Vodič kroz zapaljenske reumatske bolesti: Reumatolog otkriva da li se mogu sprečiti i kako ih uspešno kontrolisati

Ishrana, fizička aktivnost i zdrav način života važni su za opšte zdravlje, ali kada su u pitanju zapaljenske reumatske bolesti - oni jednostavno nisu dovoljni. Ove automunske bolesti, koje zahvataju zglobove, ali mogu da imaju i sistemske manifestacije, delimično su uzrokovane genetski, kao i uslovima spoljašnje sredine i praktično se ne mogu sprečiti. Ipak, uz pravovremeno postavljanje dijagnoze, redovne kontrole reumatologa i terapiju koja se doživotno primenjuje moguće je postići remisiju bolesti, sprečiti invaliditet i voditi kvalitetan život. Šta bi sve trebalo da znate o simptomima, terapiji i najčešćim zabludama koje prate zapaljenske reumatske bolesti otkriva za naš portal doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda, šef Odeljenja za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za reumatologiju u Beogradu.

U ovu grupu bolesti spadaju reumatoidni artritis, spondiloartritisi, kao i reumatske bolesti koje se javljaju u sklopu sistemskih bolesti vezivnog tkiva, poput sistemskog eritemskog lupusa, sistemske skleroze, polimiozitisa i Sjogrenovog sindroma.

Od genetike do virusa i bakterija

Iako medicina još uvek ne zna tačan uzrok ovih bolesti, smatra se da u njihovoj osnovi leži kombinacija genetske predispozicije i uticaja određenih spoljašnjih faktora.

- Kod sistemskog eritemskog lupusa, na primer, važnu ulogu može da ima izlaganje UV zračenju, odnosno suncu. Takođe, hormonski disbalans - naročito povišeni nivoi estrogena i progesterona - može da utiče na razvoj ili pogoršanje bolesti, pa se lupus kod nekih pacijentkinja može pojaviti ili pogoršati tokom trudnoće - navodi reumatolog. 

Neke infekcije se takođe razmatraju kao mogući okidači. Tako je, recimo, novije istraživanje - nagrađeno i prestižnom Medis nagradom - pokazalo da virus Epštajn-Bar može da ima ulogu u pokretanju sistemskog eritemskog lupusa. Kod reumatoidnog artritisa, s druge strane, određene bakterijske infekcije usne duplje mogu da budu potencijalni faktor rizika, kao i neki virusi, bakterije i slično. Ovo stoga što bakterijski ili virusni proteini mogu imati sličnosti sa proteinima tkiva domaćina, što dovodi do toga da imunski sistem pogrešno proizvodi antitela i na sopstvena tkiva.

Kada se javiti reumatologu

Bez obzira na uzrok, vrlo je važno da se pacijenti na vreme obrate lekaru, jer rano prepoznavanje bolesti može znatno da utiče na ishod lečenja, naglašava doktorka.

- Ako neko ima otok zgloba koji traje duže od četiri nedelje, svakodnevno, bez prestanka, i to ne samo u popodnevnim satima već i noću - to je ozbiljan znak. Zglob je tada obično otečen, bolan, topao, funkcionalno ograničen, a ponekad i crven (iako crvenilo nije obavezan simptom) - objašnjava naša sagovornica. 

Za razliku od toga, otoci koji se javljaju povremeno - recimo samo u popodnevnim satima, dok se ujutro povlače - nisu karakteristični za zapaljenske reumatske bolesti.

- Sa druge strane, kod akutnih artritisa, kao što su giht ili infekcijski artritis (infekcija zgloba), simptomi takođe uključuju bol, otok, toplotu i crvenilo, ali se javljaju iznenada i obično su kratkotrajni zbog brzog uključivanja terapije - dodaje.

Ne pomaže ni mediteranska ishrana

Doktorka navodi da pacijenti vrlo često pitaju da li način ishrane može da utiče na smanjenje aktivnosti bolesti, konkretno, da li se mogu ublažiti bolovi i otoci zglobova…

- Na tu temu sprovedena je obimna multicentrična studija u Evropi pod pokroviteljstvom Evropskog saveza reumatoloških udruženja, u kojoj sam i sama učestvovala. Koordinatori su bili prof Francis Guillemin iz Nansija, Francuska i prof Suzanne Verstappen iz Mančestera, Engleska.

U studiji su učestvovali stručnjaci iz 11 zemalja, a obuhvatila je pregled relevantne stručne i naučne svetske literature iz prethodnih pet godina. Rezultati su pokazali da način ishrane nema značajan uticaj na tok zapaljenskih reumatskih bolesti, koje se tretiraju kao autoimunska oboljenja, a ispitivani su različiti režimi ishrane, uključujući mediteransku dijetu, vegansku ishranu, hipoalergijsku dijetu, povremeno gladovanje, keto dijetu, standardnu dijetu i druge kombinovane dijete. Takođe, značajan efekat na tok i prognozu bolesti nema ni primena različitih minerala, vitamina, suplemenata i oligoelemenata, navodi reumatolog.

Ipak, to ne znači da bi oboleli trebalo da se hrane nezdravo, već da, kao i ostali reumatski bolesnici, ali i zdrave osobe, teže tome da unesu što više voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda, da povremeno jedu ribu i ostalo meso, a izbegavaju šećer, masti i so.

