Nesanica kao alarm organizma: Dr Ružica Jokić otkriva koje tihe simptome zanemarujemo

Nesanica se često doživljava kao bezazlen problem – nekoliko loših noći koje će proći same od sebe. Međutim, kada potraje, ona može postati mnogo više od prolazne smetnje i biti prvi znak ozbiljnijih poremećaja mentalnog zdravlja.

- Nesanica je najčešći poremećaj sna i smatra se da više od 10% ljudi povremeno ili stalno imaju problema sa spavanjem. Nesanica znači nemogućnost utonjivanja u san, buđenja u toku noći ili redovno buđenje u ranim jutarnjim satima. Klinička definicija nesanice podrazumeva poremećaj spavanja najmanje tri puta u toku nedelje i češće od tri meseca u toku godine (hronična nesanica). Najvažnija karakteristika nesanice su problemi koji nastaju u toku dana (umor, anksioznost, promena raspoloženja ali zdravstveni problemi vezani za nedostatak sna kao što su kardiovaskularni poremećaji, gojaznost i drugi) - objašnjava naša sagovornica. 

Nesanica kao faktor rizika za anksioznost i depresiju

Nesanica je značajan faktor rizika za nastanak depresivnih stanja i anksioznosti, ističe dr Jokić. Većina ljudi koji pate od hronične nesanice će razviti anksioznost ili promene raspoloženja.

- Zapravo, postoji uzajamna veza ovih poremećaja – nesanica je prvi znak depresije ali takođe i značajan klinički simptom kada se klinička depresija razvije. “Obična nervoza” koja traje više od šest meseci najčešće postaje anksiozni poremećaj koji zahteva lečenje.

Nesanica izazvana stresom je česta i uobičajena reakcija na događaje koji su sastavni deo života (na primer smrt u porodici, problemi u braku ili sa decom, teškoće na poslu) i najčešće je ograničenog trajanja (nekoliko dana ili nedelja).

- Nesanica postaje kliničko stanje kada ispunjava kliničku definiciju poremećaja normalnog funkcionisanja u toku dana i učestalosti, kao što sam navela gore. Nesanica kao simptom depresije je samo jedan od (ali veoma čest i značajan simptom) depresivnog poremećaja koji uključuje i promenu raspoloženja uz osećaj očaja i bespomoćnosti (u najtežim slučajevima osećaj da je život izgubio smisao i da je smrt jedini izlaz), uz ostale simptome kao što su promena apetita, zamor, promene u razmišljanju, zaboravnost. Nesanica u toku depresije može da bude veoma teška i ljudi provedu u snu samo sat ili dva u toku noći, najčešće preobuzeti mračnim mislima o budućnosti, svetu oko sebe i smislu postojanja.

Znaci koje zanemarujemo

Pitali smo doktorku i koji su najčešći „tihi“ simptomi poremećaja raspoloženja koje ljudi ignorišu dok traje problem sa spavanjem.

Nesanica je definisana kao kliničko stanje upravo zbog toga što ljudi ignorišu “tihe simptome” – “Ja ne mogu da spavam već nekoliko godina i ukupno možda utonem u san nekoliko sati u toku noći”; “Ja se budim više puta u toku noći i ne mogu da zaspim, gledam u sat i prođe više od jednog sata dok ne utonem u neki plitki san pa se probudim ponovo”, “Mnogi ljudi imaju problema sa spavanjem pa eto i ja, to nije bolest”. Ukoliko problem sa spavanjem traje više od nedelja i meseci, postepeno se razvija zamor (“ne znam šta mi je, stalno sam umorna a sve su mi krvne analize dobre”), razdražljivost, nervoza, promena raspoloženja (“nešto sam tužna i plače mi se a sve je u redu kod kuće, na poslu…”, “stalno vičem na decu”). Veoma često ljudi koji pate od nesanice žale se na bolna stanja (“sve me boli, i ruke i noge, kao da imam neku težinu u telu”). Pospanost u toku dana dovodi do nesigurnosti, pogotovo kod ljudi koji moraju da budu skoncentrisani (“pravim greške na poslu”, “spava mi se kad vozim i moram da otvorim prozor da me vazduh razbudi”). Nesanica je čest uzrok saobraćajnih nesreća.

Kako su povezani nesanica i depresija? 

