Ishrana kod multiple skleroze: Nutricionista savetuje šta jesti za bolju kontrolu simptoma

Iako još uvek ne postoji lek za ovu bolest, sve je više dokaza koji ukazuju na to da pravilna ishrana može značajno doprineti kontroli simptoma, smanjenju učestalosti relapsa i poboljšanju kvaliteta života. Detaljnije o pravilnoj ishrani za ovo autoimuno oboljenje, savetuje Tatjana Popović, health coach i nutricionista. 

• umor
• mišićnu slabost
• poremećaj koordinacije
• smetnje vida
• kognitivne poteškoće

Mulitple skleroza je nepredvidiva i nije za svakoga ista, ali određene promene u načinu života mogu ublažiti tok bolesti.

Kakva je veza između ishrane i multiple skleroze?

Kod MS-a, ishrana može da bude od velike pomoći u borbi protiv upale, oksidativnog stresa i autoimune disregulacije. Naučna literatura sve češće potvrđuje značaj antiinflamatornih načina ishrane, koji mogu doprineti boljoj kontroli simptoma i dužim remisijama. Nutritivno bogata i individualno prilagođena ishrana deluje sinergijski sa terapijom, smanjuje rizik od dodatnih komplikacija, pomaže regeneraciji ćelija i pozitivno utiče na raspoloženje.

Koji su osnovni principi ishrane kod multiple skleroze?

Uravnotežen unos nutrijenata

Neophodno je obezbediti konstantan unos svih esencijalnih nutrijenata (proteina, zdravih masti, složenih ugljenih hidrata, vitamina i minerala). Poseban akcenat je na vitamu D, B12, magnezijumu i omega-3 masnim kiselinama. Ishrana treba da bude raznovrsna i sezonska za optimalno funkcionisanje organizma.

Smanjenje upalnih procesa kroz ishranu

Upala je osnovna komponenta progresije ove bolesti. Zato se preporučuju namirnice sa jakim antiinflamatornim delovanjem, poput masne ribe, orašastih plodova, bobičastog voća, kurkume i đumbira. Treba izbegavati tzv. “tihu upalu” koju izazivaju prerađene namirnice, šećeri i transmasti.

Podrška imunološkom sistemu

Cilj ishrane nije “isključiti” imunitet, već ga dovesti u ravnotežu. Probiotske kulture, fermentisana hrana i vlakna iz povrća igraju ključnu ulogu u zdravlju creva, a time i u imunološkoj stabilnosti. Zdrava mikrobiota može umanjiti autoimune reakcije i pomoći u modulaciji imuniteta.

Koje su preporučene namirnice za osobe sa multiple sklerozom?

• Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama - Losos, sardina, skuša i lanene semenke pomažu u smanjenju inflamacije i očuvanju funkcije nervnog sistema.
• Povrće bogato antioksidansima - Spanać, brokoli, blitva i kelj bogati su vitaminom C, beta-karotenom i flavonoidima koji štite nervne ćelije.
• Voće - Bobičasto voće, nar, jabuke i kivi sadrže snažne fitonutrijente i pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa.
• Đumbir - Deluje protivupalno, poboljšava varenje i podstiče cirkulaciju, što može pomoći kod umora i ukočenosti.
• Hrana sa vlaknima - Pasulj, leblebija, integralne žitarice i povrće podstiču crevnu peristaltiku i podržavaju mikrobiom.
• Kurkuma - Zahvaljujući kurkuminu, snažnom antioksidansu koji se u njoj nalazi, kurkuma doprinosi smanjenju inflamatornih markera u telu.
• Hrana bogata vitaminom D - Jaja, obogaćeni biljni napici i masna riba pomažu u održavanju stabilnog nivoa vitamina D.
• Zeleni čaj - Sadrži epigalokatehin galat (EGCG), polifenol koji ima neuroprotektivno i antiinflamatorno dejstvo.
• Integralne žitarice - Zob, ječam, integralni pirinač su izvor energije i vlakana koji ne izazivaju nagli skok šećera u krvi.
• Probiotici i zdravlje creva - Kefir, kimči, kiseli kupus i fermentisani napici igraju ključnu ulogu u održavanju imunološke ravnoteže.

