Kada je pritisak za lekara, a kada za hitnu pomoć: Kardiolog otkriva koje vrednosti su alarm
Povišen krvni pritisak često se otkrije slučajno, tokom rutinskog merenja, a mnogi ne znaju kako da protumače dobijene vrednosti. Dok jedni paniče već na blago povišene brojke, drugi zanemaruju i ozbiljne skokove, verujući da će se stanje samo od sebe smiriti. Stvari dodatno komplikuje činjenica da ista brojka ne znači isto za svakog pacijenta, jer zavisi od toga da li se neko već leči ili se prvi put suočava sa povišenim pritiskom. Kada je potrebno reagovati odmah, a kada je dovoljno javiti se izabranom lekaru, objašnjava kardiolog prim. dr Živan Dimitrijević.
- Danas se procenjuje da između 40 i 45 odsto stanovništva ima krvni pritisak koji zahteva lečenje, dok se pre nekoliko decenija smatralo da je taj procenat oko 20 odsto. Dok sam još učio na studijama, važilo je da od pritiska boluje oko petine populacije, ali danas je ta slika potpuno drugačija. Iako sam u penziji i radim svega dva dana nedeljno, gotovo da nema dana u ordinaciji da se ne pojavi neko kome je prvi put izmeren povišen pritisak. Ljudi dolaze i kažu da su im, na primer, pre dva dana izmerili pritisak 170, a da ranije nisu imali takav problem - kaže prim. dr Živan Dimitrijević.
Jedan od osnovnih razloga zašto se hipertenzija javlja sve češće jeste nasledni faktor, smatra naš sagovornik. Povišen pritisak se prenosi kroz generacije, ali se danas pojavljuje i ranije nego ranije, što se dovodi u vezu sa ubrzanim načinom života, stresom i opštim uslovima u kojima ljudi žive.
- Zvanična granica za povišen krvni pritisak i dalje iznosi 140/90 mmHg. Ta vrednost nije novijeg datuma, već je poznata i koristi se decenijama, praktično već oko sto godina. Već i jedno merenje od 140/90 je signal je da treba otići kod lekara opšte prakse. U takvim situacijama obično savetujem da osoba narednih 10 do 15 dana meri pritisak ujutru i uveče i vodi evidenciju, kako bi na osnovu tih vrednosti moglo da se proceni stanje - sugeriše kardiolog.
To često predstavlja praktičnu zamenu za 24-časovni holter pritiska. Ipak, u velikom broju slučajeva ovakva situacija se na kraju završi uvođenjem terapije, dodaje primarijus.
- Na primer, ako neko ima vrednosti oko 150/95 mmHg, to je već indikacija za lečenje. Krvni pritisak nije statična vrednost, već se stalno menja. Njegovu regulaciju kontrolišu baroreceptori, koji se nalaze u krvnim sudovima, naročito u karotidnim arterijama koje vode ka mozgu. Oni na svakih nekoliko sekundi prilagođavaju pritisak, sa oscilacijama od jednog do dva milimetra živinog stuba. Upravo zato pritisak može značajno da varira tokom dana - od normalnih vrednosti ujutru, poput 120/80, do znatno viših u popodnevnim časovima, čak i do 220 kod osoba koje već imaju problem sa hipertenzijom - opominje doktor.
Iako terapija treba da stabilizuje pritisak, i kod osoba koje piju lekove može doći do naglih skokova. Na vrednosti značajno utiče i psihičko stanje, odnosno stres i način reagovanja organizma.
Vrednosti za uzbunu
Kada je reč o tome kada se treba javiti lekaru, a kada pozvati hitnu pomoć, postoje određene razlike. Ako osoba prvi put u životu izmeri vrednost od 160 mmHg (gornji pritisak), a ranije nikada nije imala povišen pritisak, to je, kako kaže prim. dr Živan Dimitrijević, "za hitnu pomoć", jer je važno odmah razjasniti zašto je došlo do tako naglog skoka.
- Ako neko već, na primer, pet godina ima povišen pritisak i leči se, ne treba da se javlja hitnoj pomoći dok ne prebaci 180. Nego neka ode kod svog doktora, na primer sutradan. Pacijenti koji su već na terapiji četiri, pet godina znaju dosta o lekovima i imaju uputstvo šta i kada da uzmu kad im pritisak skoči, poput furosemida (diuretik) - sugeriše doktor i dodaje:
- Ako nekome ko već ima pritisak vrednosti odu na 180/100 mmHg, to je već nešto. To je granica. Donji (dijastolni) pritisak je takođe važan - ako neko ima, na primer, 160/115, taj je na ivici i to je odmah za hitnu pomoć - upozorava prim. dr Živan Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
