Imate nervozan stomak? Nutricionista objašnjava zašto nastaje i kako da ga umirite

Iako nije zvanična medicinska dijagnoza, ovaj termin se odnosi na čitav niz tegoba, od nadimanja, mučnine i grčeva, do osećaja težine i nelagodnosti u stomaku. Najčešće se javlja kao posledica stresa ili preterane osetljivosti digestivnog sistema, ali može biti i znak određenih probavnih poremećaja.

Nervozan stomak je izraz koji opisuje skup simptoma i nelagodnosti u području želuca i creva, a koji se najčešće javljaju pod uticajem stresa, anksioznosti ili emocionalne napetosti. Iako nije jasno definisan kao medicinska dijagnoza, ovaj termin se često koristi u svakodnevnom govoru kako bi opisao probavne smetnje koje nemaju očigledan fizički uzrok.

U osnovi, nervozan stomak predstavlja reakciju digestivnog sistema na psihološke i fiziološke nadražaje. Mozak i creva povezani su putem tzv. osi crevo–mozak, pa svaka promena u emotivnom stanju može direktno uticati na rad želuca i creva. Zato osobe koje prolaze kroz stresne periode ili imaju pojačanu emocionalnu osetljivost često osećaju simptome poput mučnine, grčeva, nadimanja ili ubrzanog pražnjenja creva.

Koji su najčešći uzroci nervoznog stomaka?

Nervozan stomak može biti posledica brojnih faktora, a najčešće nastaje kao kombinacija psiholoških, fizičkih i životnih okolnosti. Iako se simptomi razlikuju od osobe do osobe, postoje uzroci koji se najčešće povezuju sa ovim stanjem.

• Stres i anksioznost

Stres je jedan od glavnih okidača nervoznog stomaka. Kada je telo pod pritiskom, oslobađa se kortizol i adrenalin, hormoni koji utiču na pokretljivost creva i lučenje želudačne kiseline. Zato se u stresnim situacijama javljaju mučnina, grčevi ili osećaj „leptirića u stomaku“.

• Ishrana i nepravilni obroci

Preskakanje obroka, jedenje u žurbi ili konzumiranje brze i masne hrane mogu poremetiti rad digestivnog sistema. Kofein, gazirani napici i začinjena jela često dodatno pogoršavaju simptome nervoznog stomaka.

• Preosetljivost na određene namirnice (laktaza, gluten)

Intolerancija na gluten ili laktozu može izazvati slične simptome kao i nervozan stomak, nadimanje, gasove i bol u stomaku. Kod osoba koje imaju preosetljivost, ove namirnice deluju kao okidači i pogoršavaju tegobe.

• Gastrointestinalni poremećaji (IBS, gastritis)

Sindrom iritabilnog creva (IBS) i gastritis često se povezuju sa nervoznim stomakom. Kod ovih stanja digestivni sistem je posebno osetljiv na stres i promene u ishrani, pa se simptomi lako aktiviraju.

• Hormonalne promene i menstrualni ciklus

Kod žena hormonalne oscilacije, naročito tokom menstrualnog ciklusa, mogu izazvati ili pogoršati simptome nervoznog stomaka. To uključuje nadimanje, grčeve i promene u ritmu varenja.

Životni događaji koji odstupaju od svakodnevne rutine

Veliki životni događaji ili promene često ostavljaju snažan trag na digestivni sistem. Osećaj nervoze i stresa može se manifestovati kroz stomak, pa se simptomi javljaju u sledećim situacijama:

• Predstojeći događaj (ispit, test, prezentacija, intervju) – očekivanje važnog trenutka često stvara napetost u telu, a stomak prvi reaguje kroz grčeve ili mučninu.
• Finansijski problemi – stalna briga oko novca izaziva hronični stres, koji se lako prenosi na digestivni sistem i izaziva nervozu u stomaku.
• Odnosi ili porodični konflikti – emotivne tenzije u bliskim odnosima često se somatizuju kroz probavne tegobe i nelagodnost.
• Razvod braka – jedan od najintenzivnijih stresnih događaja, koji može izazvati dugotrajne simptome nervoznog stomaka zbog emocionalnog opterećenja.
• Promene na poslu (nova pozicija, gubitak posla) – nesigurnost i pritisak u vezi sa karijerom često dovode do napetosti u crevima i osećaja bola u stomaku.
• Selidba i promene životnog okruženja – izlazak iz poznate rutine i suočavanje sa neizvesnošću često izazivaju stres koji se manifestuje kroz probavne smetnje.
• Smrt voljene osobe – intenzivan emocionalni gubitak može izazvati psihosomatske reakcije, među kojima su česte probavne tegobe i nervozan stomak.
• Hronična bolest – suočavanje sa dugotrajnim zdravstvenim izazovima dodatno opterećuje i psihu i stomak – stalni stres oko bolesti i njenog toka može pogoršati postojeće simptome i dovesti do pojačanih probavnih problema.

