Bakterije u ustima: Stomatolog otkriva kako ih držati pod kontrolom
U usnoj dupljisvakodnevno se odvija tihi, nevidljivi život čitave zajednice mikroorganizama – oralnog mikrobioma. Iako ga ne primećujemo, njegov uticaj na naše zdravlje je značajan, često i presudan. Ravnoteža između „dobrih“ i „loših“ bakterija ne odražava se samo na stanje zuba i desni, već može biti i prvi signal da se u organizmu nešto menja. Zato briga o oralnom zdravlju nije samo pitanje estetike, već važan korak ka očuvanju celokupnog zdravlja.
- Oralni mikrobiom,odnosno bakterije koje su prisutne u usnoj duplji, karakteriše visoka kompleksnost i raznovrsnost, uslovljena prisustvom različitih struktura, kao što su tvrde zubne površine, desni, jezik i oralna sluzokoža. Za razliku od crevnog i kožnog mikrobioma, oralni mikrobiom je kontinuirano izložen spoljašnjim uticajima, uključujući unos hrane, delovanje pljuvačke i kontakt sa spoljašnjom sredinom - objašnjava dr sci. Nataša Pejčić, stomatolog.
Dok crevni mikrobiom ima dominantnu ulogu u regulaciji metabolizma i imunoloških funkcija, a kožni mikrobiom predstavlja primarnu zaštitnu barijeru, oralni mikrobiom se može posmatrati kao rani indikator poremećaja ravnoteže u organizmu.
- Kliničke manifestacije disbalansa često se prvo ispoljavaju upravo u usnoj duplji. Poremećaj odnosa dobrih i loših bakterija (oralna disbioza) može biti posledica različitih faktora. Neadekvatna ishrana, naročito povećan unos fermentabilnih ugljenih hidrata, loša oralna higijena i upotreba duvanskih proizvoda doprinose povećanju broja patogenih mikroorganizama. Pored toga, hormonske promene (npr. tokom menopauze), kao i primena određenih lekova, uključujući antibiotike, mogu značajno uticati na narušavanje mikrobiološke ravnoteže.
Ono što se prvo primeti kada dođe do poremećaja odnosa dobrih i loših bakterija u usnoj duplji jeste gingivalno krvarenje, zadah iz usta i povećana osetljivost zuba.
- Takođe, može se javiti subjektivni osećaj suvoće usta i opšti osećaj nelagode u usnoj duplji. Terapijski pristup usmeren je ka ponovnom uspostavljanju mikrobiološke ravnoteže, pri čemu osnovu čine adekvatna oralna higijena, profesionalno uklanjanje naslaga i korekcija ishrane. Savremeni koncepti naglašavaju da cilj terapije nije eliminacija svih mikroorganizama, već selektivna modulacija mikrobioma u korist korisnih bakterijskih vrsta - ističe dr Pejčić.
Održavanje zdravog oralnog mikrobioma zasniva se na primeni pravilnih higijenskih i životnih navika.
- To podrazumeva redovno i pravilno pranje zuba, kao i redovne stomatološke preglede.
Dodatno, preporučuje se ograničavanje unosa šećera i kiselih napitaka, adekvatan unos tečnosti, kao i izbegavanje pušenja. Optimalna funkcija pljuvačke ima ključnu ulogu u održavanju stabilnog oralnog ekosistema.
- Savremeni pristupi u oralnoj higijeni, uključujući primenu probiotika, imaju za cilj uspostavljanje i održavanje bakterijske ravnoteže, redukciju zadaha i unapređenje zdravlja desni - kaže doktorka Pejčić.
