Reumatoidni ili osteoartritis: Reumatolog otkriva ključne razlike u simptomima
Bol u zglobovima mnogi ljudi odmah nazovu reumom, ali iza tog opšteg izraza mogu se kriti vrlo različita oboljenja. Dva najčešće pominjana su osteoartritis i reumatoidni.
Osteoartritis je u narodu poznatiji pod nazivom artroza. Iako oba uzrokuju bol, ukočenost i smanjenu pokretljivost, reč je o bolestima koje imaju različite uzroke, različit tok i potpuno drugačiji terapijski pristup.
- Osteoartritis je najčešći oblik artritisa i dugo se posmatrao kao „istrošenost“ zgloba. Danas se zna da je to složen proces u kome postepeno propadaju hrskavica, kost ispod hrskavice i druge strukture zgloba. Najčešće pogađa kolena, kukove, zglobove prstiju i kičmu, a tegobe su obično izraženije pri opterećenju i tokom kretanja. Većina pacijenata sa osteoartritisom nema nikakve tegobe u mirovanju. Ukočenost postoji, ali je najčešće kratkotrajna, obično traje nekoliko minuta - kaže dr Ivica Jeremić za naš portal.
Reumatoidni artritis je, s druge strane, autoimuna bolest kako kaže dr Jeremić, a zatim dodaje: - To znači da imunski sistem greškom napada sopstvena tkiva, pre svega zglobnu membranu. Zbog toga nastaje upala koja izaziva bol, otok, toplinu zgloba i izraženu jutarnju ukočenost, koja tipično traje duže od pola sata.
Ključne razlike u bolestima zglobova
Reumatoidni artritis zahvata više zglobova istovremeno, često simetrično, na primer obe šake, oba ručna zgloba ili oba stopala. Pored zglobova, mogu se javiti i umor, malaksalost, gubitak telesne mase i povišena temperatura.
- Jedna od glavnih razlika, dakle, jeste u simptomima. Kod osteoartritisa bol je često „mehanički“ — pojačava se pri upotrebi zgloba, a smanjuje u mirovanju. Kod reumatoidnog artritisa jutarnja ukočenost je duža, prisutan je otok, a bol i ukočenost mogu biti izraženi i kada zglob nije opterećen. Kod osteoartritisa pacijenti često opisuju krckanje, škripanje i osećaj smanjene pokretljivosti, dok su kod reumatoidnog artritrisa češći oticanje i osećaj toplote u zglobovima - objašnjava dr Jeremić.
Osteoartritis se javlja najčešće kod osoba starijih od 40 godina, kod gojaznih, kod osoba koje su imale prethodne povrede zglobova ili urođene deformitete zglobova, napominje naš sagovornik. Drugim rečima, rizik raste kada su zglobovi godinama izloženi velikom pritisku ili su ranije bili oštećeni.
Kod reumatoidnog artritisa priča je drugačija: uzrok nije jednostavno „trošenje“ zgloba već poremećaj imuniteta. Tačan okidač nije do kraja razjašnjen, ali se zna da genetska sklonost, pušenje i određeni spoljašnji faktori mogu povećati rizik, objašnjava dr Jeremić, a zatim dodaje: - Pušenje je jedan od najvažnijih promenljivih faktora rizika, a bolest je češća kod žena. Reumatoidni artritis se može javiti kod osoba bilo koje životne dobi, a najčešće se javlja između 30 i 60 godine života.
Različitost u postavljanju dijagnoze
Dijagnoza se takođe postavlja na različit način.
- Kod osteoartritisa lekar se najviše oslanja na razgovor sa pacijentom, klinički pregled i rendgenski snimak zahvaćenog zgloba. Rendgen često pokazuje suženje zglobnog prostora, okoštavanje i druge degenerativne promene. Kod ovih pacijenata nema značajnih promena u laboratorijskim analizama.
Kod sumnje na reumatoidni artritis, pored pregleda i snimanja, veliku ulogu imaju laboratorijske analize. Dr Jeremić objašnjava da povišeni faktori u krvi su zapaljenja, odnosno najčešće ubrzana sedimentacija i povišen C-reaktivni protein. Mnogi pacijenti imaju prisutna antitela, od kojih je najpoznatiji reumatoidni faktor. Nekada je potrebno uraditi ultrazvuk ili magnetnu rezonancu zglobova kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi.
Razlike u toku bolesti
Tok bolesti je takođe važna razlika. Osteoartritis napreduje sporo, tokom godina ili decenija, dok reumatoidni artritis može brzo napredovati i izazvati ozbiljna oštećenja u kraćem vremenu.
- Prve promene osteoartritisa mogu početi već oko 20. godine, ali simptomi se često javljaju tek nakon 20 do 30 godina. Kod nekih osoba ostaje blag i bez većih tegoba, dok kod drugih vremenom dovodi do bola i ograničene pokretljivosti. Gotovo da nema osobe starije od 60 godina koja nema bar neki oblik osteoartritisa, ali su kod većine simptomi blagi. Reumatoidni artritis, s druge strane, može napredovati brzo ako se ne prepozna na vreme, jer nelečena upala može dovesti do deformiteta, gubitka funkcije i invaliditeta, pa je rana dijagnoza i terapija od ključnog značaja.
Kod osteoartritisa osnovu lečenja čine smanjenje telesne težine, redovna fizička aktivnost, vežbe za jačanje mišića, fizikalna terapija i lekovi protiv bolova po potrebi. U obolele zglobove mogu se davati injekcije kortikosteroida i hijaluronske kiseline. U uznapredovalim slučajevima ponekad je potrebno i hirurško lečenje, uključujući ugradnju veštačkog zgloba.
Kod reumatoidnog artritisa cilj nije samo ublažavanje bolaističe dr Jeremić, već zaustavljanje ili usporavanje zapaljenskog procesa. Zato se koriste lekovi koji menjaju tok bolesti, kao što je metotreksat, a po potrebi i biološka terapija. Što se ranije započne lečenje, veća je šansa da se bolest drži pod kontrolom i spreči trajno oštećenje zglobova.
Komplikacije
Kod osteoartritisa tegobe su uglavnom ograničene na zahvaćeni zglob, uz bol, deformitet i smanjenu pokretljivost. Kod reumatoidnog artritisa bolest može zahvatiti i druge organe, poput pluća, srca, krvnih sudova, očiju i kože, uz povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
- Najvažnija poruka je da svaki bol u zglobovima nije isti. Zglob koji boli pri hodu i penjanju uz stepenice ne znači isto što i šake koje su otečene, ukočene satima ujutru i bole i u mirovanju. Upravo u toj razlici leži ključ pravovremene dijagnoze. Osteoartritis i reumatoidni artritis dele reč „artritis“, ali su to dve potpuno različite bolesti koje zahtevaju različit pristup lečenju - kaže dr Ivica Jeremić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Kako psorijaza napada zglobove? Reumatolog upozorava da nelečeni psorijazni artritis vodi ka invaliditetu