Koji su simptomi nervoznog stomaka?

Simptomi nervoznog stomaka mogu biti različiti i varirati od blagih neprijatnosti do intenzivnih tegoba koje značajno remete kvalitet života. Često se javljaju u trenucima stresa, ali i bez očiglednog spoljašnjeg razloga. Najčešći simptomi uključuju:

• Nadutost i grčevi - Nervozan stomak često prati osećaj napetosti u trbuhu, praćen gasovima i grčevima. Ovi simptomi mogu biti prolazni, ali kod nekih osoba postaju hronični i javljaju se u svakodnevnim situacijama.
• Mučnina i povraćanje - Stres i anksioznost direktno utiču na želudac, pa mučnina može da se javi i bez unosa hrane. U jačim slučajevima praćena je povraćanjem, naročito u periodima intenzivnog emocionalnog opterećenja.
• Promene u stolici (dijareja ili zatvor) - Poremećaj u osi crevo–mozak često dovodi do ubrzanog pražnjenja creva i dijareje, dok se kod drugih javlja usporen rad i zatvor. Ove promene mogu se smenjivati i dodatno otežavati svakodnevno funkcionisanje.
• Promene u apetitu - Neke osobe gube apetit i osećaju sitost posle malih količina hrane, dok druge, usled stresa, imaju pojačanu želju za hranom, posebno za brzom hranom i slatkišima.
• Bol u stomaku i nelagodnost - Bol može biti blag, tup ili probadajući, lokalizovan u gornjem delu stomaka ili difuzan po celom abdomenu. Nelagodnost se često pojačava tokom stresa ili nakon konzumiranja teške hrane.

Kako rešiti problem nervoznog stomaka?

Rešavanje problema nervoznog stomaka zahteva sveobuhvatan pristup, jer simptomi često nastaju kao kombinacija psiholoških i fizičkih faktora. Najbolji rezultati postižu se kada se istovremeno utiče na um i telo, kroz promenu životnih navika, primenu terapije i uvođenje zdravih rutina.

Pregledna studija iz 2022. godine pokazala je da postoji snažna povezanost između crevne mikrobiote i nervnog sistema (osa crevo–mozak), što može objasniti pojavu nervoznog stomaka. Autori navode da promene u sastavu mikrobioma utiču na varenje i emotivno stanje, a da psihoterapija i probiotici mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

• Psihoterapija - Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i druge forme psihoterapije pomažu u prepoznavanju i smanjenju stresnih obrazaca ponašanja i misli koji utiču na digestivni sistem. Razgovor sa stručnjakom često olakšava simptome i smanjuje učestalost epizoda nervoznog stomaka.
• Lekovi - U težim slučajevima lekar može preporučiti lekove za regulaciju varenja, smanjenje kiselosti želuca ili lekove protiv anksioznosti. Terapija lekovima se uvek određuje individualno, u zavisnosti od uzroka i jačine simptoma.
• Meditacija i tehnike relaksacije - Tehnike poput meditacije, joge i dubokog disanja dokazano smanjuju nivo stresa i povoljno utiču na rad osi crevo–mozak. Redovna praksa može značajno ublažiti simptome i doprineti opuštenijem varenju.
• Ishrana - Uravnotežena ishrana sa redovnim obrocima, bogata vlaknima i laganim namirnicama, pomaže u stabilizaciji probave. Izbegavanje kofeina, alkohola, začinjene i masne hrane može ublažiti nadutost, mučninu i bolove u stomaku.
• Aktivnosti za oslobađanje od stresa -Fizička aktivnost poput šetnje, plivanja ili laganog trčanja pomaže u oslobađanju napetosti i poboljšava varenje. Kreativne aktivnosti, poput crtanja ili muzike, takođe mogu biti odličan način da se smanji stres koji utiče na stomak.
• Hipnoterapija - Kod nekih osoba hipnoterapija može biti efikasna u smanjenju simptoma, jer pomaže u opuštanju i menjanju nesvesnih obrazaca koji utiču na vezu između mozga i digestivnog sistema.
• Pomoć iz prirode - Biljni čajevi poput kamilice, nane ili đumbira često se koriste za smirivanje želuca i smanjenje grčeva. Probiotici takođe mogu pomoći u regulaciji crevne flore i poboljšanju varenja, naročito kod osoba sa sindromom iritabilnog creva.

