Tatjana Popović otkriva simptome nedostatka kalijuma: Ne zanemarujte umor, slabost, nadimanje, lupanje srca

Kalijum je esencijalni mineral i elektrolit koji se nalazi u svakoj ćeliji našeg tela. Njegova glavna uloga je održavanje balansa tečnosti, regulacija krvnog pritiska i omogućavanje pravilnog prenosa nervnih impulsa.

Bez dovoljno kalijuma, naš organizam ne može pravilno da funkcioniše, a nedostatak se često manifestuje kroz simptome koji su lako uočljivi, ali se nažalost često pripisuju drugim uzrocima.

Kolike su dnevne potrebe za kalijumom po uzrastu?

Dnevne potrebe za kalijumom zavise od uzrasta, pola i opšteg zdravstvenog stanja. U proseku, odrasloj osobi je potrebno oko 2.500 do 3.500 mg kalijuma dnevno, dok se kod sportista i osoba sa većim gubitkom elektrolita putem znoja te potrebe mogu povećati.

Evo preporuka po uzrastu:

• Bebe (0–6 meseci): oko 400 mg dnevno
• Dojenčad (7–12 meseci): oko 700 mg dnevno
• Deca od 1–3 godine: oko 2.000 mg dnevno
• Deca od 4–8 godina: oko 2.300 mg dnevno
• Deca i adolescenti od 9–13 godina: oko 2.500 mg dnevno
• Adolescenti od 14–18 godina: devojke oko 2.300 mg, mladići oko 3.000 mg dnevno
• Odrasli (19+ godina): žene oko 2.600 mg, muškarci oko 3.400 mg dnevno
• Trudnice i dojilje: oko 2.500–2.900 mg dnevno

Važno je napomenuti da su ovo prosečne preporuke, a individualne potrebe mogu varirati. Na primer, osobe koje uzimaju određene lekove (poput diuretika) ili se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću mogu imati povećane potrebe za kalijumom.

Šta je hipokalemija (nedostatak kalijuma u organizmu)?

Hipokalemija je medicinski termin za stanje u kojem je nivo kalijuma u krvi niži od normalnog. Normalna koncentracija kalijuma u krvi kreće se između 3,5 i 5,0 mmol/L. Kada vrednosti padnu ispod 3,5 mmol/L, smatra se da osoba ima hipokalemiju.

Ovo stanje može biti blago, umereno ili ozbiljno, a posledice zavise od toga koliko je koncentracija kalijuma smanjena i koliko dugo traje deficit.

• Blaga hipokalemija često ne izaziva jasne simptome i može se otkriti slučajno, prilikom rutinskih analiza krvi.
• Umerena može izazvati slabost mišića, umor i grčeve.
• Teška (ispod 2,5 mmol/L) predstavlja ozbiljno stanje koje može ugroziti život, jer utiče na rad srca, disanje i funkciju mišića.

Koji su uzroci nedostatka kalijuma?

Nedostatak kalijuma u organizmu najčešće nastaje kombinacijom nedovoljnog unosa kroz ishranu i pojačanog gubitka putem tečnosti. Postoji više faktora koji mogu doprineti razvoju hipokalemije:

• Nedovoljan unos hranom – retko se dešava kao jedini uzrok, ali nepravilna ishrana siromašna voćem i povrćem može dugoročno dovesti do manjka kalijuma.
• Povećan gubitak tečnosti – povraćanje, dugotrajna dijareja i prekomerno znojenje značajno smanjuju nivo kalijuma u krvi.
• Lekovi – diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti), laksativi ili određeni antibiotici mogu izazvati ubrzano izlučivanje kalijuma putem urina.
• Hormonalni poremećaji – stanja poput hiperaldosteronizma ili Cushingovog sindroma mogu dovesti do povećanog gubitka kalijuma.
• Bolesti bubrega – hronična oboljenja bubrega mogu poremetiti ravnotežu elektrolita i dovesti do hipokalemije.
• Alkoholizam – hronična konzumacija alkohola utiče na apsorpciju i izlučivanje minerala, uključujući i kalijum.
• Nizak nivo magnezijuma – magnezijum i kalijum su međusobno povezani; nedostatak magnezijuma može dodatno otežati zadržavanje kalijuma u organizmu.

Važno je napomenuti da se uzrok hipokalemije mora otkriti i tretirati, jer samo unos namirnica bogatih kalijumom često nije dovoljan ako problem dolazi iz gubitka tečnosti ili određenih bolesti.

Koji su simptomi nedostatka kalijuma (hipokalemije)?

Simptomi nedostatka kalijuma mogu biti blagi i nespecifični, ali i ozbiljni kada su vrednosti u krvi značajno smanjene.

