7 laboratorijskih pokazatelja rizika za srčane bolesti: Loš holesterol je prvi na listi, ali ni ostali nisu bezazleni
Kardiovaskularne bolestisu jedan od vodećih uzroka smrtnosti u savremenom svetu, a veliki broj faktora rizika može se otkriti i kontrolisati putem jednostavnih laboratorijskih analiza.
Dr Tijana Dangubić, internista-endokrinolog i magistar ishrane, na svom Instagram nalogu navodi ključne biohemijske pokazatelje koji mogu ukazivati na povećan rizik od razvoja srčanih i vaskularnih oboljenja:
Povišen nivo holesterola
Posebno je značajan porast LDL holesterola (tzv. „loš“ holesterol) i non-HDL frakcije, dok je istovremeno snižen HDL holesterol („dobar“ holesterol) faktor rizika za aterosklerozu i koronarnu bolest srca.
Povećane vrednosti mokraćne kiseline
Visok nivo mokraćne kiseline ne ukazuje samo na giht, već i predstavlja značajan rizik za razvoj aterosklerotskih promena na krvnim sudovima.
Povišen C-reaktivni protein (CRP)
CRPje marker upale u organizmu. Vrednosti iznad 1 mg/L povezane su sa povećanim rizikom od nastanka oštećenja krvnih sudova i razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Povećan nivo triglicerida
Visoke vrednosti triglicerida često prate insulinsku rezistenciju, gojaznost i metabolički sindrom, a sve to povećava rizik od srčanih oboljenja.
Povišena glikemija i insulinska rezistencija
Čak i kada su vrednosti šećera u krvi u granicama normale, prisustvo insulinske rezistencije (smanjene osetljivosti ćelija na insulin) predstavlja značajan faktor rizika za budući razvoj dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.
Povišen homocistein
Homocistein je aminokiselina čiji porast može ukazivati na deficit vitamina B6, B12 i folne kiseline, a povećane vrednosti su često prisutne i kod osoba sa hroničnom bubrežnom bolešću. Visok nivo homocisteina može doprineti oštećenju unutrašnjeg zida krvnih sudova.
Snižen nivo vitamina D
Nizak nivo vitamina D povezuje se sa povećanim rizikom od hipertenzije, srčanih bolesti i slabijeg imunološkog odgovora.
Zaključak
- Na sve navedene faktore rizika moguće je delovati kroz pravilan način ishrane, fizičku aktivnost, prestanak pušenja i, po potrebi, medikamentoznu terapiju. Pravilnim praćenjem i održavanjem ovih parametara u preporučenim granicama, značajno se smanjuje rizik od pojave srčanog i moždanog udara, kao i drugih komplikacija koje zahvataju krvne sudove. Redovne laboratorijske analize i konsultacije sa lekarom ključni su koraci u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja.
