Tri najčešće bolesti pluća povezane sa pušenjem: Doktor otkriva kako ih prepoznati na vreme i sprečiti
Pušenje je i dalje vodeći faktor rizika za bolesti pluća u Srbiji, a naročito za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), karcinom pluća i upalu pluća. Prema podacima "Batuta", svaki treći odrasli stanovnik je pušač, što našu zemlju svrstava među države sa najvišom stopom pušenja u Evropi i svetu.
Juče je obeležen Svetski dan pluća, a tim povodom dr med. Nikola Piljić, doktor medicine, doktorand, osnivač i predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbijeza naš portal otkiva kako na vreme prepoznati tri najčešće pretnje za zdravlje povezane s pušenjem, kakve su prognoze za obolele i zašto je pasivno pušenje posebno opasno za decu.
Hronična opstruktivna bolest pluća
HOBP se često naziva "tihi ubica", jer pacijenti početne simptome pripisuju starenju ili dugogodišnjem pušačkom stažu, zbog čega se bolest često otkriva tek kada je već došlo do ozbiljnog oštećenja pluća.
- Hroničan kašalj, iskašljavanje sluzi, otežano disanje, zviždanje u grudima i brzo zamaranje tipični su za HOBP. Procenjuje se da u Srbiji od ove bolesti boluje više od pola miliona ljudi, a značajan deo njih dijagnozu dobija tek u uznapredovaloj fazi, što otežava lečenje i ozbiljno narušava njihov kvalitet života - objašnjava dr Piljić.
Kod HOBP-a dolazi do trajnog i nepovratnog oštećenja disajnih puteva. Dostupne terapije ublažavaju simptome, smanjuju učestalost pogoršanjai usporavaju napredovanje bolesti, zbog čega je važno redovno i pravilno ih primenjivati.
- Ostavljanje cigareta (u svakom obliku) je ključan korak u lečenju, jer usporava dalji gubitak plućne funkcije, povećava delotvornost terapijskih mera i poboljšava kvalitet života - sugeriše naš sagovornik.
Rak pluća
Pušenje je ubedljivo najvažniji faktor rizika i za nastanak raka pluća. Kod dugogodišnjih pušača rizik je 15-30 puta veći nego kod osoba koje nikada nisu pušile, a u devet od 10 slučajeva rak pluća direktno je povezan sa pušenjem. I ovde je odustajanje od ove štetne navike najefikasnija mera kojom se taj rizik može značajno smanjiti.
- Trebalo bi obratiti pažnju na uporan kašalj koji ne prolazi, promene u intenzitetu kašlja, blagu malaksalost i ponavljane infekcije disajnih puteva. Budući da su rani simptomi nespecifični, bolest često ostaje neotkrivena dok ne uznapreduje i ne pojave se tipični simptomi, poput iskašljavanja krvi, bolova u grudima i drugih - naglašava naša sagovornik.
Skrining niskodoznim skenerom omogućava rano otkrivanje raka pluća kod osoba iz visokorizičnih grupa, prvenstveno dugogodišnjih pušača. Odnedavno se sprovodi i u Srbiji, na Klinici za pulmologiju UKC Srbije.
- Ipak, za dugoročno smanjenje broja obolelih i potpuni efekat, važno je da sekundarne mere prevencije, poput ove, budu podržane snažnom primarnom prevencijom, usmerenom pre svega na smanjenje aktivnog i pasivnog pušenja - naglašava dr Piljić.
Dobra vest je da inovativne terapije, poput imunoterapije i ciljane terapije, značajno su unapredile lečenje raka pluća i pružaju nadu pacijentima u povoljniji ishod, duže preživljavanje i kvalitetniji život. Važno je napomenuti da izbor terapije zavisi od tipa tumora, genetskih promena i drugih faktora, dodaje doktor.
Upala pluća i ostale respiratorne infekcije
Pušači češće oboljevaju i od respiratornih infekcija poput pneumonija, jer pušenje oštećuje prirodne odbrambene mehanizme disajnih puteva, odnosno narušava funkciju treplji koje uklanjaju sluz i patogene i slabi lokalni imunološki odgovor.
- Ubrzo nakon prestanka pušenja odbrambeni mehanizmi pluća počinju da se oporavljaju. Već nakon 2-3 nedelje treplje u disajnim putevima ponovo efikasno uklanjaju sluz i patogene, a rizik od bronhitisa i pneumonija značajno opada već nakon nekoliko meseci -navodi doktor.
Ostali rizici, na udaru i deca
Osim plućnih bolesti, sve vrste duvanskih proizvoda značajno povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara, raka bešike, pankreasa i grla, neplodnosti, dijabetesa, osteoporoze i mnogih drugih bolesti. Pasivno pušenje je takođe vrlo opasno, posebno za decu.
- Ne postoji bezbedan nivo izloženosti. Pasivni pušači imaju povećan rizik od gotovo svih bolesti kao i aktivni pušači. Deca su posebno osetljiva, dokazano je da ona koja su izložena pasivnom pušenju češće oboljevaju od astme, bronhitisa, čestih respiratornih infekcija i drugih bolesti - opominje dr Piljić i poručuje:
- Svako ima samo jedna pluća. Zato čuvajte svoja i pluća svojih najbližih i prestanite da pušite.
