Kako hronični stres utiče na razvoj neuroloških bolesti? Stručnjak otkriva kako da uspešno kontrolišete nivo kortizola
Stres nam pomaže da brzo reagujemo u opasnim situacijama, ali ako dugo traje, može loše uticati na mentalno i fizičko zdravlje, kao i na razvoj nekih od neuroloških bolesti.
Brojna istraživanja pokazuju da visok nivo stresa slabi sposobnost organizma da se bori protiv bolesti. Iako stres ne možemo potpuno da izbegnemo, možemo naučiti kako da se s njim bolje nosimo i tako ojačamo svoju snagu za oporavak.
- Mehanizmi putem kojih stres utiče na mozak su raznovrsni, uključujući aktivaciju propadanja ćelija, oksidativni stres i neravnotežu hemijskih supstanci u mozgu. Uticaj stresa na bolesti mozga je složen i uključuje otežavanje oporavka, pogoršanje kognitivnog oštećenja i neurodegeneraciju - rekla je za Zdravlje Kurir dr Gorica Đokić, neurolog.
Stres najčešće pogoršava stanja nakon povrede mozga, neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i epilepsiju, depresiju, anksioznost, migrene, oštećenja perifernih nerava - neuropatije, kao i bilo koja stanja koja kao dominantan simptom imaju bol.
Rani znaci da stres prelazi u neurološki problem
Mozak se može oporaviti od efekata dugotrajnog stresa, mada obim oporavka i tačka nepovratnog oštećenja zavise od različitih faktora kao što su trajanje i težina stresa, individualna otpornost i starost. Dok hronični stres može dovesti do strukturnih i funkcionalnih promena u mozgu, regenerativne sposobnosti mozga koje se zajedno nazivaju neuroplastičnost, omogućava oporavak, posebno ako su potpomognute terapijom.
- Međutim, težak i dugotrajan stres, posebno tokom kritičnih razvojnih perioda, može dovesti do trajnijeg oštećenja, mada je čak i tada često moguć određeni stepen oporavka.
Rani pokazatelji da stres može eskalirati u neurološki problem uključuju teškoće sakoncentracijom, probleme sa pamćenjem, uporne glavobolje, poremećaje spavanja i probleme sa varenjem.
- Ostali znaci uključuju prekomernu brigu, razdražljivost i fizičke simptome poput napetosti mišića ili umora. Ako su ovi simptomi uporni ili intenzivni, važno je potražiti stručnu pomoć, napomenula je doktorka.
Osam načina da minimiziramo uticaj stresa
Uravnotežena ishrana
Uravnotežena ishrana i unos tečnosti ključni su za očuvanje zdravlja. Mnogi pokušavaju da ublaže stres alkoholom ili prejedanjem, što može delovati umirujuće na kratke staze, ali dugoročno dodatno pojačava napetost. Kofein takođe može pojačati osećaj stresa.
Pušenje
Pušenje ne ublažava stres kako se često misli, već ga povećava, pa bi bilo korisno potpuno ga izbaciti ili barem smanjiti broj cigareta ispod deset dnevno.
- Ljudi često misle da im cigareta pomaže da se smire, ali to je zabluda, naglašava doktorka. Nikotin ne smanjuje, već povećava nivo stresa u telu.
Fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost ima snažan uticaj na otpornost organizma na stres. Preporučuje se vežbanje u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što češće na svežem vazduhu – u parku, šumi ili bilo kom mirnom okruženju koje prija vašem telu i umu.
Tehnike opuštanja
Pored kretanja, važno je posvetiti vreme tehnikama opuštanja. Vežbe disanja, vođene meditacije i svesna relaksacija mogu umanjiti napetost i pomoći u vraćanju unutrašnjeg balansa. Postoji mnogo besplatnih aplikacija koje vam mogu biti podrška u tome.
- U svakodnevici prepunoj obaveza i pritisaka, ključno je prepoznati i smanjiti izvore stresa. Organizujte dan tako da imate kontrolu nad vremenom i obavezama – napravite prioritete, delegirajte kad god možete i ne zaboravite da izdvojite trenutke samo za sebe.
Vrednujte sebe
Preispitajte svoja uverenja i vrednosti. Kada živimo u skladu s onim što istinski jesmo, svakodnevne situacije doživljavamo sa manje unutrašnjeg konflikta. Takođe, naučite da kažete „ne“ – ne morate uvek ispunjavati tuđa očekivanja, naročito ako to narušava vaš mir.
Postavljanje ciljeva
Postavljanjem realnih ciljeva i prihvatanjem činjenice da ne možemo biti savršeni u svemu, činimo veliku uslugu svom mentalnom zdravlju. Fokusirajte se na ono što možete da menjate, a ono na šta nemate uticaj – naučite da pustite.
- Poštujte sopstvene granice. Ne zaboravite – svet se neće srušiti ako napravite pauzu. Dajte sebi dozvolu da stanete, da odmorite i oslušnete sopstvene potrebe - istakla je dr Đokić.
Kvalitetan san
Kvalitetan san je osnov dobrog zdravlja. Ako imate problema sa snom, ne ignorišite ih – potražite način da sebi olakšate uspavljivanje, bilo kroz rutinu, prirodne preparate ili razgovor sa stručnjakom.
Kućni ljubimac
I za kraj, razmislite o uvođenju kućnog ljubimca u svoj život. Životinja može uneti radost, utehu i svakodnevnu dozu bezuslovne ljubavi – što je izuzetno važno kada se borimo sa stresom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Kako poboljšati pamćenje i koncentraciju? 10 korisnih saveta koji deluju preventivno protiv demencije
