Zašto autoimune bolesti češće napadaju žene? Reumatolog otkriva skrivene okidače i načine prevencije
Broj autoimunih stanja, odnosno stanja u kojima imuni sistem napada sopstveno tkivo, veći je od 100. Tačni uzroci nastanka ovih bolesti još uvek nisu poznati, ali se smatra da je u pitanju kombinacija genetske predispozicije, faktora spoljašnje sredine i disfunkcije imunog sistema, pri čemu okolina često igra vodeću ulogu u pokretanju bolesti, kaže za naš portal doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda, šef Odeljenja za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za reumatologiju u Beogradu.
- Na svakih pet obolelih čak četiri su žene, što znači da žene čine oko 80 odsto obolelih od autoimunskih bolesti. Češće su pogođene bolestima štitaste žlezde praćenim hormonskim disbalansom (Hašimoto tireoiditis, Graves-Bazedovljeva bolest), zapaljenskim reumatskim bolestima (reumatoidni artritis, Sjogrenov sindrom, sistemski eritemski lupus, sistemska skleroza), hepatobilijarnim bolestima (primarni bilijarni holangitis, autoimuni hepatitis) i neurološkim bolestima (mijastenija gravis, optički neuromijelitis, multipla skleroza) – navodi naša sagovornica.
Tako odnos obolelih žena i muškaraca iznosi u multiploj sklerozi 3–4:1, reumatoidnom artritisu 3–4:1, lupusu 9:1, a Sjogrenovom sindromu čak 19:1. Kod muškaraca se ove bolesti javljaju ređe i uglavnom u kasnijim godinama života.
- Vrlo je malo autoimunih bolesti koje češće pogađaju muškarce, a primeri su ankilozirajući spondilitis, Gudpasterov sindrom, primarni sklerozirajući holangitis i dijabetes tipa 1 – dodaje reumatolog.
Misterija predominacije žena
Nedavno je objavljeno istraživanje Medicinskog fakulteta u Stanfordu koje osvetljava misteriju predominacije žena u autoimunim poremećajima, otkriva doktorka.
- Svaka ćelija u ženskom telu sadrži dva X hromozoma, što rizikuje hiperprodukciju bezbrojnih proteina određenih putem X, ali ne i Y hromozoma. Kako bi se sprečio višak, u svakoj ćeliji jedan X hromozom je „ugašen“, da bi se osiguralo optimalno stvaranje proteina – kao i u muškoj ćeliji (XY kombinacija). Međutim, istraživači su otkrili da inaktivacija X-hromozoma može dovesti do autoimunih poremećaja i stvaranja autoantitela koja napadaju sopstvena tkiva.
Postoje i drugi faktori koji mogu da izazovu ove poremećaje, zbog čega i muškarci ponekad razvijaju autoimunske bolesti – pre svega genetska predispozicija i hormonska uloga.
Kad se umešaju hormoni
Estrogen i prolaktin imaju stimulatorni efekat na autoimunske ćelije, a prolaktin može i da poveća i smanji inflamaciju, kaže naša sagovornica.
- U trudnoći hormonski status se menja, pa ona može pokrenuti novu autoimunu bolest, pogoršati postojeću ili, naprotiv, dovesti je u remisiju. Na primer, reumatoidni artritis se može poboljšati u toku trudnoće, dok se lupus može pogoršati, naročito u prvom tromesečju ili nakon porođaja. Multipla skleroza može imati manje recidiva tokom trudnoće, ali se rizik povećava nakon porođaja. Drugim rečima, hormonske i imunološke promene tokom trudnoće mogu da utiču na tok autoimunih bolesti – navodi dr Zlatković-Švenda.
Van trudnoće primećeni su niski nivoi androgena, posebno testosterona, kod žena sa aktivnim lupusom ili Sjogrenovim sindromom.
- Ovaj nedostatak androgena je uzrok, a ne posledica bolesti, jer androgeni regulišu imuni sistem, pa njihov manjak doprinosi razvoju i progresiji bolesti. Kod muškaraca sa lupusom takođe su sniženi nivoi androgena. Kada je reč o sklerodermi, nedostatak androgena nije primarni uzrok, ali može uticati na težinu i progresiju bolesti – napominje reumatolog.
U reumatoidnom artritisu uloga androgena se još ispituje, ali istraživači sugerišu da niski nivoi, posebno testosterona, mogu da budu povezani sa pojačanom inflamacijom i aktivnošću bolesti.
Spoljašnji faktori
Od faktora spoljašnje sredine, lupus mogu da pokrenu sunčevi zraci (UV-A i UV-B), neki lekovi, stres ili virusne infekcije.
- Konkretno, Epštajn-Barov virus (EBV), citomegalovirus, parvovirus B-19, herpesvirusi i drugi povezani su sa razvojem lupusa, verovatno izazivajući abnormalni imuni odgovor kod genetski predisponiranih osoba – ističe reumatolog.
Ostale autoimune bolesti takođe mogu da budu pokrenute i stresom, kao i različitim virusima – malih boginja, rubeole, zauški, infektivne mononukleoze, gripa, pa i COVID-19.
- Tačan mehanizam još nije poznat, ali se pominju molekularna mimikrija (virusi imaju proteine slične ljudskim, pa imuni sistem greškom napada i sopstvene ćelije), hiperreaktivnost B limfocita i disregulacija imunog sistema, kada se preterano aktivan imuni odgovor usmerava na sopstvena tkiva. Ipak, autoimuna bolest će se razviti samo kod onih ljudi koji su genetski predisponirani ili imaju dodatne faktore iz spoljašnje sredine – naglašava dr Zlatković-Švenda.
Lečenje i prevencija
Lečenje autoimunih bolesti sprovodi lekar određene specijalnosti (endokrinolog, reumatolog, neurolog), a nakon isključivanja drugih mogućih uzroka simptoma postavlja se dijagnoza i uvodi terapija.
- Danas postoje i biološki lekovi koji ciljano smanjuju produkciju pojedinih citokina, a propisuju se isključivo prema strogim pravilima i međunarodnim preporukama. Osobe sa autoimunim bolestima trebalo bi redovno da posećuju specijalistu, naročito ako planiraju trudnoću, i da redovno uzimaju propisanu terapiju – savetuje naša sagovornica i dodaje:
- Kada je reč o prevenciji, ona obuhvata izbegavanje stresa, zdrav higijensko-dijetetski režim (tri glavna obroka i dve užine; prvi obrok u prvih sat vremena od buđenja, poslednji do 21h), dovoljno sna u noćnim satima, kao i redovne vakcinacije dostupnim vakcinama radi smanjenja rizika od virusnih infekcija - poručuje doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Zašto lupus češće pogađa žene? Reumatolog otkriva kako da na vreme prepoznate bolest sa hiljadu lica
