Da li osteoporoza daje znake pre preloma? Endokrinolog otkriva najčešće greške u prevenciji i lečenju
Osteoporoza se najčešće otkriva tek kada dođe do preloma, jer bolest godinama može da napreduje bez bolova i jasnih upozorenja. Zbog toga mnogi veruju da su im kosti zdrave sve dok se nešto ne slomi, pa na pregled odlaze kasno, kada je koštana masa već značajno smanjena. Uz to, osteoporoza se i dalje pogrešno vezuje isključivo za starije žene, iako može da pogodi i muškarce i mlađe osobe sa određenim faktorima rizika. Koje su najčešće zablude o ovoj bolesti, kada bi trebalo proveriti gustinu kosti i kako danas izgleda savremeno lečenje, objašnjava za naš portal primarijus dr Marko Stojanović sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS, docent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
- Osteoporoza je hronična, progresivna metabolička bolest, kod koje smanjenje mineralne gustine kosti i narušavanje njihove mikrostrukture dovodi do povećanja rizika za prelome. Veliki izazov leži u podmuklom, postepenom razvoju ove bolesti koja često ostaje neotkrivena pre svojih krajnjih komplikacija. Otuda nadimak "tihi kradljivac kostiju". Uticajem na ukupno stanovništvo, velikim potencijalom za nastanak invaliditeta, pogoršavanje drugih bolesti i smanjenje kvaliteta života i dugovečnosti, osteporoza je važan javnozdravstveni problem posebno u zemljama sa sve starijim stanovništvom. Podizanje sveti kod lekara i kod ukupnog stanovništva je ključno u borbi protiv ove "tihe epidemije" opterećene kašnjenjem u dijagnostici, blagovremenom započinjanju ili dinamičnom prelasku na moćnije vidove lečenja – objašnjava doc. prim. dr Stojanović.
Koje osobe su u najvećem riziku i koji su najvažniji faktori rizika?
- Glavninu pacijenata sa osteoporozom čine žene nakon menopauze kada zaštitni efekat polnih hormona prestaje. Međutim, osteoporoza nipošto nije isključivo bolest žena ili samo ove starosne grupe. Problem je što se u netipičnim grupama, kao što su muškarci ili mladi, na osteoporozu ne misli dovoljno. Pored porodičnog opterećenja, u rizike spadaju i preterano mala telesna masa, bolesti sistema za varenje koje otežavaju iskorišćenje hranljivih materija, produžena nepokretnost usled bolesti ili povrede, preteran unos alkohola, kola pića i pušenje duvana, pasivan način života sa malo fizičke aktivnosti. Posebno je opasno ukoliko ovi faktori rizika deluju od mladosti, pa se ponekad zato i govori da je osteoporoza "bolest koja nastaje u mladosti, a probleme pravi u starosti".
Kada bi trebalo prvi put proveriti gustinu kosti i ko bi trebalo redovno da ide na ta merenja?
- Merenje mineralne gustine kosti, kao glavni način otkrivanja i praćenja osteoporze je lak, brz, bezbedan i ekonomičan pregled koji se sprovodi na aparatu za osteodenzitometriju koji nazivamo skraćeno DXA. Savetuje se ženama neposredno pred ili odmah po ulasku u menopauzu, kada je najbrži gubitak koštane mase. Takođe se savetuje svima koji su zbog svojih bolesti ili lečenja u riziku od pojave osteoporoze. Nakon preloma koji je nastao bez dejstva velike sile obavezno treba proveriti mineralnu gustinu kosti. Pored DXA pregleda koristimo i softverske metode izračunavanja ukupnog desetogodišnjeg rizika za prelome, gde pored vrednosti izmerene mineralne gustine najznačajnije faktore čini podaci o prethodnim prelomima pri maloj sili i hroničnom dejstvu faktora rizika.
Koji su prvi znaci osteoporoze i da li bolest može da se prepozna pre preloma?
