Razlike u simptomima infarkta kod muškaraca i žena: Kardiolog Arsen Ristić otkriva ko je u većem riziku

- Kod većine pacijenata nema velikih razlika u simptomima, posebno kada govorimo o masovnim oboljenjima. Ipak, postoje specifičnosti koje se odnose na žene, naročito u generativnom periodu. Tada su žene manje sklone infarktu miokarda jer su hormoni ti koji usporavaju proces ateroskleroze -  objašnjava prof. dr Arsen Ristić, prodekan na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Nakon menopauze, kod žena se značajno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti – toliko da one često dostižu, pa i premašuju rizik koji imaju muškarci.

- Zabeležen je i slučaj 37-godišnje pacijentkinje koja je doživela težak infarkt. Njeni simptomi nisu bili uobičajeni – osećala je bol u grudima koji je tumačila kao iščašenje ramena usled fizičkog napora. Zbog toga je više sati ignorisala tegobe. Tek 12 sati nakon pojave prvih simptoma, postavljena je ispravna dijagnoza - srčani udar.

Kod nje je, kaže naš sagovornik, čak 50 odsto cirkulacije srčanog mišića bilo izgubljeno zbog zakasnelog reagovanja.

- Pacijentkinja je imala više ozbiljnih faktora rizika: povišene masnoće u krvi, gojaznost, visok krvni pritisak, porodičnu istoriju srčanih bolesti i bila je pušač. Kada se ovi faktori pojave zajedno, rizik od infarkta se ne sabira – on se međusobno pojačava - dodao je prof. dr Ristić.

Najčešći simptomi srčanog udara:

• Bol u grudima - Jak pritisak, stezanje ili peckanje u sredini grudnog koša, traje duže od nekoliko minuta ili se ponavlja
• Bol koji se širi u levu ruku, ramena, vilicu, vrat ili leđa
• Teško disanje - Osoba teško dolazi do vazduha, kratak dah, čak i u mirovanju
• Hladan znoj - Iznenadno i obilno znojenje bez očiglednog razloga
• Mučnina ili povraćanje - Češće kod žena
• Vrtoglavica ili osećaj nesvestice - Može doći do gubitka svesti
• Iznenadna slabost i umor - Osoba se oseća iscrpljeno bez ikakvog napora

Strategija dijagnostike je ista, ali žene kasnije traže pomoć

- U pristupu dijagnostici nema razlike. Problem je što se žene, naročito mlađe, ređe odazivaju na sistematske preglede i često potcene rizik od srčanih bolesti. One se obično javljaju lekaru kada problem već uznapreduje.

Preventivne mere – ključ suzbijanja rizika

Preventiva je, kako navodi prof. Ristić najvažnija.

LDL holesterol je poznat kao „loši“ holesterol jer može da se taloži u krvnim sudovima i stvori plakove koji sužavaju arterije. Visok nivo LDL-a povećava rizik od srčanih bolesti i infarkta. Zato je važno redovno kontrolisati njegov nivo i održavati ga što nižim.

- Trebalo bi da vodite računa o masnoćama u krvi, krvnom pritisku, porodičnoj istoriji bolesti, pušenju i postojanju dijabetesa. Postoje dostupne tablice na internetu pomoću kojih svako može izračunati svoj kardiovaskularni rizik. U zavisnosti od tog rizika, određuju se ciljne vrednosti lošeg holesterola (LDL).

On ističe da ne postoje univerzalne referentne vrednosti holesterola, već individualne ciljne vrednosti:

• Za zdrave osobe: LDL & 2,6 mmol/L
• Za umereni rizik: LDL & 1,8 mmol/L
• Nakon infarkta: LDL & 1,4 mmol/L

- Što je loš holesterol niži, to bolje. Ne postoji opasno nizak nivo LDL-a. Ljudi se često bezrazložno uplaše pa prestanu da uzimaju terapiju. S druge strane, dobar holesterol se može popraviti isključivo fizičkom aktivnošću, ne lekovima - naglašava prof. dr Ristić.

Holesterol ne skače samo kod gojaznih, kardiolog upozorava koje žene su u posebnom riziku