Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković: 7 simptoma koji otkrivaju da štitna žlezda ne funkcioniše kako treba
Bolest štitne žlezde je opšti naziv za stanja koja utiču na funkcionisanje štitnjače, male žlezde u obliku leptira koja se nalazi na prednjem delu vrata. Njena osnovna uloga je u regulisanju metaboličkih funkcija, što samim tim ukazuje na njen ogroman značaj za zdravo funkcionisanje celog organizma.
Šta kada radi ubrzano?
Ako ste nervozni, konstantno gubite na kilaži iako imate dobar apetit, srce vam lupa i preskače, kosa vam opada i često vas oblije topao znoj - sve su prilike da imate hipertireozu. Hipertireoza predstavlja ubrzan rad štitne žlezde i javlja se kada ona u krv izlučuje više hormona nego što je našem organizmu potrebno.
Međutim, ovo je samo deo simptoma koji se javljaju kad štitasta žlezda ubrza rad. Ako vam pritom i oči izgledaju kao da "iskaču" iz očne duplje gotovo je sigurno da je bolest pokucala na vaša vrata.
- Često nastaju i promene na očima – ispupčene očne jabučice, sjajne oči, ukočen pogled. Takođe, dlanovi su topli a koža oznojena, topla, vlažna, baršunasta. Srčani ritam je ubrzan, mogu se javiti aritmije, a u težim slučajevima srčano popuštanje i embolije – objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog.
Hipertireoza se može razviti u svakoj životnoj dobi, iako najčešće u žena između 20. i 50. godina. U muškaraca je 3-4 puta ređa, premda je i kod njih ovaj poremećaj sve češći.
Šta karakteriše usporen rad štitnjače?
Nasuprot tome, osobu sa hipotireozomtj. usporenim radom štitnjače karakterišu umor, malaksalost, zimogrožljivost, dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija.
- Kod velikog broja osoba sa hipotireozom u početku mogu da izostanu simptomi, a smetnje koje oboleli imaju veoma su nejasne i nekarakteristične ali se vremenom javljaju navedeni klasični simptomi. Pacijenti su usporeni, otečenog lica bez mimike, oteklih očnih kapaka, bledožućkaste, suve, hrapave i hladne kože. Glas im je često promukao, srčana radnja usporena, u težim slučajevima na srću i plućima javlja se izliv i srce može biti uvećano. Nisu retki ni menstrualni poremećaji kao i sterilitet muškaraca i žena, a mogu se javiti depresije i psihoze – navodi doktorka Dimitrijević Srećković.
Ako se ne leči, hipotireoza može da podigne nivo holosterola u krvi i da dovede do raznih oboljenja, kao što je moždani udar ili infarkt.
Kako se postavlja dijagnoza?
Za postavljane dijagnoze potrebno je uraditi pregled endokrinologa, osnovno laboratorijsko određivanje nivoa hormona štitne žlezde (T3,T4) i hormona koji podstiče njen rad (TSH) u krvi, kao i ultrazvučni pregled tireoidne žlezde. Ultrazvukom se dijagnostikuju sve promene u veličini, strukturi (građi) i prokrvljenosti štitaste žlezde.
- Da bi se postavila dijagnoza poremećaja štitaste žlezde, uz opisanu kliničku sliku dovoljno je uraditi hormone štitaste žlezde u krvi i doneti odluku o terapiji. Pored hormona može se uraditi i ultrazvučni pregled koji može otkriti čvor štitaste žlezde. U tom slučaju treba uraditi dopunsku dijagnostiku, scintigrafiju štitaste žlezde, čiji nalaz može da pokaže hiperfunkcioni „vruć“ čvor koji je uzrok hipertireoze – ističe doktorka.
Kada je reč o lečenju problema sa štitnom žlezdom, pristup će zavisiti od dijagnoze i uzroka poremećaja. Ključno je da se lečenje prilagodi svakoj osobi ponaosob jer svako može imati drugačije simptome i uzroke poremećaja.
