Kada holesterol skače, a kada pada? Dr Dušan Vešović otkriva 3 najčešće greške koje nehotice pravimo

Povišen holesterol nije samo posledica masne hrane i genetike, već i sitnih navika kojih često nismo ni svesni, a na kraju najčešće stradaju srce i krvni sudovi. Prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada, farmacije i lekar integrativne medicine, za naš portal objašnjava koje su tri ključne greške koje podižu holesterol, šta najviše šteti našem organizmu, kao i jednostavne korake kojima možemo da ga stavimo pod kontrolu, bez drastičnih dijeta.

HDL, inače, pomaže da očiste krvni sudovi tako što uklanja višak holesterola i vraća ga u jetru, gde se razgrađuje i izbacuje iz tela. Iako je mahom nasledan, ipak postoje načini da se delimično poveća, a profesor preporučuje prirodna rešenja.

- To su unošenje vitamina B3 kroz kompleks vitamina B, potom resveratrola iz crnog vina - ali samo umereno, što znači čaša vina (2 dl) uz ručak, ne za večeru i ne litar - i redovno vežbanje, posebno aktivacija velikih mišićnih grupa kroz čučnjeve, sklekove... Uz ove korake, nivo HDL-a može da poraste i do 20 odsto, što nije zanemarljivo zbog ravnoteže između lošeg i dobrog holesterola i smanjenja rizika za kardiovaskularne bolesti - sugeriše naš sagovornik.

Na crnoj listi 

Kada su u pitanju najgore namirnice po holesterol, profesor posebno upozorava na trans-masti, a slučaj iz prakse to najbolje ilustruje.

- Jedna mlada pacijentkinja (s povišenim holesterolom) ugojila se 15 kilograma za samo godinu dana, iako nije primećivala velike promene u načinu života. Analizom ishrane ustanovljeno je da je kroz samo jednu kesicu čipsasvakog dana dodatno unosila čak 450-500 kilokalorija dnevno, što je bilo dovoljno za višak kilograma - opominje dr Vešović. 

Profesor podseća da takva "prazna" hrana, bez vlakana i kvalitetnih makronutrijenata, ne dovodi do osećaja sitosti, već podstiče dodatno unošenje kalorija kroz redovne obroke.

Na pitanje koliko stres utiče na holesterol, dr Vešović odgovara da apsolutno utiče, i to značajno povećava nivo "lošeg" LDL-a, iako je teško precizno kvantifikovati taj efekat.

Saveti zlata vredni 

Za održavanje holesterola u granicama normale, profesor savetuje tri obroka dnevno, dobru hidrataciju i redovnu fizičku aktivnost, recimo brzo hodanje tri puta nedeljno.

- To znači da prelazimo pet kilometara za jedan sat, a ne da hodamo tri sata i gledamo izloge. Ako je to nekom sporo, a nema problema sa kolenima ili kukovima, onda može i šest kilometra, maksimum sedam za sat vremena, preko toga nema potrebe - sugeriše. 

Ishrana bi trebalo da bude obogaćena zdravim mastima - polinezasićenim i monozasićenim masnim kiselinama iz orašastih plodova, maslinovog ulja i plave ribe poput skuše, haringe, lososa, tune i sardina, kao najboljih prirodnih izvora omega-3 masnih kiselina.

Iz ličnog ugla

Profesor preporučuje i dodavanje lanenog ulja, zbog bogatstva omega-3 masnih kiselina, koje sadrže i brojne druge hranljive materije.

- Ljudi uglavnom jedu laneno seme, ali možemo da koristimo i njegovo ulje. Evo, ja sam recimo u fazi kada svakodnevno pijem laneno, orahovo i ulje crnog kima, i to u malim količinama (manje od kašičice), ujutru nakon hidratacije. Potom sledi serija vežbi popout zgibova, sklekova..., pa onda doručak - otkriva naš sagvornik i podseća da jutarnja rutina ima veliki uticaj opšte stanje organizma tokom dana.  

- Važno je da shvatimo da male, svakodnevne odluke prave ogromnu razliku na duže staze - zaključuje prof. dr Dušan Vešović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Povišen holesterol ili trigliceridi, šta je gore za srce i krvne sudove? Kardiolog ima odgovor