Kad empatija pobedi smrt: Pukovnik dr Mirko Jovanović - Spasiti život darivanjem organa je najuzvišeniji ljudski čin
Svake godine, Svetski dan doniranja organa podseća na hiljade ljudi kojima je transplantacija jedina nada. U Srbiji je broj donora i dalje nizak, a kako ističe pukovnik dr Mirko Jovanović, načelnik Centra za transplantaciju organa, tkiva i ćelija Vojnomedicinske akademije u Beogradu, prepreke leže u nedovoljnoj informisanosti građana, predrasudama i strahu od zloupotreba.
- Zloupotrebe u procedurama transplantacije organa u našoj zemlji nisu moguće. Potrebno je da se cela zajednica jasno upozna sa Zakonom o presađivanju ljudskih organa iz 2018. i 2021. godine, koji je dostupan svima na sajtu Ministarstva zdravlja. U njemu je jasno definisano darivanje organa i sprečene su sve potencijalne zloupotrebe - naglašava dr Jovanović.
Kako objašnjava, poverenje građana zasniva se na čistoti i humanosti zakona i svesti da se doniranjem organa spašava ili produžava nečiji život.
- Nema nikakvih teorija zavere, zakulisnih radnji i prodaje organa. Sve je transparentno, a Nacionalne liste za primaoce organa ažuriraju se svake nedelje i dostupne su u Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja, koja je vrhovno koordinaciono telo za transplantacije - kaže pukovnik.
Darivanje organa, posebno kada se odlučuje o organima preminule voljene osobe, jedan je od najtežih trenutaka za porodicu, ali i prilika da se spase nečiji život.
- Moždana smrt je nepovratno stanje. U tom teškom trenutku, treba pomisliti da se darivanjem organa život druge, nepoznate osobe može spasiti. Srce člana porodice će prestati da kuca, ali saznanje da će ono nastaviti da živi u drugoj osobi daje utehu i smisao gubitku - ističe dr Jovanović.
Zašto izostaje saglasnost porodica
Srbija se, nažalost, nalazi pri dnu evropske liste po broju donora. Naš sagovornik podseća da je transplantacija složen medicinski postupak koji zahteva koordinaciju velikog broja stručnjaka i znatna materijalna sredstva, te ne iznenađuje da nije značajnije zaživela u većini zemalja u razvoju, u koje se svrstava i naša.
- Naši građani najčešće nisu dovoljno edukovani i upućeni šta je transplantacija, moždana smrt, kako je moguće presaditi organ sa jednog na drugog čoveka i ne shvataju značaj samog čina darivanja organa. Humanost i empatija je možda i prisutna, ali su građani nedovoljno upućeni. Zbog neznanja proizilaze bojazni, teorije zavere i predrasude. Često je šok i psihičko stanje zbog gubitka člana porodice razlog da rodbina ne pristaje u tom trenutku na darivanje, i nakon nekog vremena, kada razmisle o svom postupku, javljaju se da pristaju na darivanje, ali tada je već najčešće kasno - navodi pukovnik.
Koraci ka više donora
Za unapređenje programa donorstva, kako naglašava, potrebna je sveobuhvatna Nacionalna strategija koja će definisati ciljeve i aktivnosti, kao i kontinuirane edukativne kampanje, uključivanje škola, medija, verskih zajednica i svih društvenih slojeva.
- Neophodno je modernizovati centre, obezbediti opremu, lekove i materijal, obučiti zdravstvene radnike i osnažiti saradnju između svih institucija. Doniranje organa je u interesu svih naših građana koji čekaju transplantaciju, jer je to za njih jedini lek - zaključuje dr Jovanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
