Kako nedovoljno sna sabotira vašu liniju? Neurolog otkriva vezu između budnosti, mozga i gladi

Živimo u dobu ogromnog tehnološkog napretka - toliko velikog da je veštačka inteligencija sada bukvalno u našim džepovima. Svuda oko nas je tehnologija, koja nam olakšava rad i omogućava da budemo budni i produktivni. Međutim, to ima i svoju cenu - sve manje spavamo i sve smo gojazniji, istakao je na 3. Nacionalnom simpozijumu sa međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti neurolog doc. dr Aleksandar Ristić. 

Studije otkrivaju da ljudi koji ne spavaju dovoljno imaju drugačiji energetski balans od onih koji se pridržavaju idealnog ritma, što je oko 16 sati budnosti i osam sati sna. Kada smo duže budni, naš organizam jeste da troši više energije nego kada normalno spavamo, ali s druge strane unosimo znatno više kalorija. 

- Ranije se mislilo da hormoni koji kontrolišu glad i sitost (kao što su grelin i leptin koji se luče u želucu i masnom tkivu) imaju glavni uticaj na to koliko jedemo kada manje spavamo. Međutim, nova istraživanja pokazuju da ti hormoni nisu ključni u ovom slučaju. Umesto njih, presudnu ulogu igra mozak - tačnije, određene njegove regije koje se aktiviraju kad nedovoljno spavamo i koje pojačavaju žudnju za hranom, posebno za onom koja nudi instant zadovoljstvo - objašnjava dr Ristić.

Ova pojačana želja za "hedonističkim" namirnicama, kao što su grickalice, brza hrana, slatkiši ili pica, ima svoju neuroanatomsku osnovu. Naime, u mozgu se tada pojačava aktivnost u oblastima koje kontrolišu uživanje, impulsivno ponašanje i planiranje - konkretno u insularnom korteksu, orbitofrontalnom i dorzalnom prefrontalnom korteksu, navodi doktor.

- Posebno je važan dopaminski sistem, koji nam daje osećaj zadovoljstva i nagrade. Kod osoba koje manje spavaju, ovaj sistem se pojačano aktivira preko endokanabinoidnog sistema - prirodnih receptora u mozgu koji su povezani sa uživanjem i nagradom - dodaje neurolog.

Sve to utiče i na ishranu - kada ljudi manje spavaju, češće biraju visokokaloričnu i brzu hranu, jer mozak šalje signale da mu brzo treba nešto ukusno što bi "nagradilo" telo. 

- Manjak sna često donosi i umor i tromost, što smanjuje fizičku aktivnost i time potrošnju kalorija. Postoji i praktičan razlog zašto ljudi koji manje spavaju često biraju brzu, prerađenu hranu - noću je manje verovatno da će sebi spremiti obrok - sugeriše doktor. 

Povratna veza 

Veza između spavanja i gojaznosti je dvosmerna i složena, jer višak kilograma može znatno da naruši i kvalitet sna. 

- Značajan višak kilograma povećava rizik od ozbiljnih poremećaja disanja tokom spavanja, kao što su opstruktivna apneja i Pikrikov sindrom (sindrom hipoventilacije kod gojaznih osoba). Lekari koji se bave gojaznošću često se susreću sa pacijentima koji imaju ove poremećaje, a zbog visokog rizika od smrtnosti, veoma je važno da se oni rano prepoznaju i adekvatno leče - opominje dr Ristić i poručuje:

- Gojaznost je postala prava epidemija današnjice, na koju, između ostalog, utiče i nedostatak sna. Zato je važno da san prepoznamo kao osnovnu neurofiziološku potrebu, jer je za organizam jednako važan kao što su zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

10 znakova da je vreme da posetite neurologa: Ne ignorišite probleme sa vidom, govorom, koordinacijom...