Ne odlažite roditeljstvo, godine su najveća prepreka: Ginekolog otkriva kuda ide svet vantelesne oplodnje
Evropsko udruženje za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE), koje pored evropskih stručnjaka okuplja i brojne stručnjake širom sveta, a koje ima najznačajniji naučni uticaj u oblasti reproduktivne medicine, održalo je početkom jula svoj 41. godišnji susret u Parizu, na kojem su predstavljene brojne novine u ovoj oblasti. Specijalno za naš portal ginekolog i subspecijalista za fertilitet i sterilitet dr Branko Budimirović prenosi svoje utiske sa ovog kongresa i najvažnija dostignuća i otkriva u čemu leži budućnost vantelesne oplodnje.
- ESHRE kongres je godišnji presek svega najvažnijeg što se dešava u našoj oblasti. Svake godine prezentuju se stotine radova i studija koje bi trebalo da nam pomognu u donošenju boljih odluka u kliničkoj praksi. Zajedno s tim ide i predstavljanje najnovijih dostignuća kada je reč o novim tehnologijama i opremi koje bi mogle da poboljšaju naš rad. Ove godine kongres je bio posebno zanimljiv i istakao je neke korisne aspekte - sugeriše naš sagovornik.
Najveći naglasak – individualizacija lečenja
Ono što je posebno podvučeno jeste što individualniji pristup paru. Dakle, prilagođena terapija, ali ne samo tokom stimulacije, već i tokom pripreme para za postupak, navodi dr Budimirović.
- Opet se naglašava koliko je važno opšte zdravlje žene, sa posebnim fokusom na mikrobiom, metabolizam i hormonski status za ishod samog postupka.
- Ove godine stavljen je i poseban fokus na ulogu muškarca u zdravoj trudnoći i na uticaj koji ima kako životna sredina, tako i životne navike. Podvučeno je da godine muškog partnera imaju veliki uticaj na pobačaje i stopu živorođene dece kada su donacije jajnih ćelija u pitanju, kao i da telesna težina (BMI), HPV infekcije i nove genetske varijacije u DNK spermatozoida imaju značajan uticaj na ishod postupka vantelesne oplodnje - objašnjava doktor.
PGt – prenatalna dijagnostika i selekcija embriona sa realnom šansom da daju zdravu trudnoću i dalje je trend koji svet afirmiše, a koji je sada dostupan i kod nas u rutinskoj praksi, dodaje.
Mikroplastika, hormoni i PCOS – šta sve utiče na uspeh VTO?
Brojne studije urađene su i na temu uticaja životne sredine i načina života na uspeh vantelesne oplodnje. Pažnja je usmerena na uticaj hemikalija koje moduliraju hormone u organizmu, kako žene tako i muškarca, na to kako obrasci spavanja mogu da utiču na plodnost i podsetila nas na naš prirodni sat, kako izlaganje dimu u prenatalnom period utiče na trudnoću i plod, kao i na uticaj mikroplastike na plodnost i činjenicu da se mikroplastika inkorporira u naše telo i da je pronađena čak i u semenoj tečnosti, podseća doktor.
- Takođe, prisustvo određenih bakterije u crevima, disbioza normalne mikroflore creva i poremećen balans aminokiselina dovode se u vezu sa većom stopom pobačaja kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika (PCOS), što vodi i ka preranom starenju endometrijuma i većem riziku od komplikacija u trudnoći - sugeriše.
Studije su podvukle i da jedna od pet žena u reproduktivnom dobu ima PCOS, koji se navodi kao jedan od vodećih uzroka infertiliteta, ali i kao uzrok koji ima veliki uticaj na pobačaje, prerane porođaje, gestacijski dijabetes i hipertenziju.
Nove terapije i PRP u fokusu
Pojavile su se i nove terapije za poboljšanje kvaliteta semena u vidu oralnih antioksidativnih suplemenata za muškarce, kao i suplementi bogati mikronutrijentima, probioticima kod pacijenata u ciklusu sa doniranim jajnim ćelijama, i vitaminom D, posebno korisnim kod PCOS pacijentkinja.
- Posebno se govorilo i o benefitima upotrebe plazme bogate trombocitima – PRP terapije – u pospešivanju efekata različitih tretmana, kao i o analizi i dovođenju u balans zdravlja creva - navodi naš sagovornik.
Embriologija i zamrzavanje – vreme je za nove protokole
Što se embriologije tiče, glavnu pažnju embriologa privukle su studije koje opravdavaju promenu protokola zamrzavanja i uvođenje ultrabrzih protokola, koji bi – posle više od 25 godina primene ove metode – trebalo da donesu još značajnija poboljšanja. Pažnju su privukli i brojni aparati i medijumi koji mogu na neki način da unaprede kvalitet embriona i generalni uspeh, dodaje doktor.
Veštačka inteligencija i laboratorijski spermatozoidi – budućnost je stigla
Dosta se pričalo i o upotrebi veštačke inteligencije u reproduktivnoj medicini i prednostima njene primene. AI softveri za neinvazivnu dijagnostiku i predikciju prisustva viška ili manjka hromozoma u embrionu (aneuploidije blastocista) su u punom zamahu, kao i AI platforme za optimizaciju praćenja stimulacije i protokola stimulacije. U razvoju su i roboti za operacije, sugeriše dr Budimirović.
- Takođe, zanimljiva je bila i najava japanskih kompanija da će u narednih par godina biti dostupni spermatozoidi i jajne ćelije proizvedeni u laboratorijskim uslovima, kao i editovanje linija polnih ćelija – što je donekle izazvalo veliku etičku debatu - opominje doktor.
Opadanje plodnosti – globalni izazov
ESHRE je skrenuo pažnju na globalni trend opadanja plodnosti u opštoj populaciji i na ulogu asistirane reprodukcije u odgovoru na ove izazove.
- U prvi plan su opet stavljene odmakle godine i žene i muškarca koje imaju najveći uticaj na ishod postupka - kao poruka da bi se porodicom ipak trebalo pozabaviti na vreme. Generalno, ESHRE skup je uvek bilo mesto gde može se vidi budućnost naše profesije. Iz godine u godinu, ovo nije samo kongres, već temelj onoga što će postati standardi sutrašnjice - poručuje dr Branko Budimirović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
