Kako sprečiti obostranu upalu pluća? Doktor otkriva ko je u najvećem riziku i kako stanje postaje opasno
Zdravstveno stanje Ivice Dačića, koji se već nekoliko dana nalazi na bolničkom lečenju zbog obostrane upale pluća, skrenulo pažnju javnosti na stanje koje u početku može da deluje kao "teža prehlada", ali u pojedinim slučajevima predstavlja ozbiljnu, pa i životno ugrožavajuću dijagnozu. Kada su zahvaćena oba plućna krila, organizam ostaje bez mogućnosti da "nadoknadi" izgubljenu funkciju disanja, a rizik od komplikacija značajno raste, posebno kod hroničnih bolesnika i pušača.
O faktorima rizika, načinima lečenja i tome šta sami možemo da preduzmemo kako bismo se zaštitli od ove bolesti razgovarali smo sa dr med. Nikolom Piljićem, doktorom medicine, doktorandom, osnivačem i predesdnikom Nacionalne inicijative nepušača Srbije.
- Obostrana upala pluća, poznata i kao bilateralna pneumonija, je zapaljensko oboljenje donjih disajnih puteva kod kog su zahvaćena oba plućna krila istovremeno. Pluća predstavljaju organ odgovoran za razmenu gasova, unos kiseonika u krv i eliminaciju ugljen-dioksida iz organizma. Kada je zahvaćeno samo jedno plućno krilo, zdravo krilo može delimično preuzeti njegovu funkciju i ublažiti posledice bolesti. Kod obostranih upala ova kompenzacija je značajno ograničena, što povećava rizik od poremećaja disanja, pada nivoa kiseonika u krvi i drugih komplikacija - navodi dr Piljić.
Najčešći uzročnici su infektivni agensi, bakterije i virusi. Kod imunokompromitovanih osoba uzrok mogu biti i gljivične infekcije.
- Teži oblici češće se viđaju kod starijih osoba, hroničnih bolesnika i pušača. Posebno su ugrožene osobe sa hroničnim plućnim bolestima poput HOBP-a, srčanom i bubrežnom insuficijencijom, dijabetesom i malignim bolestima, kao i osobe sa oslabljenim imunim odgovorom. Navedena oboljenja dodatno smanjuju sposobnost organizma da se izbori sa infekcijom - upozorava naš sagovornik.
Aktivno i pasivno pušenje oštećuje disajne puteve, remeti funkciju trepljastog epitela i slabi lokalne odbrambene mehanizme pluća, što povećava verovatnoću infekcije i razvoja težeg oblika bolesti, dodaje doktor.
Klinička slika i komplikacije
Klinička slika obostranih upala pluća u osnovi je slična jednostranim, ali su simptomi često izraženiji.
- Najčešći simptomi uključuju povišenu telesnu temperaturu, suv ili produktivan kašalj sa iskašljavanjem, bol u grudima pri disanju i/ili kašlju, izraženu malaksalost i progresivno otežano disanje. Smanjena oksigenacija može dovesti do ubrzanog disanja, ubrzanog rada srca i osećaja nedostatka vazduha. Kod starijih osoba simptomi mogu biti atipični, pa se umesto jasne respiratorne simptomatologije najpre mogu javiti konfuzija i pospanost - opominje dr Piljić.
Ozbiljna komplikacija obostrane upale pluća je razvoj akutne respiratorne insuficijencije, a u najtežim slučajevima i sindroma akutnog respiratornog distresa (ARDS).
- U tim situacijama primenjuje se kiseonična terapija, a kod bolesnika sa izraženim poremećajem razmene gasova može biti potrebna neinvazivna ili invazivna mehanička ventilacija. Važno je naglasiti da mehanička ventilacija ne leči osnovni uzrok bolesti, već predstavlja potporu disanju dok se osnovno oboljenje ne stavi pod kontrolu - ističe doktor.
Lečenje zavisi od uzroka i težine bolesti
Terapija zavisi od uzroka i težine bolesti. Antibiotici se primenjuju kod bakterijskih infekcija, dok se kod određenih virusnih i gljivičnih infekcija koriste specifični lekovi, antivirusni lekovi odnosno antimikotici.
- Pored etiološke terapije, važna je i suportivna i simptomatska terapija koja podrazumeva adekvatnu hidrataciju, kontrolu telesne temperature i ublažavanje drugih simptoma - navodi doktor.
Kako sprečiti
Prevencija se zasniva na prestanku pušenja i izbegavanju izlaganja duvanskom dimu i aerosolima duvanskih i nikotinskih proizvoda, redovnoj kontroli hroničnih bolesti, kao i vakcinaciji protiv pneumokoka i sezonskog gripa kod osoba iz rizičnih grupa, savetuje naš sagovornik.
- Obostrana upala pluća predstavlja ozbiljno, potencijalno životno ugrožavajuće stanje. Pravovremeno prepoznavanje simptoma, blagovremeno javljanje lekaru i započinjanje lečenja ključni su za povoljan ishod bolesti - poručuje dr Nikola Piljić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
