Zašto se ne razumemo? Tomislav Kuljiš o skrivenim uzrocima loše komunikacije

O tome zbog čega dolazi do nerazumevanja i šta možemo da uradimo po tom pitanju, razgovarali smo sa Tomislavom Kuljišem, osnivačem Integralne telesne psihoterapije i jednim od najuvaženijih stručnjaka na našim prostorima u oblasti roditeljstva i ličnog razvoja.

Lični doživljaj realnosti dovodi do nerazumevanja

Problem je više u tome kako mi doživljavamo realnost, jer nas u stvari to stavlja u pozicije da se ne razumemo, kaže Kuljiš.

- Kroz seminar ću probati da približim kako se formira naše nesvesno, kako mi kao ljudi, kao vrsta i kao jedinka funkcionišemo, a to je puno drugačije od onoga kako mi mislimo da funkcionišemo.

Kako bismo bolje razumeli ove procese, naše nesvesne programe možemo uporediti sa programima koje imaju kompjuteri.

- Ako bismo čoveka poredili sa laptopom, mi bismo rekli za sebe da smo “Windows-i” i identifikovali bismo se sa “Windows-ima”. To je u stvari ono što je ego stanje kod čoveka. Jasno nam je da ispod Windowsa postoji mnogo drugih softvera. Windows je nešto što je poslednje došlo i tako je i egosvesnost, odnosno ego identifikacija, došla evolucijski kasnije. Ispod toga su čitavi mehanizmi puno jačeg kompjutera sa puno jačim procesorima koji puno brže obrađuju podatke, a spadaju u ono što bi u svetu laptopova bio BIOS, odnosno taj softver koji se u fabrici ugradi u kompjuter i o njemu ne razmišljamo, on je savršen i isti je za sve laptope. Međutim, kod ljudi, naši softveri, naši BIOS-i i naše nesvesno, ne da nisu jednaki, nego su jako različiti, a formirani su kroz ono što smo imali i kroz život, ali najviše kroz rani period. Dakle, sva naša bitna iskustva, pogotovo emocionalno bitna iskustva su ugravirana u taj disk koji pamti prošlost, a da “Windows-i” ne znaju da je to unutra. U tome je stvar.

Naša stvarnost je odraz našeg nesvesnog

Ono što radimo kroz rad na sebi i kroz psihoterapiju, objašnjava naš sagovornik, jeste da ti “Windows-i” polako postaju svesni šta nose u onom hard disku gde su pohranjena dosadašnja iskustva, objašnjava Kuljiš.

- Naša egosvesnost funkcioniše tako da bojimo stvarnost onim što nosimo u hard disku, u nesvesnom. Kada onda počnemo sagledavati da imamo različite percepcije i da počnemo sumnjati u to kako percepiramo i doživljavamo, onda smo na dobrom putu boljeg razumevanja. To se obično u odnosima iskazuje na način da ljudi kažu : “Čekaj, čekaj, ovo sada što sam ti rekao, vidim da sam preterao, vidim da je moja reakcija neadekvatna onome što si mi ti učinil/la i vidim da je to nešto moje. Dakle, ja preuzimam odgovornost za to što tako reagujem, percepiram, ponašam se i idem da proverim šta to u meni “ne valja”, zbog čega ja mislim ili se osećam tako i tako s tobom.” I to je negde bolja varijanta funkcionisanja, ali rekao bih, nije baš najčešća, osim kod ljudi koji ili rade na sebi ili imaju stvarno visok nivo svesti o sebi i mogu otvoriti tu temu. Međutim, u društvu je najčešća opcija: “Ne, ne, ja sam u pravu, ti nisi u pravu” i u stvari ne dovodimo u pitanje svoju percepciju.

Psiha je neraskidivo povezana sa telom

Kada govorimo o radu na sebi koji će dati rezultate na onom nivou gde nastaje problematika, onda se tu podrazumevaju dublje psihodinamske psihoterapije, a pogotovo telesne psihoterapije koje idu u one dubine gde ostale, koje nisu telesne, ne dopiru.

- To je u stvari u nivou organizma i nervnog sistema, gde u stvari i jeste tematika, mada je to možda teško ljudima da shvate odmah, da psiha ima veze s telom. Ali za nas i ne postoji podela između psihe i tela, nego govorimo “bodymind” tj. o “teloumu”. Ne može se ništa desiti u umu što nema trenutne reakcije u organizmu. I kada ljudi urade neke od vežbi onda im postane jasno da je to jedan entitet.

Ako želimo da se bavimo samo ekspresijom tj. manifestacijom problema, tada se koriste neke druge psihoterapijske opcije.

- To je na primer kognitivno-bihevioralna psihoterapija ili coaching, gde se u stvari ne bavimo korenom problema, nego se bavimo ekspresijom, manifestacijom problema i nastojimo popraviti to što nas muči. To itekako može biti od pomoći, pogotovo kada trebamo neko brzo poboljšanje, samo bi trebalo da budemo svesni da nismo rešili izvor, a izvor je u nekoj dubljoj dimenziji nas. Zato su potrebne ove druge terapije koje se bave nivoom na kojem je nastao problem.

