Ljubav i strpljenje su najjači lek za Alchajmerovu bolest: Mr Nada Satarić: "Za negovatelje nema odmora, a zajednica okreće glavu"

U Srbiji živi oko 140.000 osoba sa nekom vrstom demencije, a indirektno je pogođeno još najmanje tri puta toliko članova njihovih porodica. Podaci ukazuju da svaka porodica u nekom trenutku dolazi u dodir sa ovim problemom, a Svetski dan Alchajmerove bolesti, 21. septembar, prilika je da se ponovo skrene pažnja na izazove sa kojima se oboleli i njihovi negovatelji suočavaju.

- Većina osoba i kada primeti zaboravnost ili da sve ne funkcioniše kako treba, pretpostavlja da je to normalan deo starosti, da ide sa premorom i dnevnim stresovima. Međutim, trebalo bi reagovati kada osoba počne da zaboravlja događaje koji su se skoro desili, ne može da se seti s kim je razgovarala ili koga je srela pre pola sata, da li je podigla penziju. Sve češće se javljaju problemi u obavljanju administrativnih i finansijskih transakcija, osoba se ne snalazi u pošti, banci i sličnim situacijama. Zaboravljaju se svakodnevni događaji, ko je bio u poseti, ko je zvao, kao i važni porodični događaji poput rođenja ili smrti. Javljaju se poteškoće u pronalaženju odgovarajućih reči, problemi u iskazivanju misli i snalaženju u prostoru. Najvažnije je da ne može da im pomogne podsećanje - naglašava naša sagovornica. 

"Zašto da idem kod lekara, kad sve mogu?"

Iako demencija još uvek ne može da se izleči, veoma je važno da se što ranije dođe do dijagnoze i počne sa simptomatskom terapijom koja uspostavlja hemijsku ravnotežu u mozgu i usporava tok bolesti. Nažalost, ljudi kod lekara uglavnom odlaze tek kada je bolest uznapredovala, što znatno otežava lečenje, navodi Satarić.

Dobra stana demencije je da u ranoj fazi oboleli i dalje mogu da funkcionišu samostalno, da obavljaju poslove, pa čak i da voze. Međutim, upravo ta prividna samostalnost često odlaže odlazak lekaru, jer razmišljaju: "Zašto da idem, kad ipak sve mogu?"

- Članovi porodice mogu mnogo da učine ako, kada primete da simptomi značajno utiču na svakodnevne aktivnosti i bezbednost obolele osobe (vožnja, korišćenje električnih uređaja), ubede je ili joj pomognu da ode kod lekara da se dijagnoza postavi što pre - savetuje naša sagovornica.

Saveti za bližnje 

Kada obolela osoba neće da sarađuje, opire se, sve poriče, svađa se i postaje agresivna, važno je da članovi porodice nikada ne viču na nju. Takvi postupci su odraz bolesti, a ne njenog racija. Nežnost, strpljenje i razumevanje su ključni, dodaje.

- Svoju novu situaciju srodnici ne bi trebalo da kriju od familije, prijatelja i komšija. Naprotiv, treba podeliti muku i upoznati okolinu da obolela osoba ima problem. To olakšava komunikaciju i svakodnevni život - komšija će je zaustaviti ako u pidžami i papučama krene niz ulicu ili u prodavnici počne da stavlja u korpu sve što vidi na rafovima - objašnjava Nadežda.

Važno je da srodnici oboleloj osobi organizuju dnevni ritam i ne dozvole joj da ceo dan provede u krevetu ili ispred televizora. Potrebno je da upražnjava fizičke vežbe, kognitivne aktivnosti i da ima društvene kontakte.

Heroji nevidljivi za sistem

Srodnici, odnosno neformalni negovatelji, su svojevrsni heroji koji se pre svega suočavaju sa iscrpljenošću,psihičkom, fizičkom i materijalnom.

- Porodica je uglavnom sama u problemu, a pomoći nema. Ljudi često ne znaju šta da rade i kako, koja prava obolela osoba ima i kako da ih ostvari. Ne mogu da komuniciraju na kvalitetan način sa voljenom osobom, niti da je pravilno neguju - naglašava naša sagovornica.

Savetovališta ne postoje, dnevne usluge u zajednici takođe ne postoje, nema predaha ni privremenog smeštaja za obolele kako bi negovatelji mogli da odu na odmor, lečenje ili službeni put. Ne mogu da dobiju bolovanje za negu odrasle osobe duže od nedelju dana godišnje. Teško nalaze pomoćne negovatelje koji bi ih odmenili makar povremeno. I oboleli i negovatelji ostaju nevidljivi za zajednicu.

- U Srbiji ne postoje specijalizovani dnevni boravci za osobe sa demencijom, osim u okviru Gerontoloških centara u Subotici i u Kragujevcu. Nažalost, još uvek ne postoji zainteresovanost nadležnih za ovu temu. Kada se donese Strategija ili Nacionalni plan borbe protiv demencije, koja će, bez sumnje, obeležiti prvu polovinu 21. veka, verovatno će se situacija promeniti. Već sada demencije su peti uzrok smrtnosti i jedan od glavnih uzroka invaliditeta i nesamostalnosti među starijima na globalnom nivou - poručuje mr Nadežda Satarić.

O Srpskom udruženju za Alchajmerovu bolest

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest, bez ikakve podrške države, u kontinuitetu pruža psihosocijalnu i informativnu podršku srodnicima obolelih. Jednom nedeljno u Beogradu organizuju tročasovne radionice sa obolelima, gde kroz radnu terapiju podstiču koncentraciju, očuvanje fine motorike i usporavanje njenog propadanja. Takođe primenjuju muzikoterapiju, dramaterapiju i fizičke aktivnosti, čime direktno utiču na kvalitet života obolelih.

Razvijaju i uslugu Alchajmer kafe, sa ciljem da smanje izolaciju obolelih i njihovih negovatelja. Svakog drugog ponedeljka sastaju se u restoranu Venecija u Zemunu, od 17-18.30 časova, kada srodnici dolaze sa svojim obolelim članovima na prijateljsko druženje sa profesionalcima i svima koji žele da podele svoja lična iskustva vezana za demenciju. Na taj način žele da pokažu da ljudi sa ovom dijagnozom mogu da žive osmišljen, aktivan i sadržajan život i da zaslužuju poštovanje svoje okoline, a ne diskriminaciju i izolaciju.

Pored toga, razvijaju i grupe podrške za srodnike koji brinu o obolelima, kao i druge programe o kojima se zainteresovani mogu informisati putem društvenih mreža ili direktno preko telefona 063/8108-600 i e-mejla suab.srbija@gmail.com. 

U susret Svetskom danu borbe protiv Alchajmerove bolesti: Kad dođe zaborav, ostaje samo pesma i igra

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.