Nagle promene u vidnom polju najavljuju šlog: Neurolog otkriva i druge znake za uzbunu
Moždani udar i dalje je jedan od vodećih uzroka smrtnosti i invaliditeta, iako se mnogi slučajevi mogu sprečiti pravovremenim reagovanjem. Najčešće dolazi naglo, ali telo često prethodno šalje signale koji se, nažalost, pogrešno tumače ili ignorišu. Jedan od tih suptilnih znakova mogu da budu i promene u vidnom polju, kao što su zamagljen vid, pojava mrlja, duple slike ili gubitak dela slike, naročito ako se jave iznenada i samo na jednom oku.
Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, koji se ove godine obeležava pod sloganom "Prepoznaj znake moždanog udara i reaguj na vreme - svaki minut je važan", neurolog dr Gorica Đokić za naš portal objašnjava da je moždani udar oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog suda ugruškom (ishemijski) u 80-85 odsto slučajeva ili pucanja krvnog suda (hemoragijski) i posledičnim krvarenjem u mozgu.
- Uzrok ishemijskog moždanog udara najčešće je začepljenje arterijskog krvnog suda u mozgu, bilo zbog stvaranja tromba na tom mestu, bilo zbog migracije ugruška iz drugog dela tela. Kod mlađih osoba tromb često potiče iz srca, dok se kod starijih najčešće stvara u karotidnim arterijama. Posledica je prekid dotoka kiseonika u deo mozga, što dovodi do odumiranja moždanih ćelija - ističe dr Đokić.
U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja dolazi do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.
- Simptomi uključuju iznenadnu slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežan govor, zamagljen vid, vrtoglavicu ili gubitak ravnoteže - objašnjava doktorka.
Dodaje da je vreme presudno, jer trombolitička terapija, kojom se razbija ugrušak i obnavlja protok krvi, mora da bude primenjena u prva četiri sata od nastanka udara da bi se sprečilo trajno oštećenje nervnih ćelija.
Hemoragijski moždani udar
Kod hemoragijskog moždanog udara izliv krvi u mozak se najčešće javlja zbog pucanja aneurizme (urođene ili stečene zbog hipertenzije ili povrede glave) ili urođene malformacije krvnih sudova (urođenog spleta proširenih krvnih sudova).
- Klinička slika je tada obično teška, a glavobolja izuzetno jaka. Jedna moja pacijentkinja je opisala kao da ju je udarila lopata u glavu - kaže dr Gorica Đokić.
Ovakvo stanje može da bude praćeno mučninom, povraćanjem, ukočenošću vrata ili naglim neurološkim promenama, a lečenje (za razliku od ishemijskog moždanog udara) potpuno drugačiji pristup: kontrolu krvarenja, snižavanje pritiska u lobanji i, po potrebi, neurohiruršku intervenciju.
TIA je upozorenje koje ne smete ignorisati
Stručnjaci upozoravaju da moždani udar u 10 do 20 odsto slučajeva ne dolazi bez najave. Nekoliko dana ili nedelja pre glavnog udara može se javiti tranzitorni ishemijski atak (TIA), poznat i kao mali moždani udar.
- To je period simptoma sličnih onima kod šloga, ali koji nestaju u roku od nekoliko minuta ili sati i ne ostavljaju trajne posledice - objašnjava dr Đokić.
Iako mogu da deluju bezazleno jer su prolazni, zapravo su ozbiljno upozoranje.
- Otprilike jedna od tri osobe koja ima prolazni ishemijski napad kasnije doživi pravi moždani udar, najčešće u roku od godinu dana - naglašava doktorka.
Prevencija je velikim delom u vašim rukama
Najvažnija poruka, kako ističe dr Gorica Đokić, jeste da se moždani udar može sprečiti u velikom broju slučajeva, naročito ako se na vreme obrate pažnja na faktore rizika.
Faktori koje ne možemo da promenimo su porodični istorijat ishemijske bolesti mozga, godine i pol - kod mlađih muškarci imaju veći rizik, dok se posle menopauze on izjednačava kod oba pola. Rizik povećavaju i prethodne TIA epizode, kao i anemija srpastih ćelija, ali seravilnim lečenjem ove bolesti rizik značajno smanjuje.
Mnogo važniji su, međutim, faktori na koje možemo da utičemo.
- Pod kontrolu možemo da stavimo hipertenziju, povišen holesterol, bolesti srca, dijabetes, gojaznost i povećan nivo homocisteina, koji oštećuje zid krvnog suda i povećava rizik od stvaranja tromba - navodi dr Đokić.
Dodaje da važnu ulogu imaju i životne navike: pušenje, fizička neaktivnost, preteran unos soli i masnoća, alkohol i psihoaktivne supstance. Kada se te navike promene, a hronične bolesti drže pod kontrolom, rizik od moždanog udara se višestruko smanjuje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