Postoji značajna fiziološka povezanost nesanice, anksioznih poremećaja i razvoja bolesti raspoloženja kao što je depresija. Kod ljudi koji pate od nesanice deo mozga odgovoran za budno stanje postaje suviše aktivan.

- Hipotalamus, hipofiza i kora nadbubrežne žlezde rade kao klackalica. Ovaj složeni mehanizam ne samo da reguliše budno stanje i san već obezbeđuje i regulaciju stresa i emocija. Delovi mozga koji luče hormone regulišu stvaranje takozvanih neurotransmitera tj. supstancija koje su odgovorne za san i osećaj dobrobiti tj. omogućuju normalnu regulaciju stresa i emotivnih odgovora.

Iako nesanica pogađa oba pola, istraživanja pokazuju da su žene u većem riziku za njen razvoj, ali i za prateće poremećaje raspoloženja.

- Biološki faktori (kao što su genetska konstitucija i razlike u funkcionisanju hormona), psihološki faktori (suština ženskog bića, emotivni sklop, razvoj i struktura ličnosti) kao i socijalni razlozi (svakodnevni život žene, razlike u odgovornostima i obavezama), svi su odgovorni za povećanu učestalost nesanice, a posledično i češćih promena raspoloženja kod žena u odnosu na muškarce - objašnjava dr Jokić. 

Uticaj hormona tokom mesečnog ciklusa

Postoje značajne promene hormonske regulacije u toku mesečnog menstrualnog ciklusa, a posebno u toku trudnoće i dojenja kod žena u reproduktivnom periodu.

- Neke žene su posebno osetljive na ove promene i reaguju značajnim poremećajem sna (na primer nekoliko dana pre menstruacije). Trudne žene se često žale na poremećaj sna, pogotovo u poslednjih tri meseca trudnoće i posle porođaja kada nastaje “poplava” hormonskih promena u telu. Perimenopauza je značajan period života žena kada nesanica postaje značajan problem (“tihi” simptomi su česti) koji se dalje produbljuje u menopauzi kada su “ženski hormoni” estrogen i progesteron i njihovi derivati značajno sniženi u telu što često dovodi do nesanice i komplikuje ovaj prelazni, za mnoge žene težak period života.

Iako mnogi pokušavaju da nesanicu reše samostalno, upravo takav pristup često dovodi do pogoršanja problema.

- Samolečenje je značajan problem u pristupu nesanici. Ovde ću da navedem samo najčešće greške koje ljudi prave kada pokušavaju da reše nesanicu: spavanje u toku dana “Toliko sam umorna da moram da dremnem i spavam popodne dva sata. Posle ne mogu da zaspim kad legnem u krevet uveče”. Spavanje sa partnerom koji hrče ili nemirno spava ali i sa kućnim ljubimcima je veoma čest problem. Higijena sna je izuzetno značajna - spavaća soba mora da bude mračna i tiha, ne bi trebalo jesti kasno uveče i ujutru se treba buditi u slično vreme svaki dan, bez obzira na kvalitet sna u toku prethodne noći.

Samolečenje može biti opasno

Poseban problem, ističe doktorka, je samolečenje alkoholom ili korišćenje opojnih sredstava uveče – ovo dovodi do pogoršavanja sna pošto ruši normalnu arhitekturu sna, stvara naviku i izaziva dodatne probleme.

- Lekovi koji se kupuju bez recepta (lekovi za alergiju ili mučninu) izazivaju pospanost ali se efekat nastavlja u toku dana; kod starijih osoba moguća je konfuzija. Posebni problemi su vezani za upotrebu sedativa (bromazepam, lorazepam, diazepam) u toku dužeg perioda i bez kontrole lekara. Isto se odnosi i na pilule za spavanje (na primer zolpidem) kada se koriste bez lekarske kontrole. Ova sredstva su efikasna kada se koriste kratkotrajno (ne više od dve nedelje svaku noć, ili samo “po potrebi”). Suplementi (valerijana, triptofan) najčešće nisu efikasni, pojedini mogu biti korisni (kao što su magnezijum ili manja doza melatonina) ali samo u konsultaciji sa lekarom.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Da li znate šta je insomnija i koji su njeni uzroci? Ako imate neke od ovih simptoma javite se lekaru