Jetra najviše strada zbog ovih navika: Prof. dr Stojiljković otkriva šta odmah da izbacite
Promena načina ishrane, industrijski proizvodi i skriveni sastojci doveli su do toga da se jetra svakodnevno opterećuje, često bez jasnih simptoma koji bi na vreme upozorili da nešto nije u redu. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da oštećenje ne nastaje naglo, već prolazi kroz faze koje uglavnom prolaze neprimećeno, objašnjava na svom Instagram nalogu prof. dr Staniša Stojiljković, profesor, predavač, nutricionista i fiziolog.
- Pre masne jetre i ciroze javlja se fibroza, odnosno otvrdnjavanje tkiva i promena u ćelijama jetre. To je trenutak kada još možemo mnogo da uradimo ako reagujemo na vreme. Ključ upravo u ranom prepoznavanju i promeni svakodnevnih navika, pre nego što dođe do ozbiljnijih posledica - navodi profesor i dodaje da za razliku od ranijih decenija, kada je alkohol bio glavni uzrok, danas se masna jetra mnogo češće razvija kao posledica ishrane.
- Mi zapravo jetru svakodnevno "toksikujemo", a da toga nismo ni svesni. Problem su pre svega fruktozni sirup i slatkiši koji nas navlače da jedemo dok ih ima, ali i slane grickalice, naročito ako sadrže mononatrijum glutamat (E621), jer podstiču prejedanje. Palmino ulje je dodatni problem, jer ga danas ima gotovo svuda, od keksa do margarina - upozorava prof. dr Stojiljković.
Takva ishrana ne utiče samo na nakupljanje masti u jetri, već i na način na koji organizam obrađuje supstance koje dolaze iz sistema za varenje. Upravo zato, kako naglašava profesor, cilj nije samo u tome šta ćemo dodati u ishranu, već pre svega šta ćemo iz nje ukloniti.
- Pored šećera i masti, pažnju bi trebalo obratiti i na unos gvožđa. Jetra ga skladišti zajedno sa drugim supstancama, ali njegov višak može da doprinese stvaranju slobodnih radikala i dodatnom oštećenju tkiva, zbog čega se u periodima "čišćenja" savetuje uzdržavanje kada je reč o crvenom mesu - sugeriše profesor.
Uz svaki obrok par oraha
Dobra vest je da jetra ima veliku sposobnost oporavka, ali samo ako joj se omogući da se rastereti. To ne podrazumeva komplikovane režime, već jednostavne promene u svakodnevnoj ishrani.
- Nije loše uz svaki obrok pojesti nekoliko oraha, a povrće bi trebalo da bude osnova. Šargarepa je dostupna tokom cele godine, bundeva može da bude i glavno jelo, a obroci bi generalno trebalo da budu jednostavniji, sa manje mesa i više biljnih namirnica - savetuje prof. dr Stojiljković.
Pelin, zeolit, aktivni ugalj
Kada je reč o "čišćenju" jetre, on upozorava da univerzalna rešenja ne postoje i da svaki pristup mora da bude prilagođen stanju organizma.
- Znamo da se pelin koristi, kao i stomaklija rakija koja je ranije služila kao stimulans za metabolizam. Postoje i druge supstance koje mogu da pomognu da manje toksina dospe u jetru preko digestivnog trakta - glina, zeolit ili medicinski aktivni ugalj, ali sve to mora da bude vremenski ograničeno i prilagođeno stanju organizma - navodi profesor i dodaje:
- Ako imamo nadutost, probleme sa zglobovima, autoimune bolesti, dijabetes ili povišen pritisak, ideja je da se smanji intenzitet daljeg napredovanja tih procesa. Kada rasteretimo jetru, ne delujemo samo na jedan organ, već na čitav organizam. Zato je najvažnije da imamo jasnu sliku stanja, takozvanu mapu organizma, i da na osnovu toga odredimo pristup - zaključuje prof. dr Staniša Stojiljković.