Kako živeti sa nervoznim stomakom?

Nervozan stomak može biti neprijatno, ali i dugotrajno stanje. Ipak, uz promene životnih navika i pažljivo osluškivanje signala sopstvenog tela moguće je značajno ublažiti simptome i povratiti kvalitet života. Evo nekoliko praktičnih smernica:

• Vođenje dnevnika simptoma i ishrane - Zapisivanje kada se javljaju tegobe, šta ste tog dana jeli i u kojim situacijama su simptomi najizraženiji može pomoći u prepoznavanju okidača. Na ovaj način lakše je izbegavati namirnice ili situacije koje izazivaju nelagodnost.
• Redovna fizička aktivnost - Umereno kretanje poboljšava varenje i smanjuje nivo stresa. Čak i kratke šetnje posle obroka ili lagane vežbe mogu doprineti smirivanju digestivnog sistema.
• Tehnike upravljanja stresom - Stres je jedan od glavnih pokretača nervoznog stomaka. Meditacija, joga, vežbe disanja ili druge tehnike relaksacije pomažu u opuštanju i smanjuju intenzitet simptoma.
• Redovan san - Nedostatak sna povećava stres i negativno utiče na varenje. Održavanje rutine spavanja i dovoljno odmora doprinosi boljem funkcionisanju i digestivnog sistema i psihe.
• Balansirana ishrana - Pravilno raspoređeni obroci i unos lagane, raznovrsne hrane bogate vlaknima olakšavaju varenje. Preporučuje se izbegavanje prevelikih porcija, alkohola i hrane koja izaziva nadimanje.
• Redovne konsultacije sa zdravstvenim radnikom - Savet gastroenterologa ili nutricioniste može biti od velike pomoći, naročito kada su simptomi česti ili intenzivni. Redovne kontrole omogućavaju da se isključe ozbiljniji poremećaji i da se prati napredak u terapiji.

Kako prepoznati ozbiljne simptome koji zahtevaju lekara?

Iako je nervozan stomak najčešće povezan sa stresom i prolaznim tegobama, postoje situacije kada simptomi mogu ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem. Pravovremeno obraćanje lekaru je ključno za postavljanje tačne dijagnoze i započinjanje adekvatnog lečenja.

• Hroničan ili intenzivan bol -Bol u stomaku koji traje duže vreme, ponavlja se često ili je toliko jak da remeti svakodnevne aktivnosti, nikako ne treba zanemarivati. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljne gastrointestinalne bolesti.
• Krvarenje ili tamna stolica - Prisustvo krvi u stolici ili stolica izrazito tamne boje mogu biti znak krvarenja u digestivnom traktu. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku procenu i dalje ispitivanje.
• Neočekivani gubitak težine - Naglo mršavljenje bez promene u ishrani ili fizičkoj aktivnosti može biti znak ozbiljnog poremećaja varenja ili hronične bolesti. Ovo je simptom koji obavezno treba prijaviti lekaru.
• Povraćanje koje ne prestaje - Učestalo povraćanje koje traje duže od jednog dana ili je praćeno dehidratacijom i slabošću zahteva hitnu medicinsku pomoć. Može biti povezano sa ozbiljnim infekcijama, opstrukcijom creva ili bolestima pankreasa i želuca.

Izvor: totallywellness.rs/zravlje.kurir.rs

Zašto su problemi sa zdravljem creva češći kod žena? Gastroenterolog ima odgovor