"Neurohirurgija nije samo profesija, već način života": Prof. dr Rasulić, prvi dobitnik Lomonosovljeve medalje iz Srbije o priznanju Ruske akademije nauka
Prof. dr Lukas Rasulić je prvi stručnjak iz Srbije koji je dobio Lomonosovljevu zlatnu medalju, najviše priznanje Ruske akademije nauka koje se dodeljuje za izuzetna dostignuća u nauci i medicini.
Prof. dr Lukas Rasulić je dobio Lomonosovljevu zlatnu medalju za doprinos razvoju neurohirurgije perifernih nerava, čime je potvrdio svoje pripadanje redu svetski priznatih stručnjaka u ovoj oblasti. Za naš portal govori o tome šta jednog neurohirurga čini izvrsnim, zašto je važno da se obrazujete tokom čitavog živata, kao i tome da bez humanosti medicina gubi smisao.
Za početak otkriva da ovo priznanje, osim što je izuzetna čast, privilegija i zadovoljstvo, za ovog lekara, koga je oduvek fascinirala složenost ljudskog mozga i nervnog sistema, predstavlja potvrdu višedecenijske predanosti, ne samo nauci već i svakom pojedinačnom pacijentu.
- To je priznanje ne samo meni i mojoj porodici, već i mom celokupnom timu, mom mentoru prof. dr Miroslavu Samardžiću, Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Neurohirurškoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i mojoj otadžbini, Republici Srbiji.
Dodaje da neurohirurgija nije samo profesija, već način života - zahtevna, ali i neizmerno plemenita oblast koja traži stalno usavršavanje i duboku posvećenost. Obrazovanje vidi kao temelj svega, ali ne samo formalno, već i ono koje traje ceo život.
- Medicina se razvija neverovatnom brzinom, i samo oni koji ostanu radoznali, otvoreni i posvećeni učenju mogu da napreduju. Ključni faktori koji oblikuju uspešne stručnjake u medicini su vaspitanje, strpljenje, upornost, timski rad i etika. Znanje bez empatije je nepotpuno, a najbolji stručnjaci su oni koji znaju da slušaju - i pacijente i kolege - naglašava naš sagovornik.
Svaki pacijent je univerzum za sebe
Kada govori o izazovima u savremenoj medicini, naročito u oblasti neurohirurgije, ističe balans između tehnološkog napretka i potrebe da medicina zadrži svoje ljudsko lice.
- Imamo sve sofisticiranije alate, ali istovremeno moramo da budemo oprezni da ne izgubimo ono što je suština - briga o čoveku. Najveći izazovi su starenje populacije, nedostatak kadra i finansijska održivost sistema. U budućnosti medicina mora da postane još pristupačnija, personalizovanija, ali i održiva. Ključ će biti u integraciji znanja iz različitih oblasti - od genetike do veštačke inteligencije - uz očuvanje etičkih principa - smatra profesor i dodaje da bez humanosti, medicina gubi smisao.
- Svaki pacijent je univerzum za sebe i nijedna tehnologija to ne može da zameni. Svakom pacijentu pristupam kao ljudskom biću, kao osobi, a ne kao dijagnozi. I kada uvodimo najnaprednije procedure, važno je da objasnimo, da ohrabrimo, da budemo prisutni. Inovacije su važne, ali toplina, razumevanje i iskrena komunikacija ostaju osnova dobre prakse.
Poruka mladim kolegama
Na kraju, prof. Rasulić poručuje mladim stručnjacima, koji žele da postignu uspeh na globalnom nivou, da je najvažnije da ne odustaju.
- Put je dug, često naporan i neizvestan, ali svaki trud se na kraju isplati. Izađite iz zone ličnog komfora, preuzmite odgovornost, verujte u sebe, verujte u znanje, verujte u rad, ali pre svega - verujte u ljude, nosioce suštinskih ljudskih vrednosti. Okružite se mentorima, slušajte pažljivo, učite svakog dana. I nikada ne zaboravite da su i najveća dostignuća vredna samo ako donose dobrobit drugima - savetuje ovaj vrstan stručnjak.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li znate šta je endomorfna dijeta? Odlična je za skidanje šlaufa oko struka, prija i osobama sa insulinskom rezistencijom