Kako razlikovati suvu od dehidrirane kože? Stručnjak otkriva korake pravilne nege i kada je važno da se javite lekaru
Iako se termini "suva" i "dehidrirana" koža često koriste kao sinonimi, oni opisuju dva potpuno različita stanja. Razumevanje razlike ključno je za pravilnu negu i rešavanje problema - stoga dr Jasmina Vikalo, specijalista dermatovenerologije, objašnjava za Zdravlje Kurir sve što treba da znate o uzrocima ovog problema, nezi i kada je važno da se javite stručnjaku.
Suva koža kao tip, dehidrirana kao stanje
Suva koža je, pre svega, tip kože.
- Njen glavni problem je nedostatak lipida (masti) u prirodnom hidrolipidnom filmu, koji je zadužen za zaštitu kože. Zbog narušene zaštitne barijere, suva koža ne može efikasno da zadrži vodu, pa je uglavnom i dehidrirana. Dehidrirana koža je prolazno stanje koje se može pojaviti kod bilo kog tipa kože – i suve i masne i kombinovane. Karakteriše je privremeni nedostatak vode u spoljašnjem sloju kože - objašnjava dr Vikalo.
Kako prepoznati karakteristike suve kože?
Važno je obratiti pažnju na to kako koža izgleda, ksksv je subjektivni osećaj i osećaj na dodir.
- Vizuelno: Koža je bez sjaja, često crvenkasta, sa ljuštenjem, perutanjem, pa čak i pukotinama.
- Subjektivni osećaj: Čest je osećaj suvoće, svraba i peckanja.
- Na dodir: Površina kože je gruba i neujednačena.
Kako prepoznati dehidriranu kožu?
- Dehidracija kože se manifestuje kroz zatezanje, gubitak sjaja, grubost i osetljivost - kaže dr Vikalo.
- Zatezanje: Osećaj zatezanja, posebno nakon umivanja.
- Gubitak sjaja: Koža deluje beživotno i nedostaje joj zdrav sjaj.
- Grubost: Površina kože je gruba na dodir, a može se javiti i perutanje (skvame).
- Osetljivost: Koža postaje osetljivija i reaguje na proizvode koje inače toleriše.
Uzroci dehidratacije
- Dehidrataciju kože mogu uzrokovati spoljašnji faktori kao što je izlaganje suncu, vetru, hladnoći i promenama godišnjih doba i unutrašnji - nepravilna ishrana, stres, loš san, kao i upotreba neodgovarajućih kozmetičkih proizvoda - kaže naša sagovornica.
Uticaj sunca, vetra i morske vode
- Tokom leta, koža je pod konstantnim opterećenjem. Morska so izvlači vlagu, vetar je isušuje, a visoke temperature pojačavaju dehidrataciju. UV zraci, posebno UVA i UVB, glavni su krivci za fotostarenje.
• UVA zraci prodiru duboko u kožu, oštećuju kolagen i elastin, što rezultira borama i gubitkom elastičnosti.
• UVB zraci deluju na površini, uzrokujući opekotine i direktno oštećujući DNK ćelija kože.
Simptomi fotostarenja
• Bore i fine linije: Posledica oštećenja kolagena i elastina.
• Pigmentacija:Pojava tamnih mrlja i neujednačenog tena.
• Suva koža: Oštećena spoljna barijera kože gubi sposobnost zadržavanja vlage.
• Opuštenost kože: Gubitak elastičnosti dovodi do opuštanja kože.
Pravilna rehidratacija kože nakon letovanja
- Odmah po povratku sa letovanja, koži je potrebna intenzivna hidratacija i obnova zaštitne barijere. Izbegavajte agresivne pilinge i sapune.
- Hidratacija: Koristite serume, kreme i maske sa sastojcima kao što su ceramidi, skvalen, hijaluronska kiselina, pantenol i masne kiseline.
- Profesionalni tretmani: Biorevitalizacija i PRP terapija (tretman sopstvenom krvnom plazmom) su odlični za dubinsku regeneraciju kože.
- Čišćenje: Nakon letovanja, koža ima zadebljali sloj mrtvih ćelija. Koristite blage čistače i odložite hemijske pilinge i laserske tretmane najmanje dve nedelje.
- Antioksidansi: U dnevnu rutinu uključite serume na bazi vitamina C i E, koji štite od slobodnih radikala. Ne zaboravite ni na fotoprotekciju sa SPF faktorom oko 30, tokom cele godine.
Ključni sastojci za obnovu kože
Doktorka Vikalo savetuje i koje vrste sastojaja bi trebalo da sadrže kozmetički proizvodi za suvu kožu:
- Humektansi: Privlače i vezuju vodu za kožu (npr. hijaluronska kiselina, aminokiseline, aloe vera).
- Emolijensi: Stvaraju zaštitni film na koži, sprečavajući gubitak vlage (npr. biljna ulja poput bademovog, maslinovog ili ricinusovog ulja).
- Za masnu, a dehidriranu kožu, birajte preparate u vidu gela ili fluida, koji su nekomedogeni (ne zapušavaju pore), sa sastojcima kao što su niacinamid, hijaluronska kiselina i ekstrakt zelenog čaja.
Kada posetiti dermatologa?
- Ako koža postane izuzetno osetljiva, iritabilna, sa crvenilom i ljuspanjem, to su znaci da je njena barijera ozbiljno narušena. U takvim situacijama neophodna je stručna pomoć dermatologa.
Svakodnevna rutina za prelazni period
Rutina nege se sastoji od tri ključna koraka, tokom cele godine:
- čišćenje
- hidratacija
- fotoprotekcija
U prelaznom periodu, čišćenje je temeljnije (prelazak sa mehaničkih na hemijske pilinge).
- Piling je važan za uklanjanje mrtvih ćelija i sprečavanje zapušenih pora, dok hidrantni preparati treba da budu bogatiji. Tretmani poput hemijskih pilinga i lasera treba da sacekaju minimum dve nedelje od povratka sa letovanja. Od profesionalnih tretmana za dubinsko čišćenje kože i hidrataciju preporučujem tretman dubinskog čišćenja lica uz koji se koriste djelotvorni serumi za negu, zaštitu, oporavak i pomlađivanje kože, a snažno deluju i na dubinsko čišćenje pora - savetuje dr Vikalo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
3 najčešće greške prilikom hidratacije kože: Mogu je isušiti i učiniti osetljivom