Šta osim hrane utiče na povećanje nivoa holesterola? Prof. dr Katarina Lalić objašnjava šta je najvažnije za tumačenje nalaza

O ovoj temi razgovarali smo sa prof. dr Katarinom Lalić, endokrinologom i načelnikom Odeljenja za lipidske poremećaje u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

Tokom uskršnjih praznika jedemo i veće količine jaja, koja su često označena kao "rizična" namirnica za osobe sa povišenim holesterolom. Međutim, naša sagovornica ističe da je umerenost ključ.

- Jaje jeste nepravedno "optuženo" kao loše kada je u pitanju holesterol. Žumance i jaje sadrži brojne dobre elemente, kao što je lecitin (mešavina masnoća - lipida, supstance koja je važna za izgradnju ćelijskih membrana, posebno nervnih ćelija). Preporuka za osobe koje imaju povišen holesterol i koje su na terapiji je da mogu da uzimaju nekoliko jaja nedeljno, ne treba ih se potpuno odreći.  Moram da naglasim da druga vrsta masnoće, a to su trigliceridi, su takođe jako zastupljeni i oni su povezani najviše sa načinom ishrane. Dakle, gojaznost, neregulisani dijabetes, preterani unos slatkiša će da dovede do porasta masnoća.To ljudi često ne povezuju. Dakle, uzdržavanje i umerenost u svemu, pa i u hrani, je uvek dobrodošla, pa i tokom praznika.

Holesterol nije direktno povezan sa telesnom masom i gojaznošću. Gojazne osobe češće imaju poremećaj metabolizma lipida, masti, ne samo holesterola, nego i triglicerida, a jedan od vrlo čestijih problema jeste genetska "greška" koja se nasleđuje ili genetski indukovan povišeni nivo holesterola. 

- Mi nasleđujemo od svojih roditelja gen za receptor za holesterol. Ako postoji genetska greška, onda će se ona naslediti. Rezultat te genetske greške je pojačano stvaranje holesterola u jetri i takve osobe imaju povišen nivo holesterola već od rođenja.
Uopšte ne moraju da bude gojazne, najčešće i nisu. Tu sa druge strane dijeta ne pomaže jer se holesterol pojačano stvara. To uopšte nije retka bolest i procene su da jedan od dve stotine stanovnika ima povišen genetski nivo holesterola. Ta bolest se zove familijarna hiperkolesterolemija i nažalost ne daje simptome. Pacijent ne oseća ništa ako ima povišen nivo holesterola. Prema tome, jedini način da to otkrije jeste da se u laboratoriji uradi nivo holesterola u krvi.  

Rezultate analiza obavezno mora tumačiti lekar

Profesorka Lalić ističe da pacijenti često pogrešno tumače rezultate tj.referentne vrednosti. 

- Na laboratorijskim listama postoje reference za određenu metodu. Za holesterol su to mnogo velike vrednosti u odnosu na ono šta je nauka dokazala kao i brojne studije. Te vrednosti su za svaku kategoriju pacijenata različite. Prema tome, to što pogledate na laboratorijskoj listi i vidite da se nalazite u tom određenom rasponu, ne znači da je za vas to optimalna vrednost. Zbog toga je neophodno da rezultate laboratorijskih analiza lipida, odnosno holesterola obavezno protumači lekar jer je za svakog pacijenta različito. Recimo, za osobe koje su preživele infarkt, šlog, imaju aterosklerozu, za njih je jako niska vrednost LDL holesterola optimalna, vrlo često čak i manje od jedan, a to nigde na laboratorijskoj listi nije naznačeno. Dakle, ne tumačite sami rezultate, to je poruka. A sa druge strane, važno je da znate svoj broj, to jest koliki je vaš LDL holesterol.

Ostvaren je veliki pomak u terapiji

Naša sagovornnica napominje da je dosta teško postići ciljane vrednosti holesterola za koje je dokazano da usporavaju aterosklerozu, i da se to se ne može postići samo dijetom. 

- Postoje razne opcije za lečenje. Više od 40 godina suvereno vladaju lekovi koji se zovu statini. Kada smanjite nivo holestrola i smanjite izloženost krvnih sudova povišenom holesterolu, može se prevenirati kardiovaskularni događaj. Međutim, postoje pacijenti koji, ili ne tolerišu statine, ili sa određenom dozom nije moguće postići ciljanu vrednost. Ali poslednjih 10-ak godina imamo veliki pomak u pogledu novih tehnologija i novih lekova. Čitava revolucija se desila u oblasi lečenja povišenog holesterola. Neki lekovi se daju jednom do dva puta mesečno. Postoji čak i lek koji se daje jednom u šest meseci, što je za nekoga ko ima problema sa holesterolom i uzima dosta drugih lekova, veliki komfor. To su lekovi koji mogu da obezbede da loš holesterol bude zaista nizak. Brojne studije pokazale su da što je niži nivo LDL holesterola rizik za aterosklerozu je mnogo niži.

Sve što treba da znate o holesterolu: Za loše rezultate krvi nije kriva samo hrana

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.