Oni zavise od nivoa deficita i individualnog zdravstvenog stanja. Kako navodi studija Hypokalemia: Practice Essentials, Pathophysiology, Etiology, kod hipokalemije, slabost i umor su najčešći simptomi, dok u težim slučajevima mogu nastupiti poremećaji srčanog ritma i komplikacije respiratornog tipa.

Simptomi nedostatka kalijuma u organizmu mogu biti: 

• slabost i grčevi u mišićima
• umor i iscrpljenost
• problemi sa srcem - poremećaji srčanog rada - aritmije, pojačano lupanje srca, hipertenzija
• probavne smetnje
• utrnulost i trnjenje
• poremećaji raspoloženja i koncentracije
• slabost i grčevi u mišićima, smanjeni refleski
• zatvor i nadutost, mučnina i umor
• problemi sa disanjem
• pojačano izlučivanje urina

Kako se dijagnostikuje nedostatak kalijuma?

Hipokalemija se najčešće otkriva kombinacijom kliničkih simptoma i laboratorijskih analiza. Pošto su znaci često nespecifični i mogu se pomešati sa drugim stanjima (umor, probavne tegobe, slabost), sigurna dijagnoza se postavlja tek nakon detaljnog pregleda i analiza.

Kako se leči hipokalemija?

Lečenje nedostatka kalijuma zavisi od uzroka i težine stanja. Cilj terapije je da se nivo kalijuma u krvi vrati u normalne granice i da se otkloni uzrok koji je doveo do njegovog pada.

Lečenje blage do umerene hipokalemije

Kod blažih oblika (kada vrednosti nisu znatno ispod normale), obično je dovoljno:

• Prilagoditi ishranu – povećati unos namirnica bogatih kalijumom, poput banana, spanaća, krompira, avokada, mahunarki i sušenog voća.
• Kontrolisati unos lekova – ako je nedostatak izazvan diureticima ili laksativima, lekar može promeniti terapiju ili smanjiti dozu.
• Dodaci ishrani – suplementi kalijuma u obliku tableta ili šumećih preparata mogu pomoći, ali ih treba koristiti isključivo uz preporuku lekara.
• Praćenje stanja – redovne analize krvi preporučuju se kako bi se pratio nivo kalijuma i sprečilo da stanje pređe u ozbiljniji oblik.

Lečenje teške hipokalemije

Kada je nivo kalijuma u krvi izrazito nizak (ispod 2,5 mmol/L), neophodno je hitno medicinsko lečenje. U takvim slučajevima:

• Intravenozno davanje kalijuma – sprovodi se u bolničkim uslovima, pod stalnim nadzorom lekara, jer prebrzo podizanje nivoa može izazvati komplikacije.
• Kontrola srčane funkcije – često se istovremeno radi EKG monitoring, jer su aritmije i srčani poremećaji ozbiljan rizik.
• Lečenje osnovnog uzroka – ako je deficit posledica bolesti bubrega, hormonskog poremećaja ili hronične dijareje, paralelno se sprovodi terapija za osnovno oboljenje.
• Teška hipokalemija se nikada ne sme tretirati samoinicijativno kod kuće. Uvek zahteva stručnu medicinsku pomoć.

Kako povećati unos kalijuma u organizam?

Ako laboratorijske analize pokažu da je nivo kalijuma nizak ili ako primetite simptome koji na to ukazuju, važno je da povećate unos ovog minerala na bezbedan i prirodan način. Evo nekoliko praktičnih saveta:

• Prilagodite ishranu – fokusirajte se na namirnice koje su prirodno bogate kalijumom: banane, spanać, krompir, brokoli, avokado, paradajz, suve kajsije, urme i pomorandže.
• Dodajte mahunarke i integralne žitarice – pasulj, sočivo, grašak, bulgur, ovas i kinoa odlični su izvori kalijuma i mogu se lako uključiti u svakodnevne obroke.
• Uvedite orašaste plodove i semenke –bademi, lešnici, suncokretove i bundevine semenke obezbeđuju kalijum, ali i zdrave masti i proteine.
• Korišćenje biljnih sokova i izotonika – kokosova voda i prirodni sokovi od svežeg povrća (npr. celer, šargarepa) mogu brzo nadoknaditi elektrolite.
• Razmislite o suplementima – u slučajevima kada ishrana nije dovoljna, lekar može preporučiti suplemente kalijuma. Samoinicijativno uzimanje većih doza se ne savetuje, jer previše kalijuma (hiperkalemija) može biti opasno.

Pravilna kombinacija namirnica bogatih kalijumom i zdrave životne navike najčešće su dovoljne da se obezbedi optimalan nivo ovog minerala.

Izvor: totallywellness.rs/kurir.zdravlje.rs

Simptomi nedostatka kalijuma: Zašto se javljaju i kako najbolje nadoknaditi ovaj mineral?