Smrtnost od bolesti srca u Rusiji opada: Akademik prof. dr Goluhova otkriva šta je donelo ovaj preokret i šta će značiti saradnja sa srpskim lekarima
U Beogradu je nedavno svečano potpisan petogodišnji strateški sporazum o saradnji između Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i uglednog ruskog Nacionalnog medicinsko-istraživačkog centra za kardiovaskularnu hirurgiju „A. N. Bakuljev“, čime su dve vodeće ustanove u Evropi udružile snage u razmeni znanja, zajedničkim istraživanjima i razvoju savremenih pristupa u lečenju srca i krvnih sudova.
Tim povodom razgovarali smo sa akademikom profesorom dr Elenom Z. Goluhovom, direktorkom ruskog centra i jednom od najistaknutijih svetskih stručnjaka u oblasti kardiovaskularne medicine, o značaju ove saradnje, iskustvima i dostignućima centra koji vodi, ali i o tome kako savremena medicina, kroz sistemske i dobro organizovane mere, menja tok lečenja srčanih bolesti.
- Nacionalni medicinski istraživački centar za kardiovaskularnu hirurgiju „A. N. Bakulev“ Ministarstva zdravlja Ruske Federacije ima najveće kliničko iskustvo ne samo u Rusiji, već i u Evropi i širom sveta, kada je reč o lečenju svih kategorija kardiovaskularnih pacijenata, uključujući decu i novorođenčad sa kritičnim urođenim srčanim manama. Na godišnjem nivou izvodimo više od 5.000 operacija na otvorenom srcu, kao i jedinstvene transkateterske i minimalno invazivne torakoskopske intervencije, što ukupno čini više od 16.000 kardiovaskularnih procedura godišnje, uz stalni trend rasta.
Od 2020. godine u okviru našeg centra funkcioniše Institut za poslediplomsku edukaciju, kao i Centar za akreditaciju i obuku, koji pružaju jedinstvene obrazovne mogućnosti. Takođe, razvili smo i manju liniju medicinskih simulatora i programa za stručno usavršavanje, koji su uspešno prošli nacionalnu akreditaciju tokom 2024. i 2025. godine.
Smatram da razmena znanja, međusobno unapređenje kliničke i istraživačke prakse, kao i zajednička obuka stručnjaka imaju nesumnjivu vrednost, čak i za jednu tako savremenu i visoko razvijenu instituciju kakav je Institut „Dedinje“, pod rukovodstvom profesora dr Milovana Bojića.
Vi ste međunarodno priznati stručnjak u oblasti aritmologije. Koji su vaši ključni pristupi i inovacije u lečenju srčanih aritmija?
- Naš centar se aritmologijom bavi još od 1982. godine. Veliki deo temeljnog znanja stečen je tokom izvođenja operacija aritmija na otvorenom srcu, što je predstavljalo ključnu fazu u razvoju srčane elektrofiziologije, uključujući napredne tehnike mapiranja i identifikaciju aritmogenih zona.
Kasnija primena endovaskularnih, kateterskih tehnologija i savremenih navigacionih sistema donela je pravu revoluciju u ovoj oblasti. Potreba za intervencijama zbog poremećaja srčanog ritma, naročito atrijalne fibrilacije, u stalnom je porastu, a godišnji broj ovih procedura u Rusiji raste oko 10 odsto. Na nacionalnom nivou se godišnje izvede oko 45.000 kateterskih ablacija, dok je naš centar lider sa više od 3.200 ovakvih intervencija godišnje. Posebno smo ponosni i na našu međunarodno priznatu školu kliničke elektrofiziologije.
Kao vodeća kardiovaskularna hirurška ustanova u Rusiji, rutinski izvodimo kombinovane operacije na otvorenom srcu, u okviru kojih se istovremeno leči atrijalna fibrilacija, uz izvođenje aortokoronarnih bajpaseva, rekonstrukcije i zamene srčanih zalistaka i druge hirurške zahvate. Takođe, specijalizovani smo za torakoskopske i hibridne pristupe, naročito kod perzistentnih oblika atrijalne fibrilacije.
Poseban fokus predstavljaju i intervencije kod dece sa poremećajima srčanog ritma, naročito kod pacijenata koji su ranije operisani zbog urođenih srčanih mana.
Važno je istaći da se sve ove intervencije, uključujući ugradnju pejsmejkera, transvenskih i potkožnih kardioverter-defibrilatora, uređaja za srčanu resinhronizaciju i hemodinamskih optimizatora, u Rusiji sprovode besplatno za građane, u okviru državnog programa zdravstvenih garancija.
