Može li srce da prepukne? Kardiolog otkriva sve o sindromu koji je opasan kao infarkt, pa čak i smrtonosan
Postoji trenutak kad srce ne samo da boli, ono zaista može da „prepukne“. Ovaj fenomen, poznat kao sindrom slomljenog srca ili takocubo sindrom, nije poetska metafora, već stvarno, akutno oboljenje srca koje se javlja u teškim emotivnim situacijama, posle tuge, gubitka, jakog straha, pa čak i prevelike sreće. Smrtnost je slična onoj kod infarkta, a o tome koji su simptomi ovog sindroma, kako se leči i zašto se češće javlja kod žena za naš portal govori prim. dr Živan Dimitrijević, kardiolog sa višedecenijskim iskustvom.
- Ljudi često kažu da je nekome "prepuklo srce", ali ono što se u narodu tako opisuje najčešće je zapravo infarkt. Jer tuga jeste ozbiljan stres za organizam i može da aktivira različite mehanizme u krvnim sudovima i da dovede ili do infarkta, ili do ovog, tzv. takocubo sindroma - objašnjava dr Dimitrijević.
Naziv potiče iz Japana, od reči “takotsubo”, koja označava glinenu posudu za lov na hobotnice. Naime, srce obolelog na snimku poprima upravo takav oblik, suženje pri vrhu i proširenje pri dnu.
- To su toliko retke stvari da sam ih video samo jednom u 40 godina rada u kardiologiji. I to tek pred kraj karijere, tri-četiri godine pre penzije - kaže doktor.
Kako objašnjava, sindrom je prvi put sistemski opisan u Japanu, posle velikog zemljotresa 1991. godine. Tada su lekari primetili da se kod nekih ljudi, izloženih ogromnom stresu i panici, javljaju promene na srcu koje liče na infarkt, ali to nisu.
- Na EKG-u i u biohemiji sve podseća na infarkt, ali su promene manje izražene. Ranih devedesetih je opisan ceo niz parametara i to je ušlo u medicinsku literaturu - navodi dr Dimitrijević.
Doktor se priseća i pacijentkinje kod koje je prvi i jedini put video ovaj sindrom.
- Bila je to dama, a inače, oko 90 odsto pacijenata s ovim sindromom su žene. Njoj je dete bilo teško povređeno, gotovo stradalo u saobraćajnoj nesreći. Od trenutka kada se to desilo pa do prijema u bolnicu prošlo je 24 sata. Imala je jake bolove u grudima i sve je ličilo na infarkt. U koronarnu jedinicu je primljena odmah, urađen joj je ultrazvuk i tada sam primetio nešto što mi je delovalo čudno – vrh srca nije radio dobro, a baza jeste. Koleginica se setila da je na usavršavanju čula za takocubo sindrom, i kada smo proverili sve parametre, sve se uklopilo - napominje kardiolog.
Lečenje kao kod infarkta
Žena je, kaže, srećom preživela. Lečena je kao da ima infarkt, a potom je na Institutu "Dedinje" urađena koronarografija. Nalaz je bio potpuno normalan.
- To je za infarkt nenormalno, jer bi morali da postoje barem neki tragovi zapušenja. Ona je imala potpuno glatke, fine, krvne sudove srca, što je bio jasan znak da nije reč o infarktu. Kasnije smo iščitavali literaturu, potvrdili nalaze i shvatili da je to zaista bio takocubo sindrom - kaže dr Dimitrijević.
Kod sindroma slomljenog srca laboratorijske analize mogu da zbune lekare. U krvi se, kao i kod infarkta, mogu pojaviti povišeni enzimi koji ukazuju na oštećenje srčanog mišića, ali su njihove vrednosti blaže i duže traju.
- U infarktu izumrle ćelije srca oslobađaju enzime poput transaminaza, laktat dehidrogenaze i specifične kreatin-kinaze, koje jasno prate tok oštećenja. I kod takocubo sindroma ti enzimi reaguju, ali u manjoj meri. Međutim, trik je u tome što je na koronografiji sve čisto, nema ničega - konstatuje dr Dimitrijević.
Zbog sličnosti sa infarktom, pacijenti se leče istim protokolom, jer je terapijski pristup u početku identičan.
- U startu se primenjuje terapija za srčanu slabost, koja uključuje lekove za razređivanje krvi i sprečavanje zgrušavanja. To su lekovi koji sprečavaju stvaranje tromba i poboljšavaju cirkulaciju u koronarnim arterijama. Tako se radi svuda u svetu, jer promene u EKG-u i klinička slika zaista podsećaju na infarkt - kaže doktor.
Kad se sretnu duša i telo
Ipak, ono što ovu bolest čini drugačijom od svih drugih jeste njen okidač, emocija, iako se poslednjih godina sve češće uočavaju i fizički uzročnici.
- To ne može da se spreči, ali je uočeno da sklonost zavisi od prethodnog psihičkog stanja pacijenta, jer nemamo svi istu reakciju na emotivni stres. Kod nekih ljudi se aktivira deo autonomnog nervnog sistema koji usporava rad srca, takozvani parasimpatikus. On može da izazove grčenje mišića u zidu krvnog suda i samim tim suženje. Lični doživljaj, neka velika tuga, pokrene te mehanizme u telu i Bog bi ga znao koje sve još - kaže kroz osmeh.
Sindrom slomljenog srca je mesto gde se sreću kardiologija i psihologija, gde medicina dotiče granice filozofije, dodaje.
- Srce, naravno, nije centar emocija u anatomskom smislu, ali jeste u simboličnom, što se oslikava u našem jeziku i tradiciji. Uzmite, recimo, epsku narodnu pesmu "Smrt majke Jugovića" kojoj je zbog pogibije najmilijih srce doslovno prepuklo. To je najbolji primer takocubo sindroma, opisan vekovima pre nego što je ušao u medicinsku literaturu - zaključuje dr Živan Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
