Povišen očni pritisak može trajno oštetiti vid: Oftalmolog otkriva kako da ga prepoznate na vreme
Kada govorimo o očnom pritisku, mislimo na intraokularni pritisak, odnosno na pritisak koji se meri u oku. To je pritisak koji pravi očna vodica (tečnost u oku) na zidove očne jabučice. Optimalne vrednosti očnog pritiska su od 10 do 21 mmHg.
Kada su njegove vrednosti preko 21 mmHg, to je potencijalna opasnost za dodatne probleme sa očima i vidom.
Razgovarali smo sa prim. dr sci. med. Danijelom Ranđelović, oftalmologom sa Vojnomedicinske akademije, o tome ko spada u rizične grupe za pojavu ovog problema, šta sve može da doprinese njegovom javljanju, da li daje neke simptome i kako izgleda lečenje, u slučajevima kada je povišen.
- U rizične grupe spadaju osobe preko 60 godina starosti, porodice u kojima je neko bolovao od glaukoma, osobe sa šećernom bolešću, osobe sa arteriosklerozom krvnih sudova, osobe sa visokom kratkovidošću i dalekovidošću, kao i osobe koje su imale povrede ili operacije na oku. Takođe, prekomerna upotreba kortikosteroida može doprineti povećanom očnom pritisku, kao i nedostatak adekvatnog snabdevanja očnog živca krvlju.
Povišen očni pritisak najćešće ne daje simptome
Doktorka Ranđelović napominje da je moguće imati povišeni očni pritisak, a da ne postoje posebni simptomi.
- Visok očni pritisak često ne izaziva nikakve vidljive simptome dok ne dođe do značajnog oštećenja očnog živca, što može dovesti do gubitka vida.
Važno je napomenuti da povišen očni pritisak nije isto što i glaukom, iako su ova dva stanja usko povezana.
- Povišen očni pritisak je samo jedan od simptoma koji može, ali i ne mora, dovesti do razvoja glaukoma. Glaukom je bolest vidnog nerva koja može dovesti do trajnog gubitka vida, a povišen očni pritisak je samo jedan od faktora rizika, koji se upotrebom odgovarajuće terapije može držati pod kontrolom - kaže dr Ranđelović.
Kako izgleda merenje očnog pritiska?
Merenje očnog pritiska obično nije bolno, ali može biti malo neprijatno, jer se u oko ukapava anestetik. Neprijatnost može nastati od same procedure dodirivanja oka uređajem i eventualno malo peckanje zbog kapi. Ove neprijatnosti obično prolaze brzo, a bol je retko prisutan jer se koristi anestetik koji umanjuje osetljivost rožnjače.
- Očni pritisak se najčešće meri aplanacionom tonometrijom. Pre merenja se u oko ukapa kap anestetika kako bi se smanjio refleks rožnjače na dodir. Zatim se nanosi fluorescein koji boji suzni film. Tonometar se nežno prisloni na rožnjaču i meri se pritisak potreban da se rožnjača zaravni. Pored aplanacione tonometrije, postoje i beskontaktne metode (air-puff tonometrija) koje koriste vazduh umesto kontakta sa okom, ali i digitalna tonometrija. Ove metode su uglavnom bezbolne, ali mogu biti manje precizne od aplanacione tonometrije - objašnajva naša sagovornica.
Jednom izmeren blago povišen očni pritisak ne znači glaukom
Doktorka napominje da je potrebno već nakon 40. godine života uraditi očni pregled sa merenjem očnog pritiska, a onda periodično pratiti jednom do dva puta godišnje u dogovoru sa oftalmologom.
- Kakve god smetnje da imate sa očima, čak i neke naizgled banalne, najbolje je da odete na pregled, a ako u porodici imate nekoga ko pati od glaukoma, potrebno je redovno praćenje zbog nasledne komponente.
Jednom izmeren blago povišen očni pritisak ne znači glaukom, a nisu ni potrebni dodatni pregledi i praćenje da biste dobili dijagnozu glaukoma.
- Da bi se postavila dijagnoza potrebno je da pritisak bude više od 21 mm Hg na oba oka, tokom dva merenja zaredom.
Kada je u pitanju visok očni pritisak, šanse da ćete ga sami otkriti su zaista male, jer nekih primetnih simptoma kao što su bol ili crvenilo gotovo da i nema. Povišen očni pritisak možete otkriti samo tokom pregleda oka koji će obaviti vaš oftalmolog.
Ukoliko primetite bilo kakve promene ili indikacije na povišen očni pritisak, važno je da se obratite svom lekaru kako bi se izvršila detaljna dijagnostika i propisala odgovarajuća terapija.
Lečenje povišenog očnog pritiska
Lečenje povišenog očnog pritiska, ili hipertenzije unutar oka, uglavnom se sprovodi putem kapi za oči, laserske terapije, iridotomije (operacije stvaranja rupe na irisu) i, u nekim slučajevima, operativnog zahvata.
- Terapija se prilagođava individualnim potrebama i stanju pacijenta. Postoje razne vrste kapi koje smanjuju proizvodnju očne vodice ili povećavaju njen odliv, čime se snižava očni pritisak. Ovo je najčešći način lečenja. Laser se može koristiti za tretiranje trabekuluma (deo oka kroz koji izlazi očna vodica) kako bi se olakšao odliv tečnosti. Iridotomija je operacija stvaranja rupe na dužici koja omogućava bolji protok očne vodice, a hirurške metode su operacije koje se koriste za kontrolu povišenog očnog pritiska, kao što je trabekulektomija - kaže dr Ranđelović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Očne bolesti mogu nepovratno da unište vid: Redovni pregledi su ključni, a neophodne su i inovativne terapije za senilnu degeneraciju makule
Održano 43. Republičko savetovanje o dečjim reumatskim bolestima: Put do dijagnoze je izazovan i zahteva multidisciplinarni pristup