Stres je izgovor za nerešavanje problema: Psihoterapeut otkriva zašto se mnogi kriju iza tog pojma
U poslednjim decenijama stres je postao popularna reč za gotovo svaku neprijatnost u životu – od umora do ozbiljnih bolesti. Psiholog i kognitvno-bihevioralni psihoterapeut Žarko Petrović za naš portal otkriva da je taj pojam u medicini bez dijagnostičke vrednosti, a da njegovo olako korišćenje više zamagljuje nego što objašnjava uzrok problema. Stres je prema definiciji sve što nas izbacuje iz unutrašnje ravnoteže, ali i izgovor iza koga se mnogi kriju, naglašava.
- Ono što nas izbacuje iz ravnoteže ili homeostaze (unutrašnji mir i red) može da bude bilo šta, od promene temperature i vlažnosti vazduha, do prejakog ili preslabog svetla, pa čak i potpuni mrak. Čak i najjednostavniji organizmi reaguju na stres - ako amebi povećate toplotu, ona se povlači. Kod ljudi, kao složenijih bića, mnogo toga može da nas izbaci iz takta – objašnjava naš sagovornik.
Zbog toga, dodaje, stres nema svoje specifične simptome. U praksi se najčešće misli na psihički stres, ali to nije klinički termin i ne postoje dijagnostički parametri na osnovu kojih bi se mogao „zvanično“ upisati u medicinsku dokumentaciju.
- Nikada nećete videti da u dijagnozi piše da je neko pod stresom. Može da bude depresivan jer mu je, recimo, umrla bliska osoba, ali će običan čovek to opisati rečju stres - kaže Petrović.
Upravo zato, iza onoga što ljudi nazivaju stresom može da se krije anksioznost, depresija ili bilo koje drugo psihičko opterećenje.
- Psihički stres, ili stresor, može da se ispolji kroz osećaj uznemirenosti i anksioznosti, ali i kroz bilo koje drugo osećanje, poput besa ili gađenja. Najsličniji termin bi zapravo bio opterećenje - zaključuje psihoterapeut.
Prodavanje magle
Petrović ističe da sintagme poput „naučite da upravljate stresom“ ili „kontrolišite stres“, koje se često čuju u medijima i na raznim radionicama, u praksi mogu da znače bilo šta.
- To je zapravo zamka neukih ljudi - pozovu vas na kurs upravljanja stresom, a pod tim može da se podvede svašta, tako da većina ljudi lako može da se prepozna u tome - kaže on.
Ni preporuke lekara poput „manje se nervirajte“ ili „manje brinite“ ne smatra korisnim.
- To je ista kategorija. Psihologija je problematična grana i dešava se da, kada lekar ne može da reši problem unutar svoje struke, kaže pacijentu da mu je to od stresa. To je besmisleno. Recimo, imate Kronovu bolest, a gastroenteorolog vam kaže: “Nemojte da se stresirate”. Stres može da pogorša stanje, ali nije uzrok. Već ste izbačeni iz ravnoteže samim tim što bolest postoji. Reći nekome “nemojte da se nervirate” je isto kao kad biste rekli: “Nemojte da budete tužni jer vam je neko umro” – navodi naš sagovornik.
Konkretna rešenja
Na pitanje kako da se čovek najbrže vrati u ravnotežu kada ga nešto izbaci iz takta, Petrović objašnjava da su osnovne reakcije „bori se ili beži“.
- Mora da se identifikuje šta je izvor stresa. Kada precizno definišemo šta nas opterećuje, rešenje se često prirodno nametne. To je kao da kažete “hrana” - u tom pojmu je sve, od najzdravijeg obroka do šećera i suplemenata. Tek kada tačno znamo o čemu je reč, možemo da znamo i kako da reagujemo - zaključuje on.
Ukoliko je izvor stresa u svakodnevnom životu, rešenja se traže unutar tog problema. Ako je reč o autoimunoj bolesti, rešenja se takođe pronalaze u okviru toga. Kada se radi o depresiji, anksioznosti ili derealizaciji, problem se rešava u okviru neuroze.
- Kada imate problem na poslu nije reč o stresu, već konfliktu, a to se rešava asertivnim ponašanjem – jasno izražavate svoje misli, osećanja i stavove, vodeći računa o potrebama drugih ljudi – savetuje naš sagovornik.
Generacija kilavih
Petrović podseća da je naglašavanje stresa postalo trend poslednjih 40–50 godina, te da je mnogima zgodnije da se predstave kao žrtve stresa i da se iza njega sakriju.
- Tako opravdavaju neefikasnost i nefunkcionalnost. Ne možete nekoga ko tvrdi da nije dobro terati da radi ili ispunjava obaveze. Nekada je domaćinstvo zavisilo od par krava – ako jedna ugine pred zimu, to je bio pravi stres, niste znali da li ćete da preživite. Pa opet, deca nisu umirala od stresa, nego od bolesti poput velikog kašlja – naglašava.
Zaključuje da je današnji odnos prema stresu, neurozi i anksioznosti često prerasta u „luksuz“.
- Mnogi tim pojmovima zapravo brane svoj komfor. Najbrže su se oporavili oni koji su shvatili da mogu da se nose sa situacijom – ljudi koji su očvrsnuli. Nekada smo bili generacije junaka, a sada smo generacije stresa – poručuje psihiterapeut.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