Koje namirnice bi ljudi trebalo da izbegavaju kod multipla skleroze?

Zasićene masti i transmasti

Zasićene masti i transmasti se nalaze u mesnim prerađevinama, margarinu, brzoj hrani i industrijskim pecivima. Njihova konzumacija doprinosi stvaranju hronične upale i narušava lipidni profil organizma. Naučna istraživanja pokazuju da ove masti povećavaju nivo lošeg (LDL) holesterola i podstiču stvaranje proinflamatornih citokina, koji mogu pogoršati simptome i ubrzati progresiju multiple skleroze.

Rafinisani šećeri i prerađena hrana

Rafinisani šećeri i visokoprerađeni proizvodi izazivaju nagle skokove insulina i doprinose razvoju insulinske rezistencije. Pored toga, povećavaju inflamaciju na ćelijskom nivou, što je posebno problematično kod autoimunih stanja, a određene studije ukazuju i na povezanost između prekomerne konzumacije šećera i pojačanog oksidativnog stresa, koji dodatno oštećuje nervne ćelije.

Punomasni mlečni proizvodi

Kod nekih osoba punomasni mlečni proizvodi mogu pogoršati simptome MS-a i izazvati imunološke reakcije. Smatra se da proteini iz kravljeg mleka, kao što je kazein, mogu izazvati unakrsnu reakciju sa mijelinom, zaštitnom ovojnicom nervnih vlakana, što dovodi do pogoršanja neuroloških simptoma. Iako ovo ne važi za sve, preporučuje se eliminaciona dijeta kako bi se procenila individualna osetljivost.

Napici i namirnice sa kofeinom

Prekomeran unos kofeina, naročito kroz kafu, energetske napitke i čokoladu, može pogoršati anksioznost, tremor i poremetiti san. Kod osoba sa MS-om, kvalitet sna je ključan za regeneraciju i regulisanje simptoma. Naučna istraživanja pokazuju da kofein u većim dozama može delovati kao stimulans koji povećava nervnu razdražljivost i dovodi do iscrpljenosti.

Prezačinjena hrana i namirnice sa visokim udelom soli

Hrana bogata solju i jakim začinima može uticati na imuni sistem i izazvati zadržavanje tečnosti. Visok unos soli povezan je sa pojačanom aktivnošću T-ćelija koje učestvuju u autoimunim reakcijama, a studije su pokazale da kod osoba sa MS-om prekomerna konzumacija soli može ubrzati napredovanje bolesti i povećati učestalost relapsa.

Gluten

Iako ne svi, pojedini oboleli od multiple skleroze mogu imati osetljivost na gluten, što može doprineti inflamaciji i crevnoj propustljivosti – “leaky gut” sindromu. Ovaj sindrom može dodatno narušiti imunološku ravnotežu, čime se pogoršavaju autoimuni procesi u organizmu. Eliminacija glutena može doneti poboljšanje stanja kod osoba sa povećanom osetljivošću ili pridruženom celijakijom.

Rafinisane ugljene hidrate

Namirnice poput belog hleba, obične testenine i belog pirinča izazivaju brze oscilacije šećera u krvi, što vodi do naglih padova energije i osećaja umora. Kod osoba sa MS-om to može dodatno otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a osim toga, visok glikemijski indeks ovih namirnica doprinosi i inflamaciji i ubrzanom starenju ćelija.

Slatkiše i grickalice

Slatkiši i industrijske grickalice obiluju šećerima, transmastima i aditivima, dok im manjka korisnih nutrijenata. Njihova konzumacija vodi do dodatnog opterećenja organizma, bez ikakve koristi za nervni sistem. Ove „prazne kalorije“ mogu oslabiti imuni odgovor i pogoršati sistemsku inflamaciju, što negativno utiče na tok MS-a.

Koji su popularni režimi ishrane kod multiple skleroze?

Ishrana kod multiple skleroze ne postoji u obliku jedinstvenog rešenja koje odgovara svima, ali brojna istraživanja i dosadašnja iskustva pokazuju da određeni dijetetski režimi mogu doprineti smanjenju simptoma, boljoj kontroli upalnih procesa i ukupnom poboljšanju kvaliteta života.

