Koje su najčešće povrede tokom zime? Fizioterapeut otkriva sve o prevenciji, lečenju i oporavku

Među tim izazovima svakako se ističu klizavi trotoari, led i sneg koji često rezultiraju padovima i ozbiljnim povredama. I dok je mnogima zima vreme uživanja u toplini doma, drugim ljudima ovo doba godine donosi bol i neugodne posledice povreda kostiju.

Najčešće strada ručni zglob, kuk, rebro...

Svake zime, hitne službe i ortopedske klinike suočavaju se sa značajnim povećanjem broja pacijenata koji su zadobili povrede prilikom pada.

- Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i rendgenskim snimanjem, a lečenje može uključivati imobilizaciju gipsom, korektivnu manipulaciju kosti ili u težim slučajevima, hiruršku intervenciju - objašnjava fizioterapeut.

Među najčešćim prelomima izdvajaju se prelomi ručnog i skočnog zgloba, kuka i kičme i rebra. 

- Kada osoba refleksno pokuša da zaustavi pad ispruženim rukama, dolazi do velikog pritiska na ručni zglob. Ovakve povrede su posebno česte kod mlađih ljudi i onih koji se bave zimskim sportovima mada je prisutna i kod starije populacije. Prelomi ručnog zgloba obično nastaju kao posledica pada na ispruženu ruku, što stvara veliki pritisak na distalni deo radijusa (podlaktične kosti). Ovaj tip povrede, poznat i kao Collesov prelom, često izaziva deformitet u vidu "viljuške" na mestu preloma - kaže naš sagovornik. 

Period oporavka varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a fizioterapija igra ključnu ulogu u vraćanju pune funkcionalnosti ruke.

- Važno je napomenuti da ovakve povrede često zahvataju i mišiće, tetive i zglobove, pa se rehabilitacija mora prilagoditi individualnim potrebama pacijenta.

Kod starijih osoba, prelomi kuka su izuzetno česti i ozbiljni. Gubitak koštane mase, poznat kao osteoporoza, dodatno povećava rizik od ovih povreda. 

- Prelomi skočnog zgloba se dešavaju kada osoba pokuša da zadrži ravnotežu na klizavim površinama, ali stopalo nezgodno doskoči ili sklizne. Prelomi rebra: Padovi na tvrdu podlogu, naročito kada se padne na bok ili leđa, često izazivaju povrede grudnog koša, uključujući prelome rebara. Prelomi kičme: Ovi prelomi su ozbiljni, ali ređi u odnosu na druge. Obično nastaju prilikom teških padova ili sa visine i naročito kod ljudi sa prethodnim problemima sa kičmenim stubom - obajašnjava fizioterapeut. 

Uzroci povećanog rizika od padova

Padovi tokom zime nisu retkost, a nekoliko faktora značajno povećavaju rizik. 

- To su pre svega klizave površine - led i sneg često prekrivaju trotoare i prilaze kućama. Nedostatak adekvatnog održavanja ovih površina značajno doprinosi broju povreda.
Zatim to je i neodgovarajuća obuća - cipele sa tankim i glatkim đonovima nisu predviđene za kretanje po klizavim površinama.

Rizik povećava i nedovoljna vidljivost. Tokom zimskih dana, kada je svetlost ograničena, postoji veći rizik od spoticanja i padova. Takođe, stariji ljudi i osobe sa smanjenom pokretljivošću često nemaju dovoljno snage ili refleksa da se zaustave ili pravilno dočekuju prilikom pada.

Kako sprečiti padove i povrede tokom zime?

- Prevencija povreda počinje odgovarajućom pripremom. Nosite obuću sa dobrim prianjanjem: Izaberite cipele sa gumiranim đonovima i dubokim šarama koje smanjuju klizanje. Hodajte polako i svesno, naročito na površinama prekrivenim snegom ili ledom. Starijim osobama se preporučuje upotreba štapova ili hodalica sa protivkliznim nastavcima - objašnjava Anđelkov. 

Takođe, ako živite u kući ili zgradi, redovno čistite trotoare i prilaze, koristeći so ili pesak za dodatnu sigurnost. Važno je i da se prilagodite vremenskim uslovima. Izbegavajte izlazak iz kuće tokom najhladnijih i najklizavijih dana, osim ako nije neophodno.

Reakcija nakon povrede

Ako do povrede ipak dođe, pravovremena reakcija je ključna za smanjenje posledica i ubrzanje oporavka. Naš sagovornik predlaže sledeće korake:

• Ostanite mirni: Nepokretnost povređenog dela tela ključna je za sprečavanje dodatnih komplikacija.
• Primena leda: Led na povređeno mesto može smanjiti otok i ublažiti bol, ali ga ne treba stavljati direktno na kožu.
• Potražite medicinsku pomoć: Što pre se obratite lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi dijagnoze i tretmana.
• Prva pomoć: Ako ste u situaciji da imobilizujete povređeni deo, upotrebite šal, daske ili slične predmete.

Proces oporavka

Oporavak od preloma kostiju može biti dugotrajan i zahteva strpljenje, ali pravilna terapija i nega mogu značajno ubrzati proces. Ovo su neke od osnovnih faza oporavka:

• Imobilizacija: Povređeni deo tela se stabilizuje pomoću gipsa ili ortoze kako bi se omogućilo pravilno zarastanje.
• Fizioterapija: Nakon uklanjanja gipsa, ključno je raditi na vraćanju pokretljivosti i jačanju mišića kao i smanjenju bola i otoka koji su često prisutni. Fizioterapeut može prilagoditi vežbe specifično za povređeni deo tela.
• Pravilna ishrana: Unos hrane bogate kalcijumom i vitaminom D može znatno doprineti zarastanju kostiju.
• Strpljenje i doslednost: Zarastanje kostiju nije trenutni proces. Potrebno je vreme, ali i posvećenost rehabilitaciji.

Poseban osvrt na starije građane

- Stariji ljudi predstavljaju najugroženiju grupu tokom zimskih meseci. Njihova smanjena gustina kostiju, slabiji mišićni tonus i sporiji refleksi doprinose većem riziku od povreda - kaže Anđelkov. 

Prevencija kod starijih osoba zahteva dodatnu pažnju:

• Redovni pregledi: Kontrola gustine kostiju može ukazati na potencijalne rizike i omogućiti pravovremenu terapiju osteoporoze.
• Dodaci ishrani:Vitamini i suplementi koji jačaju kosti treba da budu deo njihove svakodnevne rutine.
• Sigurna okolina: Kuće i stanovi treba da budu prilagođeni tako da se smanji rizik od spoticanja i padova.

Zimski sportovi - rizik i zadovoljstvo

- Za mnoge, zima je sinonim za aktivnosti poput skijanja, sankanja ili klizanja. I dok ove aktivnosti donose radost i rekreaciju, takođe nose i povećan rizik od povreda. Kako bi uživanje u zimskim sportovima bilo sigurno, ključno je pridrzavati se sledećih pravila:

• Pravilna oprema: Koristite adekvatnu zaštitnu opremu, kao što su kacige i štitnici.
• Prilagodite aktivnosti svom nivou: Početnici bi trebalo da biraju lakše staze i postepeno napreduju.
• Zagrevanje: Pre svake fizičke aktivnosti, odvojite vreme za zagrevanje mišića.
• Fizička sprema: Pre svake skijaške sezone potrebno je sprovesti adekvatnu pripremu u vidu vežbi za jačanje mišića celog tela u trajanju bar od dva meseca ali sa posebni osvrtom na noge.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Dugoročne posledice povreda glave mogu da se jave i godinama kasnije: Šta je važno znati?