Najčešće greške sa lekovima protiv bolova: Farmaceut upozorava zašto „bez recepta“ ne znači bez rizika

Iako su lako dostupni, pogrešna upotreba analgetika može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata, naročito kod osetljivih grupa pacijenata.

Koje greške ljudi najčešće prave sa analgeticima?

Kada govorimo o analgeticima, važno je praviti razliku između lekova koji se izdaju na recept i onih koji su dostupni bez recepta.

- U ovu drugu grupu spadaju lekovi poput paracetamola i nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen i naproksen. Ovi lekovi su odobreni za lečenje blagih do umerenih bolova, ali njihova upotreba ne bi trebalo da traje duže od nekoliko dana uzastopno, niti bi trebalo da se prekoračuje maksimalna dnevna doza - kaže naša sagovornica. 

Iako su dostupni bez recepta, to ne znači da su potpuno bezopasni. 

- U praksi često vidimo da pacijenti uzimaju više analgetika istovremeno – ponekad i nesvesno, jer su prisutni i u preparatima za prehladu i grip – ili ih koriste duže nego što je preporučeno. Neretko takođe viđamo i prekoračenje propisane učestalosti ili doze, primera radi, uzimanje leka protiv bolova svaka četiri sata umesto svakih osam do 12 sati kako je naznačeno kod nekih lekova ili u dozi koja je mnogo veće od propisane, sve ovo povećava neželjene efekte, rizik od toksičnosti, oštećenja organa ili predoziranja. 

Koje grupe ljudi bi trebalo posebno da budu oprezne?

Prilikom upotrebe lekova protiv bolova iz grupe NSAIL (kao što su ibuprofen ili naproksen), poseban oprez je potreban kod osoba koje imaju bolesti srca i krvnih sudova, čir ili krvarenje u želucu ili dvanaestopalačnom crevu, bolesti bubrega, astmu, hronični rinitis ili alergijske bolesti, objašnjava Kovačević. 

- Preporučuje se praćenje zdravstvenog stanja kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak i/ili blažu do umerenu slabost srca, jer tokom primene ovih lekova može doći do zadržavanja tečnosti u organizmu i pojave otoka.

Rizik od krvarenja u želucu raste sa većim dozama ovih lekova.

- Kod osoba koje su ranije imale čir, naročito ako je bio praćen krvarenjem, preporučuje se primena paracetamola. Ukoliko ipak moraju da se primene lekovi poput ibuprofena, acetilsalicilne kiseline ili naproksena preporučuje se istovremena upotreba lekova za zaštitu želuca (npr. pantoprazol ili rabeprazol). Potreban je dodatni oprez kod osoba koje istovremeno koriste lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao što su kortikosteroidi, lekovi za razređivanje krvi (npr. varfarin), neki antidepresivi ili aspirin.

Dugotrajna upotreba ibuprofena, kao i drugih lekova iz ove grupe, može dovesti do oštećenja bubrega.

- Najveći rizik imaju osobe koje već imaju probleme sa bubrezima, slabost srca, bolesti jetre, osobe koje koriste lekove za pritisak i diuretike, kao i starije osobe. Prekid upotrebe ovih lekova najčešće dovodi do oporavka rada bubrega. Potreban je oprez pri upotrebi acetilsalicilne kiseline, ibuprofena i ostalih lekova iz ove grupe kod osoba koje imaju ili su ranije imale astmu, hronični rinitis ili alergije, jer ibuprofen kod njih može izazvati otežano disanje, koprivnjaču ili otok lica i usana.

Pažljiva upotreba paracetamola savetuje se kod osoba koje imaju oštećenje jetre ili bubrega.

- Rizik od predoziranja paracetamolom je veći kod osoba koje imaju bolest jetre izazvanu prekomernim konzumiranjem alkohola. Neželjena dejstva kod svih navedenih lekova mogu se smanjiti korišćenjem najmanje doze koja je dovoljna, u najkraćem periodu potrebnom za ublažavanje simptoma - kaže farmaceut. 

U riziku su i osobe koje nemaju hronična oboljnja

Prekomerna upotreba lekova za ublažavanje simptoma, kao što je bol, može dovesti do toga da se zanemari pravi uzrok problema, što može otežati otkrivanje ozbiljnijih zdravstvenih stanja.

- Na primer, kod sportskih povreda ljudi često uzimaju lekove protiv bolova kako bi nastavili sa treningom, što može biti rizično. Bol je signal organizma da nešto nije u redu i da je možda potreban odmor ili pregled kod lekara. Ako se bol stalno potiskuje lekovima, postoji rizik da se ne prepozna ozbiljniji problem.

Kada je vreme da se prestane sa samolečenjem i ode kod lekara?

Samolečenje nije uvek loše, ali je važno znati kada više nije dovoljno i kada je potrebno potražiti pomoć lekara.

- Ne zahteva svaki bol odlazak kod lekara, ali u nekim situacijama bol može biti znak ozbiljnijeg problema. Na primer, nije svaka glavobolja razlog za zabrinutost, ali ako se glavobolja javi iznenada, ako je veoma jaka ili je praćena smetnjama sa vidom ili sluhom, tada se treba javiti lekaru. Takođe, lekarsku pomoć treba potražiti ako se pojavi iznenadan otok, crvenilo i otežano pomeranje zgloba, jer to može ukazivati na zapaljenje ili povredu koja zahteva pregled.

Lekaru se treba obratiti i ako se jave bol, bledilo ili osećaj hladnoće u prstima ruku ili nogu, kao i gubitak osećaja, slabost, trnjenje ili peckanje.

- Ovi simptomi mogu ukazivati na probleme sa nervima ili cirkulacijom. Posebnu pažnju treba obratiti i na promene u mokrenju ili stolici, naročito ako su praćene bolom ili drugim simptomima vezanim za nervni sistem.

Takođe je važno potražiti lekarsku pomoć ako se uz bol jave i opšti simptomi, kao što su povišena telesna temperatura, izražen umor, neobjašnjiv gubitak telesne mase, mučnina ili povraćanje, kao i u slučaju pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja.

- Samolečenje se ne preporučuje ni kod težih povreda, pojave deformiteta ruke ili noge, iznenadne pojave osipa na koži, kao ni kod bola ili osetljivosti u jednom listu noge bez prethodne povrede, jer to može ukazivati na ozbiljnije zdravstveno stanje. Potreban je dodatni oprez i ako se javi otok koji pri pritisku prstom ostavlja udubljenje na koži.

- Lekarsku pomoć treba potražiti i ako bol traje duže nego što je uobičajeno, nema jasan uzrok ili ima znake zapaljenja, naročito kod osoba koje već imaju reumatska ili druga hronična zapaljenska oboljenja. Ako je bol umeren do jak, ako značajno ometa svakodnevne aktivnosti, ako lekovi ne donose olakšanje ili ako se simptomi vremenom pogoršavaju, samolečenje treba prekinuti i obratiti se lekaru.

Kada ste u dilemi da li se bol može samolečiti bolje je prvo pitati farmaceuta ili lekara.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Ko bi trebalo da bude oprezan kod uzimanja paracetamola? Evo kada je neophodno konsultovati lekara