Iznenadna srčana smrt ima svoje signale: Kardiolog otkriva kako da se zaštitimo
Blago gušenje, neobjašnjivo kašljucanje ili vrtoglavicu bi većina ljudi prepisala umoru ili stresu. Ipak, upravo takvi, naizgled bezazleni simptomi (ako se uopšte i jave) mogu da prethode najdramatičnijem i najneočekivanijem događaju u medicini - iznenadnoj srčanoj smrti. Osim srčanim bolesnicima, često se događa ljudima koji do tog trenutka deluju zdravo, bez dijagnoze i bez tegoba, kaže za naš portal kardiolog prim. dr Živan Dimitrijević.
- Reč je o trenutnom zastoju rada srca koji nastaje bez prethodnih upozorenja, kod osobe koja najčešće do tada nije imala poznatu bolest srca i sve traje svega nekoliko sekundi. To su, nažalost, situacije u kojima čovek praktično nema šansu da se spase - objašnjava dr Dimitrijević.
Kada je zdravo srce samo privid
Srce, objašnjava on, može da stane iz nekoliko razloga. Kod mlađih je najčešće uzrok skrivena, urođena srčana mana ili neprepoznata aritmija, a kod starijih masivan infarkt, srčana slabost ili nagli poremećaj srčanog ritma.
- U najvećem broju slučajeva u pitanju je infarkt koji zahvata jednu od glavnih arterija srca. Kada se ona potpuno zapuši trombom, srce ostaje bez dotoka krvi i trenutak kasnije prestaje da radi. Ishod je uvek tragičan - navodi kardiolog.
Tromb se, dodaje, nikada ne stvara na potpuno zdravom krvnom sudu. Uvek postoji osetljivo mesto, naslaga ili suženje arterije koje je već postojalo. Osoba može da izgleda zdravo, ali u suštini nosi rizik o kome ne zna. To su ti "naizgled zdravi ljudi" o kojima se poslednjih godina često govori, objašnjava naš sagovornik.
Poremećaji srčanog ritma
Pored infarkta, čest uzrok iznenadne srčane smrti su i teški poremećaji srčanog ritma. U tim slučajevima srce gubi svoj prirodni ritam i vodiča koji usmerava njegov rad.
- Komore tada počinju da se skupljaju potpuno nasumično, vlakna rade u neusklađeno i dolazi do stanja koje nazivamo fibrilacija komora. Tada srce prestaje da pumpa krv i smrt nastupa momentalno - objašnjava dr Dimitrijević.
Dodaje da se takvi poremećaji mogu javiti i kod ljudi koji nikada nisu znali da imaju aritmiju, jer mnogi (oko pedeset odsto njih) svoje tegobe uopšte ne osećaju.
- Mogući uzroci su i manjak kalijuma u krvi, upotreba droga kao što su kokain i amfetamini, pojedini psihijatrijski lekovi takođe mogu da utiču na srčani ritam, ali i ekstreman fizički napor kod profesionalnih sportista koji daleko prevazilazi granice fiziološkog - navodi kardiolog.
Srčana slabost kao uzrok
Pored infarkta i aritmija, do iznenadne smrti može da dođe i kod osoba koje već imaju srčanu slabost. To ljudi kod kojih je srce godinama oslabljeno i ne pumpa dovoljno krvi, ali se simptomi ne pogoršavaju naglo.
- Kod takvih pacijenata, srce jednostavno "stane", bez prethodnih pogoršanja ili znakova upozorenja. Samo čujete da je neko od njih iznenada preminuo - napominje kardiolog.
Zašto je fizička aktivnost ključna
Iako iznenadna srčana smrt ne može da se predvidi, redovni pregledi mogu da spreče mnoge slučajeve.
- Dovoljno je jednom godišnje uraditi osnovne analize, EKG i kontrolisati krvni pritisak. To ne mora da radi kardiolog, lekar opšte prakse može mnogo da otkrije. Najveći problem su oni koji se osećaju potpuno zdravo, a zapravo imaju neprepoznate aritmije ili povišen pritisak - kaže dr Dimitrijević.
Najčešće rizične navike su, dodaje, iste one koje doprinose svim bolestima srca: fizička neaktivnost na prvom mestu, koja je često praćena gojaznošću, potom pušenje i visok krvni pritisak.
- Kad se sve to spoji, dobijete idealan "koktel" za kardiovaskularne probleme. Srce je mišić kao i svaki drugi. Ako ne radi, slabi. Kada nema cirkulacije, kada krv ne kruži, dolazi do zastoja i stvaranja ugrušaka. Fizička neaktivnost i gojaznost su dve najopasnije navike savremenog čoveka - zaključuje prim. dr Živan Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
