Kako prepoznati vanzglobni reumatizam? Doktorka otkriva karakteristične simptome i najčešće zablude
Vanzglobni reumatizam pogađa meka tkiva oko zglobova, kao što su tetive, mišići, burze (sluzne kesice) ifascije i iako ne ugrožava život, može ozbiljno da naruši svakodnevno funkcionisanje, kaže za naš portal fizijatar-reumatolog prim. dr Jelena Aleksić. Bol, ukočenost i ograničena pokretljivost najčešći su simptomi, a dobra vest je da se uz pravovremenu dijagnozu i kombinaciju terapija većina pacijenata potpuno ili gotovo potpuno oporavi.
- Pod pojmom vanzglobni reumatizam podrazumevaju se zapaljenja ili degenerativne promene na tetivama i okolnim strukturama - tendinitisi, burzitisi, miofascijalni bolni sindrom, "teniski" i "golferski" lakat, periartritis ramena, plantarni fascitis. U ovu grupu ubraja se i fibromialgija, hronični bolni sindrom celog tela. Za razliku od artritisa, ovde nema razaranja zglobne hrskavice, a bol potiče iz mekih tkiva - navodi naša sagovornica.
Koji simptomi su za posetu lekaru?
Glavni simptom je lokalizovan bol, koji se pojačava pri pokretu ili opterećenju zahvaćenog tkiva. Za razliku od artritisa, gde se bol i ukočenost javljaju u samom zglobu, kod vanzglobnog reumatizma bol je "vezan" za određenu tetivu, mišić ili burzu.
- Karakteristični simptomi su lokalni bol na pritisak, bol koji se javlja ili pogoršava pri određenim pokretima, ograničena pokretljivost u okolnom zglobu zbog bola, otok ili crvenilo (npr. kod bursitisa), jutarnja ukočenost obično kraća od 30 minuta (za razliku od artritisa gde traje duže), prisustvo "triger tačaka" kod miofascijalnog sindroma ili fibromialgije - sugeriše dr Aleksić.
Pacijent se mora obavezno javiti reumatologu ukoliko bol traje duže od nekoliko nedelja i ne smanjuje se na kućne mere lečenja (odmor, analgetici), javlja se noćni bol koji remeti san, dolazi do vidljivog otoka, crvenila ili porasta temperature kože, bol značajno remeti svakodnevne aktivnosti (npr. nemogućnost penjanja uz stepenice, češljanja ili nošenja torbe), opominje doktorka.
Dijagnoza i zablude
Dijagnoza se postavlja pre svega na osnovu kliničkog pregleda i razgovora s pacijentom. Reumatolog procenjuje mesto bola, pokretljivost zgloba, prisustvo lokalne osetljivosti i znakova upale. Od pomoćnih metoda koriste se ultrazvuk mekih tkiva (otkriva zapaljenje, zadebljanje tetiva, tečnost u burzi), magnetna rezonanca (kod težih i hroničnih slučajeva) i laboratorijske analize (najčešće uredne, što pomaže da se razlikuje od sistemskih zapaljenskih bolesti).
- Najčešće zablude pacijenata su da je svaki bol u zglobu odmah znak artritisa, da "reumatizam" znači jedno isto oboljenje, a zapravo postoji više desetina različitih, da mirovanje uvek rešava problem (naprotiv, dugotrajna neaktivnost pogoršava stanje), da se terapija isključivo bazira na lekovima. Istina je da fizikalna terapija i vežbe imaju ključnu ulogu - objašnjava reumatolog.
Lečenje na više frontova
Lečenje se zasniva na smanjenju bola i upale, vraćanju funkcije i sprečavanju hroničnih tegoba. Za razliku od artritisa, gde se koriste imunosupresivni lekovi (kortikosteroidi, bolest modifikujući lekovi i biološka terapija), kod vanzglobnog reumatizma terapija je lokalno i simptomatski usmerena.
- U lečenju se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) u vidu tableta ili lokalnih gelova, za smanjenje bola i zapaljenja. Nekada se aplikuju kortikosteroidne injekcije, direktno u bolnu burzu ili oko tetive kod jačih upala. Značajno mesto ima fizikalna terapija (ultrazvuk, elektroterapija, laser, magnet, krioterapija, radiotalasi...) i vežbe istezanja i jačanja, koje su ključne za dugoročno poboljšanje. Važno je naglasiti da pasivno lečenje (samo lekovi ili injekcije) bez aktivnog uključivanja pacijenta kroz vežbanje obično vodi ka ponovnom vraćanju problema - naglašava dr Aleksić.
U lečenju mogu da se koriste i ortoze, ulošci ili bandažeri, koji rasterećuju bolno mesto. Hirurškom lečenju se pritupa vrlo retko, kod hroničnih i rezistentnih slučajeva.
Prognoza i prevencija
Prognoza je uglavnom dobra i većina pacijenata postiže potpuni ili skoro potpuni oporavak. Kod hroničnih stanja, kao što je fibromialgija, cilj je kontrola tegoba.
- Prevencija se zasniva na optimalnoj telesnoj težini, redovnom vežbanju i istezanju, ergonomiji na radnom mestu, izbegavanju dugotrajnog ponavljanog opterećenja, adekvatnoj obući i brizi o opštem zdravlju - poručuje doktorka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
