Kako razlikovati venske i arterijske bolesti? Vaskularni hirurg otkriva da li su povezane i kada su fatalne

Venske i arterijske bolesti su kao dalja rodbina - pripadaju istom velikom sistemu krvotoka, ali imaju različite uzroke, tok i posledice, uključujući i "najdramatičnije epizode", kaže za naš portal vaskularni hirurg dr Dario Jocić. Ono što ih vezuje su zajednički faktori rizika, od pušenja, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i povišenih masnoća u krvi (hiperlipidemije), preko gojaznosti i nedostatka fizičke aktivnosti do genetske predispozicije.

Arterije dovode krv bogatu kiseonikom iz srca ka tkivima, a kada su bolesne, tkiva gladuju za kiseonikom. S druge strane, vene vraćaju krv siromašnu kiseonikom nazad ka srcu. Kada one obole, krv se "zadržava" u nogama, stvarajući pritisak i otok.

- Tipične pojave kod arterijske bolesti su hladne noge, bol pri hodu (klaudikacija), rane koje teško zarastaju, bledilo ili plavičasta boja kože. Vennske bolesti karakterišu oticanje, težina u nogama, proširene vene, pigmentacije kože oko članaka, venski ulkusi (rane) - navodi naš sagovornik.

Ako osećate bol u listovima prilikom hodanja koji prestaje kad stanete - to je arterijska priča. Ako vam noge otiču i imate vidljive proširene vene - to je venska "priča", sumira dr Jocić.

Najdramatičniji događaji: Kada opasnost postaje hitna?

Arterijska bolest: Akutna ishemija

Kada je reč o arterijskoj bolesti ekstremiteta, najteže stanje jeste akutna arterijska ishemija - situacija u kojoj krvni sud iznenada prestane da dovodi krv u određeni deo tela. To može nastati usled tromba, embolusa (pokretne čestice koja začepi krvni sud) ili teške ateroskleroze, odnosno suženja ili potpunog zakrčenja krvnog suda, sugeriše vaskularni hirurg.

- Simptomi su iznenadan bol, hladnoća, utrnulost i bledilo ekstremiteta. Bez hitne intervencije, tkivo brzo propada, a amputacija postaje realna pretnja. U pitanju je trka s vremenom - sat vremena može da bude presudno za spas noge ili ruke - upozorava dr Jocić.

Međutim, ako posmatramo arterijske bolesti na nivou celog tela, uključujući i moždane arterije, najdramatičniji događaj je svakako moždani udar, dodaje. 

Venska bolest: Plućna embolija

Kod venskih bolesti, najkritičnija situacija je plućna embolija - kada se tromb (ugrušak) iz dubokih vena (najčešće nogu) otkine i dospe u pluća, blokirajući krvotok.

- Plućna embolija može da nastane kao komplikacija duboke venske tromboze. Njeni simptomi su naglo otežano disanje, bol u grudima, kašalj (ponekad sa krvlju) i gubitak svesti - opominje dr Jocić. Bez brze medicinske pomoći, ovaj događaj može da ima fatalan ishod.

Dva sveta, jedna važna poruka

Iako dolaze iz "različitih tabora", venske i arterijske bolesti, osim što dele zajedničke faktore rizika, mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, te prepoznavanje simptoma i pravovremena reakcija mogu da budu presudni za njihov ishod.

- Vaše telo uvek šalje signale. Ne ignorišite hladne prste, bol u listovima, otoke, promene boje kože. Bolje je proveriti na vreme, nego čekati da se dramatičan događaj razvije - poručuje dr Dario Jocić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

"Neurohirurgija nije samo profesija, već način života": Prof. dr Rasulić, prvi dobitnik Lomonosovljeve medalje iz Srbije o priznanju Ruske akademije nauka