U nastavku su tri režima ishrane koja se izdvajaju po popularnosti i potencijalnim benefitima za osobe koje žive sa MS-om.

Svankova dijeta

Svankova dijeta (engl. Swank Diet), koju je osmislio dr. Roy Swank još sredinom 20. veka, predstavlja jedan od prvih nutricionističkih pristupa zasnovanih na naučnim opažanjima o uticaju zasićenih masti na tok bolesti.

Osnovne karakteristike:

• Strogo ograničenje zasićenih masti(maksimalno 15 g dnevno)
• Dozvoljen unos nezasićenih masti, pre svega iz maslinovog ulja i omega-3 dodataka (riblje ulje, laneno ulje)
• Fokus na biljnu hranu: sveže povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice
• Ograničen ili potpuno izbačen unos crvenog mesa
• Dodatak vitamina D u cilju podrške imunološkom sistemu i zdravlju kostiju

Cilj ove dijete je smanjenje inflamacije i usporavanje progresije bolesti. Iako je potrebno više savremenih kliničkih ispitivanja, određene studije ukazuju na potencijalno smanjenje relapsa i usporavanje invaliditeta kod osoba koje se dosledno pridržavaju ovog režima.

Mediteranska ishrana

Mediteranska dijeta predstavlja zlatni standard kada se govori o balansiranoj ishrani koja podržava zdravlje celog organizma, uključujući i nervni sistem. Ovaj način ishrane se bazira na izboru kvalitetnih, svežih i nutritivno bogatih namirnica.

Osnovne karakteristike:

• Visok unos voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki
• Redovno konzumiranje ribe bogate omega-3 masnim kiselinama (npr. losos, sardina)
• Maslinovo ulje kao glavni izvor masti
• Umeren unos mlečnih proizvoda i jaja
• Redukovan unos crvenog mesa i prerađene hrane

Mediteranska ishrana je bogata antioksidansima i antiinflamatornim komponentama, poput polifenola, koji mogu pomoći u zaštiti ćelija nervnog sistema od oksidativnog stresa. Nekoliko studija dokazalo je povezanost između ovog režima i smanjenja umora, poboljšanja kognitivnih funkcija i opšteg osećaja vitalnosti kod osoba sa MS-om.

Paleo ishrana

Paleo dijeta, inspirisana ishranom naših predaka iz paleolita, fokusira se na celovite, neprerađene namirnice uz izbegavanje žitarica, mahunarki, mlečnih proizvoda i industrijski prerađene hrane.

Osnovne karakteristike:

• Izbegavanje rafinisanih šećera, brašna i veštačkih dodataka
• Fokus na meso iz organskog uzgoja, ribu, jaja, orašaste plodove, semenke i povrće
• Eliminacija glutena, što može biti korisno kod osoba osetljivih na gluten
• Povećan unos zdravih masti iz avokada, orašastih plodova i hladno ceđenih ulja

Za osobe sa MS-om koje imaju izražene simptome umora, kognitivnog zamućenja (“brain fog“) ili probavne tegobe, paleo ishrana može predstavljati značajno olakšanje. Takođe, eliminacija potencijalno upalnih namirnica doprinosi boljoj regulaciji energije i stabilnijem funkcionisanju u toku dana.

Međutim, važno je napomenuti da ovaj režim zahteva suplementaciju određenih vitamina i minerala (poput kalcijuma i vitamina B12) koji mogu nedostajati usled izbacivanja mlečnih proizvoda i žitarica.

Primer dnevnog jelovnika

• Doručak: Kaša od heljde sa borovnicama i čia semenkama
• Užina: Zeleni smuti sa spanaćem, krastavcem i đumbirom
• Ručak: Losos pečen u rerni, kinoa i brokoli na pari
• Užina: Grčki jogurt sa orasima i cimetom
• Večera: Supa od sočiva i salata od rukole i avokada

Ideje za brze i nutritivno bogate obroke

• humus i šargarepa
• integralni tost sa avokadom
• supa od bundeve
• omlet sa povrćem
• čia puding sa kokosovim mlekom

Izvor: totallywellness.rs/zdravlje.kurir.rs

Multipla skleroza menja svakodnevicu: Kako farmaceut može da vam pomogne da bezbedno koristite lekove i suplemente?