Menopauza nije kraj jajnih ćelija: Prof. dr Ljubić otkriva kada i kako se uspavani folikuli mogu aktivirati
Da li menopauza zaista znači da su jajne ćelije nepovratno izgubljene ili je ta slika pojednostavljena? Novo razumevanje funkcije jajnika pokazuje da deo folikula može da ostane prisutan i godinama nakon poslednje menstruacije, ali u stanju dubokog mirovanja. Upravo ta činjenica otvara potpuno novo poglavlje u reproduktivnoj medicini i dilemu da li je moguće "probuditi" ono što se do skoro smatralo izgubljenim. Kako za naš portal objašnjava ginekolog prof. dr Aleksandar Ljubić, savremena medicina već beleži prve konkretne rezultate, ali i dalje traži odgovore na ključna pitanja koliko su te ćelije zaista funkcionalne i gde su realne granice onoga što danas možemo da očekujemo.
- Dugo smo verovali da žena ulazi u menopauzu kada potroši sve jajne ćelije. Ta slika je precizna, ali nepotpuna. Novo saznanje koje uzbuđuje naučnike glasi da postoji rezervoar tzv. primordialnih folikula - mikroskopski malih, neaktivnih struktura koje sadrže nezrele jajne ćelije - i mnogi od njih ostaju fizički prisutni čak i godinama nakon poslednje menstruacije. Nisu nestali, već miruju - navodi prof. dr Ljubić.
Problem nije odsustvo folikula, već odsustvo signala koji bi ih probudio. Folikuli se nalaze u stanju dubokog mirovanja koje predstavlja biološku pauzu, a ne smrt.
- Ono što odlučuje hoće li folikul ostati usnuo ili će se aktivirati jeste ravnoteža između faktora koji usporavaju i zaustavljaju i aktivacionih signala. Kada se ta ravnoteža poremeti u korist aktivacije, folikuli se mogu probuditi. I tu počinje uzbudljiv deo - naučnici su naučili kako da to učine u laboratoriji - otkriva profesor.
Šta pokazuje iskustvo sa IVA metodom
Dokazi o obnovi funkcije jajnika postoje, ali moramo biti precizni šta ta obnova znači, dodaje naš sagovornik.
- Poslednji desetak godina je razvijena IVA metoda (in vitro aktivacija) gde se komadić kore jajnika (koja sadrži spavajuće jajne ćelije) hirurški ukloni, tretira adekvatnim supstancama koje forsiraju buđenje uspavanih folikula, pa se tkivo reimplantira. Rezultati su publikovani - desetine žena sa preuranjenom insuficijencijom jajnika rodile su decu tim postupkom. To nije teorija, to su živorođena deca - naglašava prof. dr Ljubić.
Međutim, IVA je pokazala rezultate pretežno kod žena sa preuranjenom insuficijencijom jajnika, dakle žena koje su ušle u menopauzu pre 40. godine, često imunološki ili genetski uzrokovanom. Te žene imaju više preostalih folikula nego žene u prirodnoj menopauzi. Kod žena u prirodnoj menopauzi, naročito one starije od 50 godina, rezerva folikula je manja i rezultati skromniji.
Uspavani folikuli - sveži ili ostareli?
Prof. dr Ljubić navodi da je možda najvažnije pitanje da li su ovi potencijalno uspavani folikuli biološki očuvani ili su već prošli kroz procese starenja koji ograničavaju njihovu funkciju i kvalitet. Odgovor je, kaže, dubok kompromis između nade i realnosti.
- Primordijalni folikuli su izuzetno dugotrajna struktura - oni koji su preostali u menopauzi isti su folikuli koji su tu bili od rođenja ili čak od fetalnog razvoja. Decenijama su sedeli u jajniku okruženi svim procesima koji prate starenje: oksidativnim stresom, oštećenjima mitohondrija, skraćivanjem telomera, nakupljanjem senescentnih ćelija ("starih" ćelija koje se više ne dele) u okolnom tkivu. Folikul nije vakuum, on komunicira sa svojom sredinom - objašnjava pofesor i nastavlja:
- Konkretno, i sama jajna ćelija unutar tog folikula nosi teret starenja. Mitohondrije, koje su "baterije" jajne ćelije i daju energiju za oplodnju i prvi razvoj embriona, sa godinama slabe. Protein šugošin-1, koji čuva tačnost deobe hromozoma, prirodno opada sa starenjem, što znači veći rizik od genetskih grešaka u embrionu. Stoga čak i kada se uspavani folikul probudi, jajna ćelija unutar njega nije ista kao u 28. godini.
Međutim, i tu leži nada, jer se okolno tkivo jajnika, mikrosredina u kojoj folikul živi, može popraviti, sugeriše prof. dr Ljubić.
- Ako se uklone senescentne ćelije, poboljša cirkulacija, smanji fibroza - folikul koji se probudi ima bolju šansu da se razvije kvalitetno nego ako ostane u degradiranoj sredini. Tu su senolitička terapija (terapija koja uklanja "stare" ćelije), PRP, matične ćelije, mitohondrijalna medicina - alati koji mogu vratiti biološki sat unazad, poboljšanjem uslove u kojima jajnik radi - ističe.
Šta nam donosi budućnost?
Pristup se već menja, samo u medicinskim salama, ne još u svakodnevnoj praksi. Menopauza se sve manje posmatra kao nepovratni biološki zid i sve više kao složeni proces koji ima faze, i u čijim ranim fazama postoji prostor za intervenciju. To je konceptualna revolucija.
- U bliskoj budućnosti realistično je očekivati da IVA i njene nadgradnje postanu dostupne u većem broju specijalizovanih reproduktivnih centrima za žene sa popuštanjem funkcije jajnika, kao i centrima koji se bave menopauzalnom medicinom. Fezolinetant (nehormonski lek za valunge) i slični molekuli već su u apotekama i menjaju iskustvo menopauze bez hormona. Senolitička i antifibrozna terapija, ako klinička istraživanja potvrde rezultate studija na životinjama, mogla bi ući u protokole ovarijalne rejuvenacije - sugeriše ginekolog.
Ono što neće biti dostupno uskoro, i tu moramo biti odgovorni prema ženama, jeste nešto poput pilule koja "poništava" menopauzu, dodaje.
- In vitro gametogeneza, gde bi se ćelije kože pretvorile u funkcionalne jajne ćelije, uspela je kod miševa, ali je od kliničke primene kod žena verovatno još petnaest do dvadeset godina daleko. Između mišjeg laboratorijskog uspeha i sigurnog kliničkog protokola kod žena stoji čitav niz regulatornih, sigurnosnih i etičkih pitanja. Menopauza nije kraj razgovora između nauke i jajnika. Taj razgovor je tek počeo - poručuje prof. dr Aleksandar Ljubić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