Tokom naše posete Institutu „Dedinje“ bili smo veoma impresionirani godišnjim obimom od oko 1.500 ablacija, savremenom infrastrukturom i primenom najsavremenijih tehnologija, poput ablacije pulsirajućim električnim poljem (elektroporacije). Posebno bih izdvojila i njihovu ambulantnu službu za telemonitoring, osmišljenu sa ciljem smanjenja ponovnih hospitalizacija i smrtnosti.
Tokom svoje karijere lečili ste pacijente sa više istovremenih srčanih oboljenja, poput aritmija udruženih sa srčanom slabošću, bolestima srčanih zalistaka ili urođenim manama. Kako pristupate lečenju u ovako složenim slučajevima i šta je presudno za dobar ishod?
- Zaista, aritmije se vrlo često javljaju kao sekundarni poremećaj, odnosno kao posledica ishemijske bolesti srca, stečenih ili urođenih oboljenja zalistaka, hipertenzije i drugih sistemskih bolesti. Atrijalna fibrilacija, kao najčešća aritmija, prema važećim kliničkim smernicama trebalo bi da se leči istovremeno sa osnovnom srčanom patologijom. Upravo zato aktivno radimo na povećanju broja ovakvih kombinovanih intervencija.
Savremeni pristup lečenju srčane slabosti, pre svega kroz optimizovanu farmakoterapiju, značajno je promenio tok bolesti kod pacijenata sa sniženom ejekcionom frakcijom i ventrikularnim aritmijama. Kako se većina implantabilnih kardioverter-defibrilatora (ICD) ugrađuje u cilju primarne prevencije iznenadne srčane smrti, znatno poboljšanje funkcije leve komore koje se postiže modernom terapijom navelo nas je da preispitamo dugogodišnje indikacije za ugradnju ovih uređaja.
Naš krajnji cilj je da identifikujemo „pravog“ pacijenta, odnosno onoga ko će zaista imati korist od ICD-a. U tom smislu razvijamo nove markere životno ugrožavajućih aritmija. U našem centru važnu ulogu u proceni rizika ima savremena dijagnostika, posebno magnetna rezonanca srca sa kontrastom.
U Srbiji od kardiovaskularnih bolesti godišnje umre više od 40.000 ljudi, što je broj uporediv sa populacijom jednog manjeg grada. Kakva je situacija u Rusiji i koje mere, bilo na nivou vašeg centra ili na nacionalnom nivou, su se pokazale kao najefikasnije u smanjenju kardiovaskularne smrtnosti?
- Iako kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju ozbiljan javnozdravstveni problem u Rusiji, smrtnost od ovih oboljenja poslednjih godina beleži postepen pad. Taj napredak je direktna posledica ciljanih nacionalnih programa prevencije i lečenja kardiovaskularnih bolesti, u kojima naš centar ima aktivnu ulogu.
Posebno bih istakla izuzetnu brzinu sprovođenja ovih mera, kao i visok stepen discipline i sistematskog nadzora, koji omogućavaju da se svaki postavljeni cilj zaista i ostvari.
Vaš centar pruža najsavremeniju, sveobuhvatnu kardiovaskularnu negu, od dijagnostike do rehabilitacije. Koliko su prevencija i promene životnih navika važne za dugoročnu prognozu i šta svako od nas može da uradi u svakodnevnom životu kako bi smanjio kardiovaskularne rizike?
- Prevencija je od ključnog značaja. Naši nacionalni programi obuhvataju sveobuhvatne strategije i primarne i sekundarne prevencije kardiovaskularnih bolesti.
Sprovodimo intenzivne aktivnosti usmerene na promociju zdravih životnih navika: od edukacije pacijenata koju vode zdravstveni radnici, preko javnih kampanja u medijima, osnivanja škola za pacijente, do širenja mreže zdravstvenih centara širom zemlje.
Ipak, mnogo toga zavisi i od lične odgovornosti. Svako od nas trebalo bi redovno da kontroliše telesnu težinu, krvni pritisak, nivo holesterola i glikemiju. Zdrav način života, koji podrazumeva uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i kvalitetan, okrepljujući san, može značajno da smanji kardiovaskularni rizik na nivou čitave populacije.
U našem centru poseban akcenat stavljamo na to da pacijente ohrabrimo da se jave lekaru već pri prvim znacima bolesti. Pravovremena reakcija spasava živote.
Na kraju, želela bih da izrazim iskrenu zahvalnost profesoru Milovanu Bojiću i celokupnom njegovom timu na izuzetno značajnom, toplom i profesionalno inspirativnom susretu koji smo imali u novembru u Klinici „Dedinje“. Tokom tog boravka zaista smo imali osećaj da pripadamo jednoj zajedničkoj medicinskoj zajednici, sposobnoj da se uhvati u koštac i sa najtežim izazovima u lečenju pacijenata.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
