Mediteranska ishrana pomaže kod insulinske rezistencije: Biljke i polifenoli ključ za bolji metabolizam

- Istražujući neke srodne teme, povezala sam da bi mediteranski način ishrane mogao direktno da utiče na insulinsku rezistenciju. To sam i pronašla u jednoj studiji od prošle godine koja je rađena na Department of Health Sciences, University “Magna Græcia” of Catanzaro, Italy - rekla je na svom blogu, Dajana Švraka Milutinović, magistar farmacije i master ishrane i suplementacije u oblasti vantelesne oplodnje (VTO),

• bezalkoholne masne bolesti jetre (NAFLD)
• kognitivno oštećenje
• endotelna disfunkcija
• hronična bolest bubrega (CKD)
• sindrom policističnih jajnika (PCOS)
• i neki endokrini tumori, uključujući rak dojke

Kod gojaznosti, neuravnotežena proizvodnja pro- i antiinflamatornih adipocitokina može dovesti do razvoja IR i s njim povezanih metaboličkih komplikacija, koje su potencijalno reverzibilne kroz programe za smanjenje telesne težine.

Mediteranska prehrana, koju karakteriše velika potrošnja ekstra devičanskog maslinovog ulja, orasi, crno vino, povrće i drugi elementi bogati polifenolima, pokazala se povezana s većim poboljšanjem IR kod gojaznih osoba, u poređenju na druge nutritivne intervencije.

Uticaj mediteranske ishrane i flavonoida na insulinsku rezistenciju 

- Ova studija je istraživala mediteransku ishranu i kao deo hipokaloričnog režima. Pokazalo se da je mediteranska ishrana povezana sa većim poboljšanjem IR kod gojaznih osoba u poređenju sa drugim niskoenergetskim pristupima ishrani, čak i nakon blagog smanjenja telesne težine za manje više od 5 odsto.

Takođe, veoma važnu ulogu imaju flavonodi (heterogena grupa polifenola) kojima namirnice zastupljenje u mediteranskoj ishrani obiluju kao što su voće, žitarice, povrće, orašasti plodovi, kakao, čaj, semenke...

- Nedavno je meta-analiza prospektivnih kohortnih studija rađena na velikoj grupi ljudi pokazala da grupa sa najvećim unosom ukupnih flavonoida (33,2 do 1452,3 mg/dan) bila je povezana sa 11 odsto smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa tip 2 tokom praćenja. Dodatno, analiza doze-odgovora sugeriše smanjenje rizika od dijabetesa tip 2 za 5 odsto za svakih 300 mg/dan povećanja ukupnog unosa flavonoida.

Ključne komponente pravilne ishrane 

Budući da se zasniva pretežno na biljnim namirnicama, mediteranska ishrana karakteriše se svakodnevnim unosom obilja povrća, mahunarki, integralnog hleba i drugih žitarica, orašastih plodova i semenki. Takođe, uobičajen je unos svežeg voća kao glavnog deserta, dok je ekstra devičansko maslinovo ulje glavni izvor masti. Ishranu odlikuje niska do umerena konzumacija mlečnih proizvoda, ribe, živine i jaja, kao i nizak unos crvenog mesa.

Kao posledica toga, ovaj način ishrane ima malo zasićenih masti (~ 10% energije), a bogat je i sa nekoliko manjih funkcionalnih komponenti, uključujući vitamine, karotenoide, nezasićene masne kiseline i različita bioaktivna biljna fenolna jedinjenja, prikazane antioksidativnim i protivupalnim svojstvima, trenutno u centru interesovanja za istraživanje.

Zdravlje počinje u umerenosti

Ovaj tip ishrane nije klasična dijeta, već stil života koji možemo da zaključimo treba da prilagodimo našem stanju. Pa tako npr. birajte voće sa nižim glikemijskim indeksom ( GI ispod 5o, npr. borovnica, malina, jabuka, breskva…), ali ga nemojte u potpunosti isključiti.

- Kao i uvek moj zaključak na kraju je da budemo umereni u svemu, a da ovaj način ishrane nam bude kao dobra smernica koja će olakšati izbor namirnica.

Izvor: Dashinasuperhrana.rs/Zdravlje.Kurir.rs

Hormonski balans za žene sa PCOS i insulinskom rezistencijom, nutricionista otkriva ključne suplemente i namirnice