Suplementi na svoju ruku, problemi u najavi: Farmaceut otkriva koje greške najčešće pravimo
U apotekama se svakodnevno traže vitamini, minerali i razni "prirodni" preparati, često bez ikakvog prethodnog saveta stručnjaka. Mnogi ih doživljavaju kao bezazlen dodatak ishrani, nešto što ne može da škodi, čak i kada se kombinuje sa lekovima. Ipak, praksa pokazuje da samoinicijativno uzimanje suplemenata, pogrešne doze i neprepoznate interakcije mogu doneti više problema nego koristi. Spec. farm. Kristina Kovačević za naš portal objašnjava koje greške građani najčešće prave, zašto suplementi nisu uvek bezbedni koliko se misli i šta bi svako trebalo da zna pre nego što posegne za njima.
- Bez prethodnog saveta lekara ili farmaceuta, građani najčešće kupuju multivitamine, kao i pojedinačne vitamine, pre svega vitamin C i vitamin D. Od minerala se najčešće uzimaju magnezijum i cink, a česta je i samoinicijativna upotreba omega-3 masnih kiselina i probiotika. Pored ovih "klasičnih" suplemenata, ljudi se neretko sami odlučuju za proizvode koji se agresivno reklamiraju kao rešenje za bolove u zglobovima, nesanicu, stres ili višak kilograma. Problem nastaje kada se suplementi biraju isključivo na osnovu reklama, bez razgovora sa farmaceutom ili lekarom. To može dovesti do nepotrebne ili nepravilne upotrebe, ali i do neželjenih efekata, naročito ako osoba već koristi određenu terapiju - opominje farmaceut.
Poseban izazov predstavlja to što su suplementi dostupni ne samo u apotekama, već i u marketima, teretanama i putem interneta, gde savete često daju nestručna lica, dodaje naša sagovornica. Zato je važno da se pre upotrebe bilo kog suplementa građani posavetuju sa zdravstvenim radnikom, jer se greške veoma često dešavaju.
- Najčešći razlog je nedostatak informacija. Mnogi ljudi nisu svesni da, iako imaju dobru nameru, mogu uneti prevelike količine pojedinih vitamina ili minerala, posebno ako istovremeno uzimaju suplemente i konzumiraju hranu koja je dodatno obogaćena tim sastojcima. Takođe, često se ne vodi računa o tome da pojedini vitamini, minerali i biljni suplementi mogu međusobno da utiču jedni na druge, ali i da imaju interakcije sa lekovima koje osoba već koristi. U praksi se tada mogu javiti neželjene tegobe, kao što su stomačne smetnje ili osećaj slabosti u mišićima - navodi farmaceut.
Suplemente je zato najbolje koristiti uz savet lekara ili farmaceuta, koji mogu proceniti da li je neki suplement zaista potreban, u kojoj dozi i da li je bezbedan u kombinaciji sa postojećom terapijom, sugeriše.
Problemi kod starih i mladih
Često se dešava, naročito kod starije populacije, da pacijenti uzimaju više različitih suplemenata, a da nisu svesni da se pojedini sastojci ponavljaju, dodaje farmaceut.
- Osim što često koriste veći broj lekova u svojoj terapiji, stariji pacijenti neretko uzimaju i više različitih suplemenata, koji se na prvi pogled razlikuju, ali zapravo sadrže iste ili vrlo slične aktivne sastojke. Zbog toga pacijentima savetujemo da sa sobom u apoteku ili kod lekara ponesu spisak svih lekova i suplemenata koje koriste. Na taj način se može na vreme uočiti eventualno preklapanje u terapiji i sprečiti pojava neželjenih efekata.
Kod mlađe populacije problem je nešto drugačiji. Tu su često u pitanju razna energetska pića, proteinski napici i drugi prehrambeni proizvodi koji takođe sadrže dodatke vitamina, minerala i drugih aktivnih supstanci.
Ispod radara
U praksi se često dešava da ljudi lekaru ili farmaceutu ne prijave da koriste suplemente, iako već imaju propisanu terapiju. Kada ih u apoteci pitaju šta koriste od terapije, mnogi zaborave da pomenu suplemente, jer ih ne doživljavaju kao deo terapije.
- Ono što pacijentima često promakne jeste da suplementi, iako se mogu kupiti bez recepta, mogu imati snažan efekat na organizam i značajno uticati na delovanje lekova. U nekim slučajevima mogu smanjiti efikasnost terapije ili povećati rizik od neželjenih efekata. Na primer, vitamin K može umanjiti dejstvo leka varfarina, koji se koristi za sprečavanje zgrušavanja krvi. Takođe, biljni preparate koji sadrži kantarion može ubrzati razgradnju mnogih lekova u jetri, čime se smanjuje njihova efikasnost, uključujući kontraceptivne pilule i određene lekove za srce - objašnjava naša sagovornica.
Zbog toga je veoma važno da pacijenti lekaru i farmaceutu uvek prijave sve što koriste, i lekove i suplemente, kako bi terapija bila bezbedna i efikasna.
Najčešće greške
Jedna od najčešćih grešaka je uverenje da je sve što je "prirodno" ujedno i bezbedno. To, nažalost, nije uvek tačno. Postoje biljni i prirodni proizvodi koji u određenim okolnostima mogu ozbiljno ugroziti zdravlje.
- Čest primer je izbegavanje lekova za snižavanje holesterola i okretanje "prirodnim" alternativama, poput suplemenata crvenog pirinča. Iako ovi preparati mogu imati određeno željeno dejstvo, njihov sastav često nije standardizovan, pa je i efekat nepredvidiv. Osim toga, i oni mogu izazvati neželjene reakcije, kao što su stomačne tegobe, bolovi u mišićima ili oštećenje jetre - navodi Kristina Kovačević.
Suplementi nisu magično rešenje i trebalo bi biti vrlo oprezan sa nerealnim obećanjima. Prvi i najvažniji korak ka zdravlju uvek bi trebalo da bude pravilna i raznovrsna ishrana.
- Pre nego što započnete uzimanje bilo kog suplementa, važno je da se posavetujete sa farmaceutom ili lekarom. Neadekvatna suplementacija može dovesti do prekomernog unosa pojedinih supstanci, što ponekad može biti štetnije nego manjak. Takođe, suplementi mogu stupiti u interakcije sa lekovima, pogoršati postojeće zdravstveno stanje i izazvati neželjene efekte. Trebalo bi imati u vidu i da suplementi nisu regulisani na isti način kao lekovi, pa njihov kvalitet, sastav i bezbednost mogu značajno da variraju. Zato je informisan i oprezan pristup ključan kako bi suplementi, ako su zaista potrebni, doneli korist, a ne štetu - poručuje spec. farm. Kristina Kovačević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