- Važno je da ispravimo zabludu kod pacijenata, a ponekad i lekara, da će osoba osetiti kada bude imala osteoporozu. Osteoporoza tipično nije bolest "koja boli". Bol ukoliko se javi je obično vezan za prelome i predstavlja kasni znak. Može to biti dramatičan prelom ruke, noge ili kuka koji ortopedi zbrinjavaju, ili još češće podmukli, okultni, prelomi kičmenih pršljenova koje prate bol u leđima i smanjenje telesne visine, ali često prođu nezapaženo. Ključno je da ranim prepoznavanjem faktora rizika (u vidu nasleđa, bolesti, lekova, stila života) ili znakova osnovne bolesti koja uzrokuje osteoporozu, kao i sistematskim skriningom osoba u riziku (posebno, ali ne jedino žena u menopauzi) otkrijemo osteoporozu pre nastanka preloma.
Koje savremene terapije danas postoje i kako se bira odgovarajući lek?
- Ključno je da lečenje osteoporoze bude vođeno procenom individualnog rizika za prelome, ali i dinamično ispraćeno pravovremenim prelaskom na potentnije terapije kada je to potrebno. Pre započinjanja ciljanih lekova za osteoporozu, nezaobilazan preduslov je postizanje i održavanje normalnog nivoa vitamina D. Važno je ne zaboraviti da brojne podgrupe pacijenata, zbog svojih poznih godina, oboljenja bubrega ili jetre, ili pridruženih drugih lekova, ne mogu da iskoriste običan vitamin D - holekalciferol, već iskjučivo aktivni vitamin D - kalcitriol. Lekovi prve linije za osteoporozu su bisfosfonati koji se mogu primenjivati oralno jednom sedmično ili jednom mesečno, ili putem venske infuzije tromesečno. Venska primena snažnije deluje, ali nalaže i nešto veću potrebu za oprezom. Teže oštećenje funkcije bubrega ograničava primenu ovih lekova, a problemi s jednjakom ili želudcem ograničavaju primenu oralnih oblika.
- Kod osoba sa inicijalno visokim rizikom u vidu ponavljanih ili nedavih patoloških preloma i vrlo lošim osteodenzitometrijskim nalazom, ili kod kojih pojava novih preloma ili pogoršanje DXA nalaza sugerišu neuspeh bisfosfonata, moramo na vreme da pređemo na moćnije savremene vidove lečenja. Denosumab je biološki lek, antitelo, koje deluje u istom smeru kao bisfosfonati sprečavajući razgradnju kosti, ali neuporedivo snažnije, brže i konfornijom primenom samo dvaput godišnje poktožnom injekcijom. Teriparatid kada se primenjuje u vidu svakodnevnih potkožnih injekcija, koristi pozitivne osobine paratiroidnog hormona da snažno i direktno izgrađuje kost tokom dve godine nakon kojih je obavezno nadovezati denosumaba ili bisfosfonate koji čuvaju postignute pozitivne efekte.
Da li osteoporoza može da se zaustavi i da li je moguće povećati gustinu kosti?
- Savremeni lekovi za osteoporozu, posebno teriparatid i denosumab, postižu impresivna poboljšanja mineralne gustine kosti što dokazano smanjuje rizik za prelome. Međutim, važno je da i pacijenti i lekari posmatraju osteoporozu kao hroničnu bolest, a našu borbu da smanjimo rizike za prelome kao zajedničku dugotrajnu misiju različitih specijalnosti, samih pacijenata, porodica i šire zajednice. Rizik smanjujemo ali on ne nestaje i oprez od padova, izbegavanje faktora rizika, adekvatna ishrana, primena vitamina D u odgovarajućem obliku i dozi, kao i redovne kontrole ostaju trajna obaveza.
Koje greške ljudi najčešće prave kada je reč o prevenciji i lečenju osteoporoze?
- Prevenciju osteoporoze, na ličnom i šire društvenom planu, moramo početi od mladosti, kada se formira “banka kosti” koja se potom polako troši tokom celog života a najviše posle menopauze. Osteoporoza je u mnogome još jedna od bolesti savremenog, često nezdravog načina življenja. Adekvatan unos namirnica bogatih kalcijumom, postizanje i održavanje optimalnog nivoa vitamina D, aktivan stil života, održanje mišićne mase i snage, uzrdržavanje od alkohola, kola pića i duvana su važne mere prevencije. Ukoliko propustimo priliku za primarnu prevenciju, odnosno otkrivanje pre prvog preloma, imperativ za sve nas je da sprovedemo barem sekundarnu prevenciju, da otkrivanjem i saveremenim lečenjem osteoporoze sprečimo pojavu svake naredne frakture kod iste osobe - poručuje doc. prim. dr Marko Stojanović.