Novije generacije češće posežu za psihoterapijom

Nove generacije, ističe Kuljiš, postale su svesnije da se žele menjati i da žele nešto promeniti u sebi i posežu za psihoterapijom. Pitali smo našeg sagovornika, šta se podrazumeva pod Integralnom telesnom psihoterapijom?

- Telesna psihoterapija je jedna grana psihoterapije i podrazumeva da ne ostajemo samo na nivou psihe čoveka jer ne postoji ništa u psihi što nema trenutne reakcije u organizmu. Dakle, mi kao telesni psihoterapeuti sagledavamo to jedinstvo psihe i tela i u osnovi nastojimo paralelno sa psihom raditi i na organizmu i na nervnom sistemu, pogotovo autonomnom nervnom sistemu. Škola Integralne telesne psihoterapije je objedinila znanja iz više različitih telesnih psihoterapija sa znanjima iz odnosnih psihoterapija. Nastojali smo integrisati ono šta se iz raznih terapeutskih pravaca pokazalo da je naviše od pomoći čoveku, ali generalno je tendencija danas u svetu da se psihoterapije “prelivaju” jedna u drugu i sve više povezuju.

Kroz rad na sebi lakše ćemo razumeti i druge ljude

Kada ljudi počnu da rade na sebi, kroz ta znanja i iskustva počnu bolje razumeti druge ljude. A ono što je spontano posledica jeste da imamo puno više razumevanja za druge u smislu empatije i manje osuđivanja.

- Shvatamo da ljudi neke stvari ne rade namerno, da nisu zli ni loši, nego jednostavno njihov sistem tako funkcioniše i oni trenutno ne znaju kako izaći iz toga i ne mogu bolje. Ako bi počeli radili na sebi, kroz neko vreme će verovatno moći bolje, ali u ovom trenutku to je to. Na primer, bračni partneri mogu doći do različitih shvatanja. “Ok, on je tu gde jeste, a meni je od njega potrebno da bude takav i takav. Užasno sam nesrećna i frustrirana jer meni to treba.”. Ali tada bi sebi trebalo postaviti pitanje - “Zašto to meni treba i da li ja to negde mogu na drugi način dobiti, kroz terapiju recimo, i da li ga mogu prihvatiti takvog kakav jeste, jer on možda nikad neće moći da mi pruži nešto što meni treba. Da li se onda moram zbog toga rastati, ili mogu videti da je on vredan i dobar u svojim nekim drugim dimenzijama, kvalitetima.” A ovo što ne može dati, jer ne zna, ne može, nema kapaciteta, bi trebalo prestati tražiti tu i dobiti na neki drugi način, i smanjiti svoju želju, glad za tim. Na taj način smanjujemo bol, a onda i ljutnju na tu osobu zato što nam to ne daje - objašnajva Kuljiš. 

Nova mobilna aplikacija kao podrška roditeljima

Nakon više od godinu dana rada pojavila se i nova mobilnu aplikaciju u kojoj je nekadašnji progam Tomislava Kuljiša iz nekadašnjeg “Centra Prirodno roditeljstvo”, sada dostupan mnogo lakše i praktičnije ljudima i podržan sistemom koji ih vodi kroz taj program.

- Mobilna aplikacija je namenjena roditeljima, stručnim osobama, starateljima, dakle onima koji rade sa predškolskom decom. Podržana je stručnim asistentom koji je baziran na veštačkoj inteligenciji koju smo naučili sve što ja znam. Ljudi u toj mobilnoj aplikaciji imaju prilike razgovarati sa mnom, kao što su nekad davno hteli da imaju konsultacije koje fizički ja ne mogu dati u željenom broju. Ovako će ljudi imati priliku u okviru mobilne aplikacije da dobiju podršku i prate dete kroz godine njegovog razvoja i dobijaju adekvatne informacije. U aplikaciji mogu uneti uzrast svog deteta, pa će onda i sistem učiti o detetu i davati preciznije odgovore, jer će znati u kojoj fazi razvoja je dete i tako će roditelji dobijati i članke i dodatne video materijale sve vreme. Aplikacija se zove IPD Academy, i može se naći u obe prodavnice aplikacija, za Android i iOS. Postoji free tj. slobodna verzija, gde ljudi mogu naći predavanje "Osnove ranog razvoja roditeljstva" i određeni broj pitanja za razgovor sa stručnim asistentom. Oni koji odluče da uzmu Premium opciju dobijaju celi program sa svim predavanjima kao i neograničen pristup stručnom asistentu. Kada prođu predavanja će imati mogućnost da učestvuju i na iskustvenim radionicama u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Splitu ili online.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Zdravi odnosi kao temelj srećnog života: Nedovršene priče iz detinjstva utiču na sve naše kasnije veze