Masna jetra slabi pamćenje: Stručnjak upozorava da nije presudna kilaža, već obim struka
Na prvi pogled deluje da telesna težina najviše govori o metaboličkom zdravlju, ali sve više stručnjaka ukazuje da je raspored masnog tkiva mnogo važniji pokazatelj. Masnoća koja se nakuplja u predelu stomaka, takozvana visceralna mast, ne utiče samo na izgled, već ima direktne posledice na metabolizam, rad jetre i funkciju mozga. Upravo zato, obim struka sve češće postaje ključni parametar u proceni rizika, navodi na svom Instagram nalogu, Aleksandra Lišanin, specijalista javnog zdravlja i dijetetičar-nutricionista i praktičar funkcionalne medicine.
- Obim struka govori više od kilograma. Povećan obim ukazuje na nakupljanje visceralne masti koja obavija unutrašnje organe i pokreće upalne procese. To nije estetski, već metabolički problem koji utiče na jetru, hormone i mozak - objašnjava Lišanin, naglašavajući da osoba može da ima normalnu telesnu težinu, a ipak povećan metabolički rizik.
Ova vrsta masti nije pasivna, već aktivno učestvuje u procesima koji remete ravnotežu u organizmu. Oslobađa upalne citokine poput IL-6 i TNF-alfa, povećava nivo slobodnih masnih kiselina i podstiče razvoj insulinske rezistencije, dok jetra postaje preopterećena mastima i šećerom, a u krvi rastu trigliceridi. Upravo se u toj fazi često razvija masna jetra, koja je važan pokazatelj metaboličkog disbalansa.
- Visceralna mast praktično "hrani" jetru slobodnim masnim kiselinama, pa jetra višak šećera i ugljenih hidrata pretvara u trigliceride. Oni rastu u krvi, dok HDL, odnosno "dobar" holesterol opada, a insulinska rezistencija se dodatno pogoršava. Masna jetra je metaboličko ogledalo odnosa između ishrane i fizičke neaktivnosti - objašnjava Lišanin.
Kako u tom lancu strada mozak?
Poseban problem predstavljaju ugljeni hidrati, naročito prosti i rafinisani, koji podstiču lučenje insulina i pogoduju taloženju masti u predelu stomaka. Kada se unose u većim količinama, posebno kod osoba sa već postojećom insulinskom rezistencijom, dolazi do poremećaja energetskog metabolizma mozga, što vremenom može da ubrza kognitivno starenje i utiče na pamćenje i koncentraciju.
- Povišeni trigliceridi i insulinska rezistencija narušavaju funkciju mozga, izazivaju upalu, smanjuju osetljivost neurona na glukozu i ometaju sintezu acetilholina, neurotransmitera važnog za pamćenje i fokus. Mozak tada postaje metabolički umoran - kaže specijalista javnog zdravlja, dodajući da ovakvi procesi dugoročno mogu da imaju ozbiljne posledice.
Zbog toga se sve češće govori o vezi između metaboličkih poremećaja i neurodegenerativnih bolesti. Kombinacija visceralne masti, masne jetre, povišenih triglicerida i šećera oštećuje mozak, pojačava oksidativni stres i dovodi do nakupljanja beta-amiloida, pa se Alchajmerova bolest u stručnim krugovima ponekad naziva i dijabetes tipa 3.
- Prevencija demencije ne počinje u glavi, već u obimu struka i zdravlju jetre. Važno je kontrolisati unos ugljenih hidrata, održavati mišićnu masu, svakodnevno se kretati i pratiti trigliceride i enzime jetre - zaključuje Aleksandra Lišanin.
