Kako hronični stres uništava vaše zube? Stomatolog savetuje kako da ih zaštitite

Iako stres najpre povezujemo sa kardiovaskularnim sistemom ili mentalnim zdravljem, stomatolozi su često prvi koji na osnovu stanja zuba i desni mogu da dijagnostikuju da osoba prolazi kroz težak period.

- Jedna od najčešćih manifestacija stresa u stomatologiji je bruksizam – nesvesno stezanje i škrgutanje zubima. Najveći problem je što se ovo najčešće dešava tokom noći, u dubokom snu, kada mozak pokušava da „preradi“ dnevne probleme - kaže dr Dujevski. 

Zato je važno na vreme prepoznati njegove simptome, jer ovaj problem vremenom značajno može oštetiti zube. 

- Čak i ako ne osećate direktan bol, obratite pažnju na jutarnje simptome: tup bol u predelu slepoočnica koji liči na glavobolju, osećaj „umora“ u vilici pri žvakanju doručka ili pojačana osetljivost zuba na hladno. Ako se bruksizam ne tretira, zubi gube svoju visinu, postaju zaravnjeni (kao da su „isturpijani“), a na rubovima se mogu javiti sitne naprsline u gleđi koje su ulazna vrata za karijes i dalja propadanja.

Hronični stres i zdravlje desni

Mnogi pacijenti se iznenade kada saznaju da stres može biti okidač za krvarenje desni.

- Objašnjenje leži u biologiji: pod stresom telo luči više kortizola (hormona stresa) koji ima imunosupresivno dejstvo. To znači da se vaše desni teže bore protiv bakterija u plaku. Kao posledica, javlja se pojačana upala (gingivitis), desni postaju crvene i otečene, a u težim slučajevima dolazi do ubrzanog povlačenja desni i gubitka koštane mase. Stres ne uzrokuje parodontopatiju direktno, ali drastično ubrzava njen napredak i otežava lečenje - kaže naša sagovornica. 

Stres vremenom može dovesi i do pucanje zuba i preosetljivosti.

- Zbog stalnog mehaničkog pritiska prilikom stezanja vilice, zubi su pod konstantnim „zamorom materijala“. Često vidimo pacijente kojima su zubi zdravi (bez karijesa), ali se javljaju zbog pucanja krunice, ispadanja plombi ili odlamanja delova zuba. Preosetljivost na toplo i hladno je takođe česta pojava jer se zbog stiskanja zuba „troši“ zaštitni sloj gleđi, čime se izlaže dentin.

Poseban problem su poremećaji viličnog zgloba (TMZ).

- Ako čujete pucketanje ili preskakanje viličnog zgloba dok otvarate usta, ili osećate bol koji se širi ka uvetu, verovatno je reč o tenziji mišića izazvanoj stresom. Mnogi ljudi godinama piju lekove protiv glavobolje, ne sluteći da uzrok leži u preopterećenom zglobu vilice koji je pod stalnim grčem.

Šta možete da preduzmete?

Odbrana od posledica stresa zahteva multidisciplinarni pristup.

• Stomatološki splintovi: Izrađuju se individualni silikonski štitnici (nagriznih splintova) koje pacijent nosi tokom noći. Oni ne sprečavaju škrgutanje, ali preuzimaju silu na sebe, štiteći zube od trošenja i opuštajući mišiće.
• Svesna kontrola tokom dana: Naučite da pratite svoju vilicu. Zubi treba da se dodiruju samo dok žvaćete hranu. U svim ostalim situacijama, trebalo bi da postoji mali razmak između gornjih i donjih zuba.
• Masaža i topli oblozi: Jednostavne vežbe opuštanja mišića lica mogu značajno smanjiti tenziju u zglobu.
• Izbegavanje „samolečenja“:Najveća greška je kupovina univerzalnih štitnika u sportskim radnjama. Oni nisu anatomski prilagođeni i mogu napraviti više štete nego koristi vašem zagrižaju.

Zdravlje usta i zuba je ogledalo opšteg stanja organizma. Ignorisanje stresa ne pogađa samo vaš um, već ostavlja trajne ožiljke na vašem osmehu.

- Moja preporuka pacijentima je da ne čekaju bol. Bol je znak da je šteta već nastala. Redovne kontrole i pravovremena zaštita splintovima su mala investicija u poređenju sa komplikovanim i skupim procedurama koje su neophodne kada zubi jednom popucaju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Zbog čega se javlja noćno škrgutanje zubima? Ukoliko se ne leči, trajno oštećuje krunice