Kako naučiti da efikasno učimo? Psiholog otkriva 10 proverenih strategija
Za prvake, ali i za đake viših razreda, kao i za studente, važno je da steknu radne navike i nauče da efikasno uče, kaže za naš portal Marija Benin klinički psiholog i psihoterapeut, jer na učenje ne utiče samo vreme provedeno nad knjigom, već i motivacija, definisani ciljevi, priprema...
- Tokom učenja postoji još mnogo stvari kojih nismo ni svesni, a koje u velikoj meri mogu uticati na ishod učenja. Motivacija za učenje je jedna od njih. Osobe koje su motivisane za učenje određenog sadržaja lakše će zadržati pažnju na informacijama koje je potrebno usvojiti, a kad naiđu na neki problem pri učenju, ne odustaju. Ali, često učimo sadržaj koji nije zanimljiv i motivacija za učenje se tada smanjuje - navodi naša sagovornica.
Zato je dobro da osoba ima jasno definisan cilj zašto uči i da se fokusira upravo na taj cilj, a ne na razmišljanje da li je gradivo koje uči dosadno, sam proces veoma naporan i slično.
- Cilj može biti da položimo ispit, završimo fakultet, omogućimo sebi da radimo jednog dana ono što želimo. Takođe, može pomoći i ako osmislite i neke dodatne motive. Na primer, osoba može odrediti da će, ako dobro nauči isplanirano gradivo za taj dan, ostatak dana provesti u druženju sa prijateljima, u šetnji, gledanju omiljene serije ili šta je već uveseljava - preporučuje psiholog.
Sve kreće od pripreme
Za učenje je važno da se prvo pripremite. Odredite period dana koji ćete posvetiti učenju. Na primer "učiću sutra od 9-13h". Ako znate da ćete u određeno vreme početi da učite, to će vašem mozgu olakšati pripremu za određenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takođe, postaćete odgovorniji jer ćete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspešno učenje: prikupićete potrebnu literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ćete preći i slično.
- Ne postavljajte prevelike dnevne zahteve i neostvarive ciljeve. Važno je da napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirate vreme za učenje i odmor. Najbolje je da učite za stolom jer održavate budnost i pored sebe imajte samo predmete neophodne za učenje. Isključite zvono na telefonu i udaljite od sebe da vam ne bi ometalo pažnju. Iako je šteta provesti sunčano prepodne u učenju, ipak je bolje učiti u ono vreme kada ste odmorni, kad znate da imate još dovoljno vremena za učenje. Dok ste odmorni, prvo treba da učite gradivo koje je teže - sugeriše Marija Benin.
Proverene strategije za bolji uspeh
Pauze su takođe vrlo bitne jer i vašem mozgu je potreban odmor, dodaje psiholog. Upravo zbog toga školski sat traje 45 minuta, jer nakon tog vremena pažnja polako opada kao i koncentracija pa se teže uči. Pravite pauze od desetak minuta tokom učenja. Pauze daju vremena vašem mozgu da integriše i složi stečeno znanje i poveže ga sa prethodno naučenim, savetuje naša sagovornica daje nekoliko preporuka za uspešno savladavanje gradiva.
- Ne učite slične nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi došlo do mešanja informacija i činjenica.
Rasporedite učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišete, učite deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podelite u smisaone celine i učite segment po segment.
Podvlačite ključne reči i rečenice jer na taj način ističete bitne informacije. Ukoliko neke reči ne možete lako da zapamtite, zapišite ih na papir i okačite na vidno mesto kako bi svakodnevno više puta čitali određenu reč ili pojam.
Stvarajte mentalne mape. Ljudski mozak informacije skladišti po principu asocijacija. Razvoj mentalnih mapa bazira se na razmišljanju o našoj memoriji kao o drvetu. Koristeći boje, slike, skice, simbole i asocijacije, stvarajte vlastito “drvo znanja”. Krenite od najvažnije stvari (teme) koju stavite u centar “drveta” i onda nadograđujte “grane”, odnosno dodatne informacije.
Delite znanje sa drugima. Jedna od najefikasnijih metoda učenja je – učenje drugih. Pokušajte materijal koji ste obrađivali da podelite sa nekim, tako da mu objašnjavate naučeno. Tako ćete uvideti gde su “rupe” u vašem znanju i brže i bolje ćete povezivati informacije i činjenice.
Koristite vizualizaciju informacija. Vizualizacija u doslovnom smislu znači pretvaranje informacija u slike. Kako bi olakšali učenje, pokušajte određene informacije vizualizirati i zapamtiti tu sliku.
Aktivno ponavljajte male celine i krećite dalje tek kad ste ih naučili, odnosno kada ste u stanju da reprodukujete gradivo bez gledanja u knjigu.
Obavezno razjasnite sve termine i činjenice, nemojte da učite napamet ono što ne razumete.
Naučeno gradivo redovno obnavljajte. Vrlo važna stvar u procesu učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Većina ljudi zaboravi 70-80 odsto informacija već posle jednog dana. Zato obavezno isplanirajte da imate dovoljno vremena za što veći broj obnavljanja tokom učenja.
Prošetajte se i budite fizički aktivni i u vreme najintenzivnijeg učenja. Ako ste fizički osećate bolje, veća je verovatnoća da će vam biti lakše i učiti.
- Dakle, nisu svi drugi pametniji od vas ili vašeg deteta, već su bolje organizovani i imaju bolje navike i metode učenja i snalaženja - poručuje klinički psiholog i psihoterapeut.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
