Kako prepoznati visokofunkcionalni autizam? Logoped otkriva suptilne znake i kada potražiti stručnu pomoć
Autizam nije uvek lako prepoznati, naročito kada je reč o deci koja govore, brzo uče i imaju očuvane intelektualne sposobnosti. Kod visokofunkcionalnog autizma znaci su često blagi i mogu da se protumače kao stidljivost, tvrdoglavost ili specifični karakter deteta. Međutim, teškoće u socijalnoj komunikaciji i razumevanju neverbalnih signala ne nestaju same od sebe, ali kada se na vreme prepoznaju, uz stručnu podršku dete može da razvije veštine koje mu pomažu da sigurnije i lakše funkcioniše u kolektivu, kaže za naš portal Marijana Mirković, master logoped.
- Visokofunkcionalni autizam nije dijagnoza, već neformalni termin kojim se označava blaži oblik poremećaja iz spektra autizma (od ukupno tri), što podrazumeva da je detetu potrebna manja svakodnevna pomoć i podrška. Deca i osobe sa autizmom koje imaju prosečnu ili nadprosečnu inteligenciju, govore, čitaju, pišu i ovladavaju svakodnevnim životnim veštinama (ishrana, samonega, samoposluživanje), svrstavaju se u ovaj nivo, ali imaju teškoće u socijalnoj interakciji i komunikaciji - objašnjava logoped.
Kod dece sa visokofunkcionalnim autizmom rano uočavanje simptoma maskira uredan ili skoro uredan razvoj govora i intelektualne sposobnosti, uz blaga odstupanja u socijalnoj interakciji.
- Ova deca brzo i lako uče njima zanimljive sadržaje, rano nauče da čitaju i pišu, pokazuju izrazita interesovanja i čak izuzetan talenat u pojedinim oblastima. Iz tih razloga roditelji na ranom uzrastu mogu da ne primete "neobičnosti" u socioemocionalnom razvoju, jer im je pažnja usmerena na jake strane deteta. Neki roditelji ne primećuju izmenjenu melodiju glasa, ponavljanje reči ili fraza bez razumevanja, stereotipno ponašanje, dok ima i onih koji opažaju neobičnosti, ali im je teško da to sebi priznaju - sugeriše naša sagovornica.
Najčešće teškoće su u nerazumevanju neverbalne komunikacije - izraza lica, govora tela, intonacije i socijalnih signala. Dete može da izbegava kontakt pogledom, da se ne odaziva na ime ili da ne razume naloge bez ponavljanja. Iako ima bogat rečnik, teško započinje i održava dijalog, sklono je monolozima o uskim interesovanjima i teško se prebacuje sa jedne teme na drugu.
- Česte su teškoće u razumevanju ironije, šale i figurativnog jezika. Naravno, ne postoje dva ista deteta sa dijagnozom autizma, jer svako može ispoljavati različite simptome na planu govora, komunikacije i ponašanja - naglašava Marijana Mirković.
Kako prepoznati prve znake?
Razlika se može primetiti već do druge ili treće godine, kada bi dete trebalo da pokazuje interesovanje za igru i komunikaciju sa porodicom i vršnjacima.
- Važno je obratiti pažnju na kontakt očima, na to da li dete koristi govor u komunikativne svrhe ili govori više za sebe, ponavljajući naučene fraze van konteksta. Treba posmatrati da li više obraća pažnju na predmete nego na osobe, da li pokazuje senzornu osetljivost na miris, ukus, dodir, zvuk ili svetlost, da li izbegava igru sa vršnjacima, da li je sklono rutinama i da li ga promene uznemiravaju - otkriva logoped.
Dete sa autizmom često želi da komunicira, ali ne zna kako, pa to čini na neodgovarajući način. Umesto da priđe drugu, postavi pitanje, ono ga štipa, gura ili povlači za kosu. Zbog takvog ponašanja može da bude etiketirano kao "nevaspitano", iako razlog nije neposlušnost, već nerazumevanje socijalnih pravila.
- Iz tih razloga vršnjaci mogu ga omalovažavaju, ismevaju, fizički zlostavljaju, tretiraju kao manje vrednog, nazivaju "čudakom". Nekada mogu da dobiju etiketu od vaspitača ili nastavnika da su "nevaspitana", jer im nije poznat razlog njihovog neadekvatnog ponašanja. Zbog nerazumevanja i nemogućnosti da adekvatno odgovore na zadatak, mogu da dobijaju niže ocene od zasluženih. Zato je važno da vaspitači i nastavnici razumeju njihove osobenosti i približe ih vršnjacima kroz razgovor i edukaciju - savetuje naša sagovornica.
Kada je pravo vreme za pomoć?
Pravo vreme za reagovanje je čim roditelji primete da nešto nije u redu, posebno ako dete koje govori izbegava razgovor ili se ne uklapa u igru sa vršnjacima.
- Roditelji se prvo obraćaju pedijatru, koji primenjuje razvojni skrining i po potrebi upućuje dete na detaljniju dijagnostičku procenu kod stručnjaka. Preporučuje se razvojni i bihejvioralni skrining sa 9, 18 i 30 meseci, a ako postoji zabrinutost, i ranije. Rana podrška obuhvata kognitivno-bihejvioralnu terapiju, trening socijalnih veština i logopedski tretman - ističe Marijana Mirković.
Rana stručna podrška je neophodna za svu decu koja odstupaju u razvoju. Kada se odstupanja na vreme uoče i započne sa odgovarajućim tretmanom, rezultati su bolji.
- Detetu će se pomoći da minimizira svoju različitost, da bolje razume i izrazi svoje misli i osećanja, kao i da razvije adaptivne i socijalne veštine neophodne za lakše funkcionisanje u društvu. Iako je ovaj oblik autizma blag, i dalje zahteva pažnju i razumevanje okoline. Istraživanja pokazuju da rana dijagnostika i intervencija značajno poboljšavaju uspešnost ove dece, dok svaka godina odlaganja smanjuje mogućnosti pravovremenog razvoja. Autizam ne mora da bude prepreka za uspešan život, ali zahteva razumevanje i prilagođavanje - poručuje Marijana Mirković, master logoped.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
