Hronična bolest bubrega je tihi ubica: Prof. dr Vešović otkriva ko je u najvećem riziku i kako da ne dođete do dijalize
Prema podacima Svetske nefrološke asocijacije i Evropskog udruženja za bubreg više od 850 miliona ljudi širom sveta, ili svaka deseta osoba, boluje od neke forme bolesti bubrega. Ovaj broj je dvostruko veći od broja obolelih od dijabetesa i čak dvadeset puta više od broja obolelih od karcinoma. Ono što ovu brojku čini još alarmantnijom jeste činjenica da većina obolelih ne zna da ima problem, jer bolest napreduje neprimetno, bez simptoma, sve dok ne dođe do ozbiljnog oštećenja bubrežne funkcije.
Slična je situacija i u našoj zemlji. Procena je da oko 700.000 ljudi u Srbiji boluje od hronične bolesti bubrega, što čini između 10 i 13 odsto populacije. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da je hronična bolest bubrega jedno od najčešćih, ali i najpodcenjenijih hroničnih oboljenja.
Zašto se bolesti bubrega razvijaju "u tišini", da li ipak možemo da ih prepoznamo na vreme i kako da sačuvamo zdravlje ovih vitalnih organa za naš portal objašnjava prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada i farmacije i lekar integrativne medicine.
- Bubrezi svakog dana filtriraju oko 150 litara krvi, uklanjajući toksine i višak tečnosti, održavajući ravnotežu elektrolita i krvnog pritiska. Kada se taj proces poremeti, otpadne materije se gomilaju u organizmu i dolazi do oštećenja tkiva. U početku nema bolova, nema jasnih i vidljivih simptoma, jer drugi bubreg u određenoj meri preuzima funkciju oblelog. Međutim, kada bubrežna funkcija padne na ispod 30 odsto, dolazi i do pojave simptoma, kao što su otoci, umor, mučnina, povišen pritisak, anemija ili svrab kože. Sve ove tegobe nastaju kao posledica nagomilavanja toksina u organizmu, usled umanjene filtracione sposobnosti bubrega i pada eliminacije toksičnih metabolita - sugeriše dr Vešović.
Glavni faktori rizika
Najčešći uzroci oštećenja bubrega su dugogodišnji povišen krvni pritisak, dijabetes mellitus, gojaznost, prekomerna upotreba lekova protiv bolova (NSAID), autoimune bolesti, infekcije i genetska predispozicija, navodi doktor.
- Savremeni način života i svakodnevne navike dodatno pogoršavaju ovu situaciju i favorizuju oštećenje bubrega i pad njihovih funkcija. Među neadekvatnim navikama, ističu se premalo vode, previše soli, povećan unos proteina (kod vežbača, bez adekvatnog medicinskog nadzora) i stres. Sve to postepeno slabi bubrege, iako laboratorijski nalazi dugo mogu da izgledaju "uredno". Ako u porodici postoji istorija dijabetesa, povišenog pritiska ili bolesti srca, rizik za oštećenje bubrega je i do tri puta veći - upozorava naš sagovornik.
Kako prepoznati problem na vreme
Upravo iz razloga što tegobe jako dugo mogu da budu zamskirane i prikrivene, od presudnog značaja su preventivni zdravstveni pregledi.
- Jednostavne analize kao što su analiza urina ili kreatinina i ureje iz krvi, kao i GFR (glomerularna filtracija) mogu da otkriju oštećenje u njegovom začetku. Ukoliko su ovi parametri promenjeni, savetuje se pregled nefrologa i ultrazvuk bubrega - sugeriše doktor.
Kako izgleda lečenje
Lečenje zavisi od uzroka i stepena oštećenja, ali uvek podrazumeva eliminaciju faktora koji su doveli do oštećenja bubrežne funkcije.
- Među njima su najznačajniji regulacija pritiska i šećera, umanjenje unosa proteina i soli u ishrani, prestanak pušenja i unošenja alkohola i dovoljan unos vode, što je 2-2,5 litra dnevno, u zavisnosti od stanja. U uznapredovalim slučajevima neophodna je dijaliza ili transplantacija bubrega, ali cilj je bolest zaustaviti pre te faze - opominje dr Vešović.
Kako sačuvati njihovo zdravlje
U okviru koncepta integrativne medicine bubrezi predstavljaju centralni deo detoksikacione i regulacione ose zajedno sa jetrom i limfom, dodaje naš sagovornik.
- Ključni koraci za očuvanje funkcije bubrega su pravilna hidratacija, uravnotežena ishrana sa smanjenim unosom soli i procesuirane hrane, kontrola stresa i redovno kretanje, kao i ciljana suplementacija (magnezijum, omega-3, vitamin D3, antioksidansi) pod nadzorom lekara. Važno je da redovno slušajte svoje telo, jer bubrezi ne traže mnogo, ali traže kontinuiranu pažnju - poručuje prof. dr Dušan Vešović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