Stvari koje odmažu

Pomenutim istraživanjem pokazalo se i da veće količine alkohola mogu da pogoršaju simptome gihta, a u nekim slučajevima i reumatoidnog artritisa, dok, s druge strane, umereno uživanje nije imalo negativne efekte.

- Kada je reč o pušenju, uticaj je jasno negativan. Pušenje posebno pogoršava stanje kod osoba sa spondiloartritisima, koji spadaju u grupu zapaljenskih reumatskih bolesti. Zbog toga se svim pacijentima koji imaju spondiloartritis, kao i onima sa drugim oblicima zapaljenskih reumatskih bolesti, savetuje prestanak pušenja - sugeriše dr Zlatković-Švenda.

Fizička aktivnost i telesna težina

Kada je reč o fizičkoj aktivnosti, svim osobama koje boluju od reumatskih bolesti preporučuje se umerena fizička aktivnost - isto kao i celokupnoj populaciji. Savetuje se redovno vežbanje dva do tri puta nedeljno, s posebnim fokusom na vežbe za jačanje mišića i aerobne vežbe, sledeći postulat u medicini "vežbanje je lek" koji se u poslednje vreme sve više primenjuje na različite bolesti. Takođe se savetuje održavanje optimalne telesne težine, jer se prekomerna težina povezuje sa lošim ishodima bolesti, uključujući bol, lošiju funkciju, aktivnost bolesti, ukočenost i komorbiditete.

- Sve ove preporuke važe i za bolesnike sa zapaljenskim reumatskim bolestima, s tim što oni u okviru fizikalne terapije bivaju dodatno obučeni za specifične vežbe - u zavisnosti od toga koji su zglobovi zahvaćeni bolešću i stoga slabije pokretni. Na taj način, vežbe se individualno prilagođavaju njihovim potrebama - pojašnjava doktorka.

Radna aktivnost

Osobama sa reumatskim bolestima savetuje se i da ostanu radno aktivne u meri u kojoj mogu, u skladu sa svojim mogućnostima i preporukama reumatologa.

- Istraživanja pokazuju da pacijenti koji napuštaju posao prerano ne osećaju poboljšanje, dok su oni koji ostanu aktivni često u boljem opštem stanju. Tu treba posebno imati u vidu vrstu posla koja se obavlja, na primer sedeći posao treba prekidati kratkim intervalima šetanja/stajanja. Međutim, naši bolesnici se sreću sa brojnim poslovnim barijerama: kod onih koji su dugo odsustvovali sa posla vraćanje na posao može biti otežano zbog gubitka poverenja, gubitka poslovnih veza, prekida u CV-u i slično. Stoga je neophodno pratiti pacijenta i u slučaju dužeg odsustvovanja sa posla intervenisati. U obzir dolaze i alternativni načini zaposlenja, kao što su skraćivanje radnog vremena umesto prestanka zaposlenosti i obuka za ovladavanje specijalnim veštinama potrebnim za dati posao, jer izolacija i neaktivnost mogu dodatno da pogoršaju stanje, psihički i fizički - sugeriše naša sagovornica.

Zapaljenske bolesti zahtevaju terapiju

Jasno je da se ni pravilnom ishranom ni redovnim vežbanjem ne može sprečiti nastanak ovih bolesti, ali se ponajmanje mogu lečiti, naglašava doc dr Mirjana Zlatković-Švenda.

- Vežbanje i pravilna ishrana se, naravno, preporučuju svima, ali ono što posebno želim da naglasim jeste da to nikako nije zamena za medikamentnu terapiju lekovima. Dešava nam se da pacijenti veruju kako mogu vežbanjem, zdravom ishranom i izbegavanjem lekova da sami izleče bolest, što je ozbiljna zabluda - ističe.

Ove bolesti zahtevaju doživotnu terapiju imunosupresivnim lekovima koji se propisuju u skladu sa zvaničnim međunarodnim preporukama, kako evropskim, tako i američkim, a koje se i u Srbiji strogo poštuju.

- Terapija se započinje konvencionalnim sintetskim lekovima koji modifikuju tok bolesti (tzv. DMARDs). Ukoliko oni ne daju zadovoljavajući efekat, u terapiju se uvode i biološki lekovi. Ponekad pacijenti dolaze sa očekivanjem da odmah dobiju biološku terapiju, ali to nije praksa ni kod nas, niti bilo gde u svetu. Biološki lekovi jesu efikasni i važni, ali se uvode tek kada standardna terapija ne daje rezultate, jer i njihova upotreba ima svoja ograničenja i neželjena dejstva, a sve u skladu sa važećim stručnim smernicama - navodi dr Zlatković-Švenda i poručuje:

- Ne postoji prečica, ni alternativni put kada je reč o zapaljenskim reumatskim bolestima. Pravovremena dijagnoza i pravilna i redovna terapija čine razliku između svakodnevnog bola koji vodi invalidnosti i mirnijeg, kvalitetnijeg života.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Zašto lupus češće pogađa žene? Reumatolog otkriva kako da na vreme prepoznate bolest sa hiljadu lica