici infekcija, ali njihov uticaj na ljudsko zdravlje može biti mnogo ozbiljniji nego što se obično pretpostavlja, navodi dr Banko.

- Neki virusi, poput HPV-a, EBV-a i virusnih hepatitisa, mogu izazvati rak, dok su oni poput HIV-a opasni po stanja teške imunosupresije u kojoj se umire i od najblažih formi infekcija. Takođe, virusi poput gripa, malih boginja, koksaki virusa i virusa zapadnog Nila mogu da potpomognu razvijanje teških oštenjenja srca, mozga, ili pogoršaju postojeća stanja kao što je dijabetes. Zoonotski virusi, koji se prenose sa životinja na ljude, često imaju visoku stopu smrtnosti, jer za kratko vreme mogu dovesti do iskrvarenja unutrašnjih organa - upozorava prof. dr Ana Banko.  

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Tri doktorke iz Srbije dobitnice "medicinskog oskara": Marija Rovčanin, Ana Banko i Aleksandra Plavšić osvojile prestižne Medis nagrade