Kako sprečiti prazničnu depresiju? Psiholog otkriva ko joj je posebno sklon
Iako je često prva asocijacija na praznike osećanje radosti i uzbuđenja, kao i okupljanje porodice, za mnoge ljude praznici predstavljaju izvor sete, tuge, a u nekim slučajevima i pravih depresivnih stanja. Najteže je onima koji praznike treba da provedu sami i suoče se sa ličnim neuspesima, prazninom i nezadovoljstvom. Kako preduprediti osećanje usamljenosti i umanjiti praznični stres, objašnjava klinički psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković.
- Praznična depresija je pre svega rezultat velikog soscijalnog pritiska da svi budemo raspoloženi, da se radujemo onome što dolazi i da to vreme provedemo na najkvalitetniji način: kupuju se pokloni, vlada prednovogodišnja groznica… Međutim, kod onih koji nisu tog imovinsksog stanja, a ni raspoloženja koje bi bilo euforično, javlja se jedan osećaj nepripadanja, neadekvatnosti, izolovanosti. I oni koji su inače sami, sada se osećaju usamljenijim nego ikad – kaže Aleksandra Janković.
Drug u nevolji
Ljudi bi prvo trebalo da budu svesni toga da ih može zakačiti neka vrsta depresivnosti, nastavlja naša sagovornica, ili bar nostalgičnost za vremenima koja su prošla i strah od toga da budućnost neće biti baš svetla.
- Osim toga, trebalo bi da budu svesni da se to događa i drugima, da se pripreme na to da ne moraju da se osećaju usamljeno, čak i ukoliko su sami. Uvek postoji u njihovom okruženju neko, komšija, komšinica, mače, kuče, bilo šta što bi moglo da im donese i radost i osećaj da su ipak nekom potrebni – naglašava psihoterapeut i dodaje da je kategorija starih ljudi prilično ranjiva u ovakvim trenucima.
- Upravo zbog toga mislim da oni koji su mlađi, a takođe pate, što zbog raskida ili imaju neki drugi problem, možda bi mogli da pomognu nekom ko je usamljen i ko će im realno možda pružiti utehu i nadu. Dakle, neko svoje očajanje, usamljenost prevazići tako što se pitate šta možete da učinite za nekog, tako da i vama i tom nekom bude bolje – savetuje Jankovićeva.
Pozitivan saldo
Uz sve to Nova godina je i vreme bilansiranja, ne samo ekonomskog, već i psihološkog, gde se čovek pita kako je prošla ta godina, i vrlo često nalazi u tome samo one negativne stvari.
- Možda je dobro da kad se već krene s tim bilansiranjem: šta je bilo, kao je bilo…, da se ipak pripišu i one dobre stvari. Jer, vrlo često kad se sećamo prošlih dana u prvi plan izbijaju negativni aspekti, te je jako važno da na svaki od tih negativnih događaja pronađemo nešto što je bilo lepo. I što može da bude još bolje. Eto, upoznali smo nekog, na poslu se dogodilo nešto što je dobro i slično – dodaje naša sagovornica.
Vreme zahvalnosti
Praznici su i idealno vreme da nateramo sebe da život ponovo shvatimo kao dar, sugeriše Aleksandra Janković.
- Ovo, između ostalog, pogotovo važi za one ljude koji su i te kako zdravi i pravi, dakle, da se podsetimo neke elementarne zahvalnosti za to što imamao nešto što je neplativo… Za one koji vole to je podsećanje da čovek nikad ne može da bude sam ako ima ljubav. Vrlo je važno imati svest o tome da je to jedna godina našeg života koja je dragocena i da jednostavno predstoji sledeća u kojoj mnoge stvari mogu da budu još bolje - zaključuje psihoterapeut.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
