Gojaznost i insulinska rezistencija: Endokrinolog objašnjava tihu vezu koja vodi u hronične bolesti

- Gojaznostdanas nije samo estetski problem – ona je ozbiljan zdravstveni poremećaj koji stoji u osnovi brojnih hroničnih bolesti. Ključna karika koja povezuje gojaznost sa dijabetesom, povišenim pritiskom, infertilitetom, pa čak i malignim bolestima, jeste insulinska rezistencija - kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog i objašnjava šta je insulinska rezistencija i zašto je opasna.

* gojaznost

* metabolički sindrom

* predijabetes i dijabetes tipa 2

* sindrom policističnih jajnika

* infertilitet

Kako slatkiši „teraju“ insulin da skače?

Svaki put kada pojedemo slatkiš ili popijemo zaslađeni napitak, pankreas reaguje obilnim lučenjem insulina.
Što se to češće dešava – skokovi insulina su sve veći, a ćelije postaju sve neosetljivije.

- Ovaj proces se jasno vidi na testu opterećenja glukozom (OGTT), koji se rutinski radi kod gojaznih osoba. Kod osoba normalne težine insulin se nakon testa brzo vraća u normalu. Kod gojaznih – insulin ostaje višestruko povišen i satima nakon unosa šećera. Što je osoba gojaznija, insulin u krvi je viši.

Ključevi i brave: najjednostavnije objašnjenje problema

Insulin možemo zamisliti kao ključ, a insulinske receptore na ćelijama kao brave.

Kod zdrave osobe postoji dovoljan broj brava i insulin lako „otključava“ ćeliju.

Kod gojaznih osoba:

* ima previše ključeva (insulina), ali premalo brava (receptora)

* mnoge brave su „zablokirane“ stalno povišenim insulinom

* Rezultat: šećer ostaje u krvi, a ćelije gladuju – to je insulinska rezistencija

Može li se insulinska rezistencija smanjiti?

- Odgovor je – može. Dobra vest je da je insulinska rezistencija reverzibilna, posebno u ranim fazama. Ključni koraci su: izbacivanje prostih šećera i slatkih napitaka, gubitak telesne težine, pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. Kako nivo insulina opada, receptori se postepeno „odblokiraju“, šećer ponovo ulazi u ćelije, a metabolizam se normalizuje - navodi dr Dimitrijević Srećković. 

Mediteranska ishrana – saveznik zdravog insulina

Doktorka ističe da su mnoga istraživanja pokazala da mediteranska ishrana ima izuzetno povoljne efekte kod osoba sa insulinskom rezistencijom, metaboličkim sindromom, predijabetesom i dijabetesom tipa 2, hipertenzijom, masnom jetrom, infertilitetom i depresijom.

- Mediteranska ishrana ne dovodi do naglih skokova insulina i značajno smanjuje rizik od hroničnih bolesti - kaže doktorka. 

Metabolički sindrom – kada se rizici udruže

Naša sagovornica da se metabolički sindrom dijagnostikuje ako su prisutna tri ili više sledećih faktora: stomačna gojaznost, povišen šećer u krvi, povišen krvni pritisak, visoki trigliceridi, nizak „dobar“ HDL holesterol

- Ovo stanje direktno vodi ka dijabetesu tipa 2, infarktu i moždanom udaru. 

Alarmantni podaci - deca i mladi u riziku

Dijabetes tipa 2, nekada bolest starijih, danas se sve češće otkriva kod dece i adolescenata.

- Naša istraživanja u Srbiji pokazala su zabrinjavajuću učestalost predijabetesa i metaboličkog sindroma kod mladih, naročito onih sa stomačnom gojaznošću - navodi doktorka i upozorava da se već u ranim godinama javljaju - hiperinsulinizam, povišeni trigliceridi, nizak HDL holesterol i povišen krvni pritisak Ako se ne reaguje na vreme, posledice se mogu javiti već u trećoj ili četvrtoj deceniji života.

Stomačno masno tkivo – hormonski aktivan organ

Prema rečima naše sagovornice masno tkivo u predelu stomaka nije „pasivno“.

- Ono luči zapaljenske faktore, remeti dejstvo insulina, povećava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i karcinoma. Zbog toga je obim struka jedan od najvažnijih pokazatelja zdravstvenog rizika.

Znanje i navike spašavaju zdravlje

Epidemija gojaznosti i dijabetesa nije neminovna.
- Pravovremena dijagnoza, promena ishrane i životnih navika mogu preokrenuti tok bolesti – kod odraslih, ali i kod dece. Zdrav insulin znači zdrav organizam.

OD INSULINSKE REZISTENCIJE DO DIJABETESA KRATAK JE PUT: Kako da izbegnete ili bar odložite bolest