Srce vam preskače od anksioznosti? Kardilog otkriva kako razlikovati bezopasne palpitacije od opasnih
Mnoge žene osećaju preskakanje srca, lupanje, nelagodnost u grudima ili nepravilne otkucaje u trenucima stresa i anksioznosti. Dr Tamara Urošević, kardiolog i ekspert za žensko srce, objašnjava na Instagrm profilu da ovaj simptom vrlo često nastaje kao posledica pojačane aktivnosti nervnog sistema u stresnim situacijama.
- Kod anksioznosti telo luči adrenalin koji ubrzava puls, pojačava svest o otkucajima i može da dovede do palpitacija, odnosno osećaja nelagodnosti u grudima uz osećaj preskaknja srca, čak i kada je ono potpuno zdravo. Zato se ove tegobe često javljaju u epizodama napetosti, nesanice, naglog stresa ili hormonskih promena - objašnjava kardilog.
Kada je preskakanje opasno?
Ipak, važno je razlikovati bezopasne palpitacije od onih koje zahtevaju dodatnu procenu.
- Kardiološki pregled je preporučljiv ako se javljaju u mirovanju, uz vrtoglavicu ili nedostatak vazduha, učestalo i dugo traju ili ako imate porodični rizik od srčanih bolesti - savetuje dr Tamara Urošević.
U praksi se često zanemaruje i uloga svakodnevnih navika. Nedostatak sna, preteran unos kafe i energetskih pića, dehidratacija, kao i nagli pad šećera u krvi mogu dodatno da pojačaju palpitacije, naročito kod osoba koje su već sklone anksioznosti.
Kako da se smirite?
U situacijama kada pregledi pokažu da je srce zdravo, važno je obratiti pažnju i na psihološki aspekt simptoma. Kod anksioznosti, a naročito kod paničnih napada česte su zablude da preskakanje srca može da dovede do srčanog udara, gušenja ili gubitka kontrole, iako to nije tačno, rekla je ranije za naš portal psiholog i master profesor psihologije Irina Mutlag.
- Prvi korak je da se isključe fizički uzroci, poput problema sa srcem ili štitnom žlezdom. Kada su nalazi uredni, važno je prihvatiti da simptomi nisu opasni, već da predstavljaju intenzivnu manifestaciju uznemirenosti i straha - sugeriše psiholog i savetuje da ovladamo tehnikom svesnog disanja.
- Fokus je na sporom, dubokom disanju. Jedna od tehnika koja pomaže mnogima je "3-5-8": udah kroz nos tri sekunde, zadrzavanje vazduha pet sekundi, izdisaj kroz usta osam sekundi. Važno je uvežbati ovu tehniku, kako bismo mogli pravilno da je primenimo kada nam je potrebna - savetuje Irina Mutlag.
