Hirurška vaginoplastika: Ginekolog objašnjava kada i zašto je ova intervencija neophodna
Rekonstruktivne operacije u ginekologiji poslednjih godina doživljavaju veliki napredak, a među najtraženijim intervencijama je upravo hirurška vaginoplastika – zahvat koji ženama može značajno poboljšati svakodnevni život, ali i intimno zdravlje.
Šta tačno predstavlja vaginoplastika, kome se preporučuje, kako se izvodi i koliko traje oporavak, objašnjava mr. sci. med. dr Miloš Radovićem, načelnik Dnevne bolnice Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
- Vaginoplastika predstavlja hirurško sužavanje i rekonstrukciju vaginalnog kanala, uz zatezanje vaginalnih zidova. Radi se kod žena koje žele poboljšanje estetskog izgleda, ali ono što je mnogo važnije – i funkcionalno poboljšanje. Zahvat rešava posledice porođaja, povreda, slabosti mišića, ali i smanjuje osećaj vučenja, vaginalnu suvoću, bolnost pri odnosu i česte infekcije. Rezultat je i značajno unapređenje kvaliteta seksualnih odnosa.
Doktor Radović kaže da su među najčešćim razlozima zbog kojih se žene javljaju ginekologu upravo promene posle porođaja, ali i problemi koji nastaju u periodu pre menopauze.
- To su pre svega inkontinencija urina i stolice, česte vaginalne infekcije, osećaj preširoke vagine ili smanjeno zadovoljstvo u intimnim odnosima.
Koji problemi nastaju i zašto?
Prema rečima našeg sagovornika, najčešći poremećaji su:
* Spad prednjeg vaginalnog zida – povlači i bešiku, što dovodi do nevoljnog curenja urina.
* Spad zadnjeg vaginalnog zida – utiče na funkciju debelog creva i otežava pražnjenje.
* Širok vaginalni ulaz – povećava rizik od infekcija i izaziva vaginalnu suvoću.
* Opuštenost vaginalnih zidova – smanjuje seksualnu osetljivost i otežava postizanje orgazma, a često prati i osećaj „vučenja“ u karlici.
Doktor Radović ističe da je dijagnostika ovih problema jednostavna i obuhvata: ginekološki i ultrazvučni pregled, kolposkopiju i stres test kod sumnje na inkontinenciju.
On navodi simptome koji najčešće upućuju na potrebu za lečenjem:
* urinarna inkontinencija
* poteškoće sa pražnjenjem creva
* vaginalna suvoća
* bolni odnosi
* učestale infekcije
* smanjenje seksualnog zadovoljstva
* estetska nelagodnost
Doktor Radović ističe da je pojava bilo kog od ovih simptoma razlog da se žena obrati ginekologu.
Kako se ovi problemi leče?
Rešenje nije uvek hirurško – često se kombinuju vaginalni laser, lekovi i minimalno invazivne intervencije.
Dr Radović navodi najčešće terapijske pristupe:
* Spad prednjeg zida i bešike: vaginalni laser + hirurško zatezanje zida.
* Stres inkontinencija: laser, lekovi ili ugradnja suburetralne trakice.
* Širok vaginalni kanal: laser i vaginoplastika.
* Spad zadnjeg zida: laser + hirurška rekonstrukcija dubinskih fascija i levatora.
* Širok ulaz u vaginu: introitoplastika.
* Prolaps materice: operacija po Mančesteru ili vaginalna histerektomija.
Da li je operacija bolna i kako izgleda?
- Tokom operacije bol ne postoji jer se radi u anesteziji. Zahvat traje oko 90 minuta, a već tri sata nakon intervencije žena može da ustane i prošeta. Blaga do umerena bol može se javiti tokom prvih 12 sati, ali se uspešno kontroliše analgeticima. Najčešće se javlja samo osećaj zatezanja tokom narednih 20 dana, što je potpuno normalno. Pacijentkinja se uobičajeno otpušta iz klinike nakon 24 sata - naglašava dr Radović.
Oporavak - šta očekivati?
Oporavak je relativno brz i traje oko 4 nedelje.
* U prvih 7 dana važna je terapija antibioticima i lekovima protiv zgrušavanja krvi.
* Prve nedelje moguća je blaga nelagodnost i otok.
* Posle dve nedelje većina žena se vraća svakodnevnim obavezama.
* Seksualne aktivnosti, treninzi i teži fizički rad odlažu se 4–6 nedelja.
Može li se problem sprečiti?
Preventivne mere za očuvanje tonusa i funkcije vagine uključuju:
* neforsiran vaginalni porođaj ili planirani carski rez
* redovno izvođenje Kegelovih vežbi
* fitnes i održavanje telesne forme
* redovne ginekološke kontrole
* preventivne laserske tretmane koji jačaju kolagen i elastičnost vaginalnih zidova
